25.08.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast
Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Ove procene oslanjaju se na mršave rezultate porasta BDP-a u prvom i drugom kvartalu (1,2 i 1,3 odsto rasta), što je praktično nemoguće kompenzovati nekom visokom stopom rasta u drugom polugodištu pošto se za takav uzlet ne vide unutrašnje pretpostavke.

Problem usporenog privrednog rasta Srbije ove godine intrigira tim više kad se uporedno pogledaju stope rasta BDP-a u prvom polugođu u evropskim zemljama sličnog “formata”. Naime, kako je to uverljivo prikazao beogradski Danas (19-20. avgusta) Srbija se na takvoj tabeli praktično nalazi na poslednjem mestu – dakle iza i svih susednih država (među kojima su trenutno “najbrže” Rumunija, sa rastom od 5,7 odsto, i Slovenija sa porastom BDP-a od pet odsto). U tom smislu otvara se pitanje kako su to sve druge balkanske zemlje iskoristile znatnu konjunkturu u vodećim kontinentalnim ekonomijama (koje ove godine rastu po stopi od dva odsto), a Srbija nije iako je postigla značajan porast izvoza od oko 12 odsto (to bi trebalo da znači da izvoz Srbije ima nedovoljno učešće u formiranju BDP-a).

Vladajući privredni funkcioneri zasad ne zalaze u dublje uzroke “sporosti Srbije”, i ove godine, a oni malobrojni koji su se usudili da nešto o tome kažu izgleda da pokušavaju da “relativno privredno zaostajanje” ove sezone objasne objektivnim uzrocima (na primer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković). Proletos je niska stopa rasta objašnjavana “jakom i produženom zimom”, a sada se sva krivica baca na doista katastrofalnu sušu. U tom pravcu navodi se, između ostalog, da je ta suša prepolovila rod osnovnih poljoprivrednih kultura, a ova privredna grana ima značajno učešće u formiranju BDP-a države (8-10 odsto). Ipak, i oni koji imaju mala matematička znanja mogu da procene da ni jaka zima, pa ni još jača letnja sparina, ne mogu baš toliko da obore očekivanu stopu rasta, to jest onoliko koliko je zabeleženo u prva dva kvartala. Videćemo kad dođu procene za treći kvartal da li su vremenske neprilike još oborile planiranu stopu rasta ili su kapitalne investicije i zamašniji građevinski radovi tokom letnjih meseci tu stopu malo popravili.

I Vlada Srbije je, sudeći prema šturim izjavama premijerke, već razmatrala problem tekućeg usporavanja BDP-a i najavila da priprema paket kratkoročnih mera koji bi trebalo da ubrza privredni rast. Nažalost, ono što premijerka Ana Brnabić zasad prilično uopšteno najavljuje, a to je avansna isplata pojedinih javnih investicija, pokretanje nekih ulaganja koja su bila planirana za 2018. godinu već ove godine i neke druge mere na planu državne potrošnje (spominje se povećanje plata pojedinim kategorijama zaposlenih kod države), verovatno ne mogu mnogo podići stopu rasta BDP-a Srbije do kraja godine.

Mi, istina, još ne znamo da li se među kreatorima ekonomske politike razmišlja i o ozbiljnijim lekovima za tekuće malaksavanje jedne značajne stope za merenje privrednog rasta, kakva je stopa rasta BDP-a. Nekada se u ovakvim prilikama posezalo za masivnijim intervencijama u domenu devizne politike, kreditne politike, poreske politike, a ponekad se razmišljalo i o promeni privrednog zakonodavstva kako bi se liberalizovali uslovi za ulagače. Sada se, međutim, već diže i kuka i motika, na primer, protiv prodaje zemlje strancima i od tog ekonomskog pitanja na silu se pravi patriotsko pitanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw