25.08.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast
Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Ove procene oslanjaju se na mršave rezultate porasta BDP-a u prvom i drugom kvartalu (1,2 i 1,3 odsto rasta), što je praktično nemoguće kompenzovati nekom visokom stopom rasta u drugom polugodištu pošto se za takav uzlet ne vide unutrašnje pretpostavke.

Problem usporenog privrednog rasta Srbije ove godine intrigira tim više kad se uporedno pogledaju stope rasta BDP-a u prvom polugođu u evropskim zemljama sličnog “formata”. Naime, kako je to uverljivo prikazao beogradski Danas (19-20. avgusta) Srbija se na takvoj tabeli praktično nalazi na poslednjem mestu – dakle iza i svih susednih država (među kojima su trenutno “najbrže” Rumunija, sa rastom od 5,7 odsto, i Slovenija sa porastom BDP-a od pet odsto). U tom smislu otvara se pitanje kako su to sve druge balkanske zemlje iskoristile znatnu konjunkturu u vodećim kontinentalnim ekonomijama (koje ove godine rastu po stopi od dva odsto), a Srbija nije iako je postigla značajan porast izvoza od oko 12 odsto (to bi trebalo da znači da izvoz Srbije ima nedovoljno učešće u formiranju BDP-a).

Vladajući privredni funkcioneri zasad ne zalaze u dublje uzroke “sporosti Srbije”, i ove godine, a oni malobrojni koji su se usudili da nešto o tome kažu izgleda da pokušavaju da “relativno privredno zaostajanje” ove sezone objasne objektivnim uzrocima (na primer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković). Proletos je niska stopa rasta objašnjavana “jakom i produženom zimom”, a sada se sva krivica baca na doista katastrofalnu sušu. U tom pravcu navodi se, između ostalog, da je ta suša prepolovila rod osnovnih poljoprivrednih kultura, a ova privredna grana ima značajno učešće u formiranju BDP-a države (8-10 odsto). Ipak, i oni koji imaju mala matematička znanja mogu da procene da ni jaka zima, pa ni još jača letnja sparina, ne mogu baš toliko da obore očekivanu stopu rasta, to jest onoliko koliko je zabeleženo u prva dva kvartala. Videćemo kad dođu procene za treći kvartal da li su vremenske neprilike još oborile planiranu stopu rasta ili su kapitalne investicije i zamašniji građevinski radovi tokom letnjih meseci tu stopu malo popravili.

I Vlada Srbije je, sudeći prema šturim izjavama premijerke, već razmatrala problem tekućeg usporavanja BDP-a i najavila da priprema paket kratkoročnih mera koji bi trebalo da ubrza privredni rast. Nažalost, ono što premijerka Ana Brnabić zasad prilično uopšteno najavljuje, a to je avansna isplata pojedinih javnih investicija, pokretanje nekih ulaganja koja su bila planirana za 2018. godinu već ove godine i neke druge mere na planu državne potrošnje (spominje se povećanje plata pojedinim kategorijama zaposlenih kod države), verovatno ne mogu mnogo podići stopu rasta BDP-a Srbije do kraja godine.

Mi, istina, još ne znamo da li se među kreatorima ekonomske politike razmišlja i o ozbiljnijim lekovima za tekuće malaksavanje jedne značajne stope za merenje privrednog rasta, kakva je stopa rasta BDP-a. Nekada se u ovakvim prilikama posezalo za masivnijim intervencijama u domenu devizne politike, kreditne politike, poreske politike, a ponekad se razmišljalo i o promeni privrednog zakonodavstva kako bi se liberalizovali uslovi za ulagače. Sada se, međutim, već diže i kuka i motika, na primer, protiv prodaje zemlje strancima i od tog ekonomskog pitanja na silu se pravi patriotsko pitanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side