Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu
15.05.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu
Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

Vidim na vestima da je u Privrednoj komori Srbije, pod predsedništvom Marka Čadeža, održan sastanak predstavnika saobraćaja i turističke privrede s nadležnim ministrima (Malim i Ljajićem) kako bi se razmotrile posebne mere kojima bi se pomoglo ovim privrednim granama koje su najviše nastradale zbog mera koje su preduzete zbog epidemije koronavirusa kod nas i u svetu.

Zasad, osim poznatih opštih mera pomoći celoj privredi, nisu predstavljene neke nove mere sektorske podrške turizmu, osim što je rečeno da će se podeliti 400.000 vaučera za subvencionisanje letovanja u zemlji (u pojedinačnoj vrednosti od 5.000 dinara) zainteresovanima koji imaju mesečne prihode manje od 70.000 dinara. To je svakako nedovoljno, s obzirom na procenu ministra Rasima Ljajića da su gubici srpske turističke privrede u prvih pet meseci ove godine već dostigli oko 300 miliona evra, a do kraja godine mogli bi preskočiti i 900 miliona evra.

Pošto se još ne vidi kraj pandemiji i s obzirom na to da turističke agencije još ne prodaju nikakve aranžmane za letovanje na moru ni u susednim zemljama, gde još vladaju mere dvonedeljnog karantina za strance (a većina paket-aranžmana obuhvata deset dana odmora), lako je proceniti da je predstojeća “klasična” turistička sezona izgubljena, ali je teže predvideti neće li u samoj Srbiji biti na leto bar popunjeni domaći hotelski i smeštajni kapaciteti, i po kojim cenama. Sve to može da izazove seriju bankrotstava mnogih turističkih preduzeća i gubitak velikog broja radnih mesta, kao i zaustavljanje investicionog ciklusa koji je poslednjih godina uhvatio maha baš u izgradnji hotela i širenju restorana i kafića u turistički zanimljivim krajevima i većim gradovima.

Nekoliko dana pre ovog skupa u PKS, pažnju je privukao regionalni onlajn panel Srbije, Hrvatske i Crne Gore, pod nazivom “Turizam na respiratoru”, u organizaciji (otkazanog) Exit festivala. I u ovoj raspravi pošlo se od procene Svetske turističke organizacije (WTO) da će obim poslova u turizmu ove godine opasti oko 70 odsto, a da će se ova značajna privredna grana, koja svetskoj ekonomiji daje 10 odsto BDP-a, oporaviti tek 2023. Učesnik panela iz Hrvatske Boris Žgomba izneo je u ovom dijalogu mišljenje da ova kriza menja mnoge temeljne osnove dosadašnje koncepcije razvoja turizma i da u ovoj grani očekuje veće državno-privatno partnerstvo. Drugi učesnici isticali su da će sada tekuću štetu umanjiti samo oni koji brzo uvedu inovativne turističke programe i okrenu se najmlađim turističkim potrošačima, koji će se, verovatno, prvi odvažiti na putovanja i letovanja. Domaćin panela direktor Exita Dušan Kovačević podsetio je da turizam nije važan samo zbog ekonomskog doprinosa i zapošljavanja već on ima i “sociološki i mirovni karakter” jer se preko njega ljudi bolje upoznaju. Ta dimenzija turizma ističe se svuda u svetu “jer život nije samo preživljavanje”, kako je istaknuto u jednoj raspravi u Nemačkoj.

Doista, ta ljudska dimenzija turističkih putovanja i letovanja, kao jednog od ključnih elemenata “radosti i sreće” većine ljudi, sada je pod sečivom ključnog pravila borbe s virusnom pandemijom – o uspostavljanju “socijalne distance”, ma šta to značilo. Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

Glavni problem svih država u svetu je kako pare svih poreskih obveznika (dakle, i onih koji nigde ne putuju) podeliti turističkim preduzećima kako bi preživela do nekih boljih dana. Vidimo da to muči i američkog predsednika Trampa, koji je baš ovih dana predložio da se pomoć hotelijerima deli i šakom i kapom. To svakako nije prihvatljivo za Srbiju, koja ima šake, ali ima i ograničenu budžetsku kapu, pa se otuda mora naći neki model sektorske pomoći turističkoj grani koji bi imao i meru i kriterijume koji se ne mogu lako zloupotrebiti.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side