25.08.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast
Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Ove procene oslanjaju se na mršave rezultate porasta BDP-a u prvom i drugom kvartalu (1,2 i 1,3 odsto rasta), što je praktično nemoguće kompenzovati nekom visokom stopom rasta u drugom polugodištu pošto se za takav uzlet ne vide unutrašnje pretpostavke.

Problem usporenog privrednog rasta Srbije ove godine intrigira tim više kad se uporedno pogledaju stope rasta BDP-a u prvom polugođu u evropskim zemljama sličnog “formata”. Naime, kako je to uverljivo prikazao beogradski Danas (19-20. avgusta) Srbija se na takvoj tabeli praktično nalazi na poslednjem mestu – dakle iza i svih susednih država (među kojima su trenutno “najbrže” Rumunija, sa rastom od 5,7 odsto, i Slovenija sa porastom BDP-a od pet odsto). U tom smislu otvara se pitanje kako su to sve druge balkanske zemlje iskoristile znatnu konjunkturu u vodećim kontinentalnim ekonomijama (koje ove godine rastu po stopi od dva odsto), a Srbija nije iako je postigla značajan porast izvoza od oko 12 odsto (to bi trebalo da znači da izvoz Srbije ima nedovoljno učešće u formiranju BDP-a).

Vladajući privredni funkcioneri zasad ne zalaze u dublje uzroke “sporosti Srbije”, i ove godine, a oni malobrojni koji su se usudili da nešto o tome kažu izgleda da pokušavaju da “relativno privredno zaostajanje” ove sezone objasne objektivnim uzrocima (na primer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković). Proletos je niska stopa rasta objašnjavana “jakom i produženom zimom”, a sada se sva krivica baca na doista katastrofalnu sušu. U tom pravcu navodi se, između ostalog, da je ta suša prepolovila rod osnovnih poljoprivrednih kultura, a ova privredna grana ima značajno učešće u formiranju BDP-a države (8-10 odsto). Ipak, i oni koji imaju mala matematička znanja mogu da procene da ni jaka zima, pa ni još jača letnja sparina, ne mogu baš toliko da obore očekivanu stopu rasta, to jest onoliko koliko je zabeleženo u prva dva kvartala. Videćemo kad dođu procene za treći kvartal da li su vremenske neprilike još oborile planiranu stopu rasta ili su kapitalne investicije i zamašniji građevinski radovi tokom letnjih meseci tu stopu malo popravili.

I Vlada Srbije je, sudeći prema šturim izjavama premijerke, već razmatrala problem tekućeg usporavanja BDP-a i najavila da priprema paket kratkoročnih mera koji bi trebalo da ubrza privredni rast. Nažalost, ono što premijerka Ana Brnabić zasad prilično uopšteno najavljuje, a to je avansna isplata pojedinih javnih investicija, pokretanje nekih ulaganja koja su bila planirana za 2018. godinu već ove godine i neke druge mere na planu državne potrošnje (spominje se povećanje plata pojedinim kategorijama zaposlenih kod države), verovatno ne mogu mnogo podići stopu rasta BDP-a Srbije do kraja godine.

Mi, istina, još ne znamo da li se među kreatorima ekonomske politike razmišlja i o ozbiljnijim lekovima za tekuće malaksavanje jedne značajne stope za merenje privrednog rasta, kakva je stopa rasta BDP-a. Nekada se u ovakvim prilikama posezalo za masivnijim intervencijama u domenu devizne politike, kreditne politike, poreske politike, a ponekad se razmišljalo i o promeni privrednog zakonodavstva kako bi se liberalizovali uslovi za ulagače. Sada se, međutim, već diže i kuka i motika, na primer, protiv prodaje zemlje strancima i od tog ekonomskog pitanja na silu se pravi patriotsko pitanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side