24.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak
U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

 U tom kontekstu postavlja se pitanje da li i kako Srbija može iskoristiti ovu “uzlaznu fazu ekonomskog ciklusa”, a autori ovog napisa (iz koga ćemo citirati ocene i podatke) generalno ističu stav da blagotvorne efekte koji dolaze sa svetskog tržišta “treba iskoristiti za sprovođenje strukturnih reformi”.

Inače, prognoza globalnog rasta u 2017. iznosi 3,6 odsto, a za iduću godinu se očekuje rast od 3,7 odsto. Kad je reč o takozvanim “rastućim ekonomijama Evrope”, gde spada i Srbija, sa očekivanom ovogodišnjom stopom rasta od oko dva odsto, u 2017. godini očekuje se prosečan privredni rast od 4,5 odsto (u Srbiji više od tri odsto). Iako se stalno raspreda o tome zašto BDP Srbije neprekidno zaostaje i za svetskim, i za evropskim, pa i za regionalnim prosecima, u spomenutom novembarskom MAT-u podseća se i na nekoliko iznenađujućih podataka koji ukazuju na to da razlog našeg zaostajanja nije u “podindustrijalizovanosti” ili malom iznosu izvoza u poređenju sa BDP-om.

Naime, a to nije šire poznato, po oba spomenuta indikatora Srbija je iznad evropskog proseka. Autori MAT-a pišu (vredi to šire citirati): “Udeo industrije u bruto dodatoj vrednosti (BDV) je tokom 2016. iznosio 25,9 odsto što je bilo više i od onog u Nemačkoj gde je 25,7 odsto. To je između ostalog posledica i vrlo stabilnog prosečnog godišnjeg rasta prerađivačke industrije za poslednje tri godine od preko pet odsto godišnje. S druge strane, udeo izvoza robe i usluga u Srbiji danas čini natpolovičnu vrednost BDP-a. Ovde smo čak svetski rekorderi u relativnom porastu izvoza budući je izvoz robe i usluga 2009. činio samo 26,8 odsto BDP-a. Činjenica je da je ovo popravljanje konkurentnosti impozantno, posebno ako znamo da je u zemljama EU u proseku udeo izvoza robe i usluga niži od 44 odsto BDP-a. I po ovom indikatoru je Nemačka lošije rangirana od nas, jer je tamo udeo izvoza u 2016. iznosio 46,1 odsto BDP-a. Čak je i Rumunija, trenutno jedna od najbrže rastućih zemalja EU, nisko rangirana sa udelom izvoza robe i usluga koji jedva da prelazi 41 odsto BDP-a. Naš problem je što sve aktivnosti na proizvodnoj strani BDP-a, u većoj ili manjoj meri, generišu nisku dodatu vrednost. Zato je i obračunati BDP, kao njihov sumarni prikaz, nizak.”

Dakle, da pojednostavimo, srpska industrija i srpski izvoz oslonjeni su uglavnom na niskotehnološke, to jest niskoakumulativne grane i to je ključni strukturni problem naše ekonomije. I većina industrijskih investicija proteklih godina smešta se u zonu takvih privrednih grana koje daju mali doprinos u formiranju BDP-a. Zašto je to tako? Jedan od razloga je i zakočena modernizacija države i njene ekonomske politike, ako ostavimo po strani činjenicu da Srbija ima usko unutrašnje tržište za skupu sofisticiranu robu.
Da li će Vlada Ane Brnabić, koja je istakla da će joj digitalizacija i IT industrija biti u vrhu prioriteta, doista nešto učiniti što bi olakšalo privlačenje ulaganja i u tehnološki moderna industrijska preduzeća – to je pitanje na koje je, možda, rano odgovarati. Problem je što ovde “praznik beznačajnosti” (da parafraziramo jedan Kunderin naslov) oduzima sve vreme svih naših političara, pa oni valjda i ne stižu nešto ozbiljno da rade. Ili i ne znaju šta bi trebalo menjati i raditi kad sve tokom njihove vladavine ide toliko sjajno. Osim što “čisto” politikantske afere sustižu jedna drugu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side