Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu
15.05.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu
Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

Vidim na vestima da je u Privrednoj komori Srbije, pod predsedništvom Marka Čadeža, održan sastanak predstavnika saobraćaja i turističke privrede s nadležnim ministrima (Malim i Ljajićem) kako bi se razmotrile posebne mere kojima bi se pomoglo ovim privrednim granama koje su najviše nastradale zbog mera koje su preduzete zbog epidemije koronavirusa kod nas i u svetu.

Zasad, osim poznatih opštih mera pomoći celoj privredi, nisu predstavljene neke nove mere sektorske podrške turizmu, osim što je rečeno da će se podeliti 400.000 vaučera za subvencionisanje letovanja u zemlji (u pojedinačnoj vrednosti od 5.000 dinara) zainteresovanima koji imaju mesečne prihode manje od 70.000 dinara. To je svakako nedovoljno, s obzirom na procenu ministra Rasima Ljajića da su gubici srpske turističke privrede u prvih pet meseci ove godine već dostigli oko 300 miliona evra, a do kraja godine mogli bi preskočiti i 900 miliona evra.

Pošto se još ne vidi kraj pandemiji i s obzirom na to da turističke agencije još ne prodaju nikakve aranžmane za letovanje na moru ni u susednim zemljama, gde još vladaju mere dvonedeljnog karantina za strance (a većina paket-aranžmana obuhvata deset dana odmora), lako je proceniti da je predstojeća “klasična” turistička sezona izgubljena, ali je teže predvideti neće li u samoj Srbiji biti na leto bar popunjeni domaći hotelski i smeštajni kapaciteti, i po kojim cenama. Sve to može da izazove seriju bankrotstava mnogih turističkih preduzeća i gubitak velikog broja radnih mesta, kao i zaustavljanje investicionog ciklusa koji je poslednjih godina uhvatio maha baš u izgradnji hotela i širenju restorana i kafića u turistički zanimljivim krajevima i većim gradovima.

Nekoliko dana pre ovog skupa u PKS, pažnju je privukao regionalni onlajn panel Srbije, Hrvatske i Crne Gore, pod nazivom “Turizam na respiratoru”, u organizaciji (otkazanog) Exit festivala. I u ovoj raspravi pošlo se od procene Svetske turističke organizacije (WTO) da će obim poslova u turizmu ove godine opasti oko 70 odsto, a da će se ova značajna privredna grana, koja svetskoj ekonomiji daje 10 odsto BDP-a, oporaviti tek 2023. Učesnik panela iz Hrvatske Boris Žgomba izneo je u ovom dijalogu mišljenje da ova kriza menja mnoge temeljne osnove dosadašnje koncepcije razvoja turizma i da u ovoj grani očekuje veće državno-privatno partnerstvo. Drugi učesnici isticali su da će sada tekuću štetu umanjiti samo oni koji brzo uvedu inovativne turističke programe i okrenu se najmlađim turističkim potrošačima, koji će se, verovatno, prvi odvažiti na putovanja i letovanja. Domaćin panela direktor Exita Dušan Kovačević podsetio je da turizam nije važan samo zbog ekonomskog doprinosa i zapošljavanja već on ima i “sociološki i mirovni karakter” jer se preko njega ljudi bolje upoznaju. Ta dimenzija turizma ističe se svuda u svetu “jer život nije samo preživljavanje”, kako je istaknuto u jednoj raspravi u Nemačkoj.

Doista, ta ljudska dimenzija turističkih putovanja i letovanja, kao jednog od ključnih elemenata “radosti i sreće” većine ljudi, sada je pod sečivom ključnog pravila borbe s virusnom pandemijom – o uspostavljanju “socijalne distance”, ma šta to značilo. Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

Glavni problem svih država u svetu je kako pare svih poreskih obveznika (dakle, i onih koji nigde ne putuju) podeliti turističkim preduzećima kako bi preživela do nekih boljih dana. Vidimo da to muči i američkog predsednika Trampa, koji je baš ovih dana predložio da se pomoć hotelijerima deli i šakom i kapom. To svakako nije prihvatljivo za Srbiju, koja ima šake, ali ima i ograničenu budžetsku kapu, pa se otuda mora naći neki model sektorske pomoći turističkoj grani koji bi imao i meru i kriterijume koji se ne mogu lako zloupotrebiti.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side