24.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak
U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

 U tom kontekstu postavlja se pitanje da li i kako Srbija može iskoristiti ovu “uzlaznu fazu ekonomskog ciklusa”, a autori ovog napisa (iz koga ćemo citirati ocene i podatke) generalno ističu stav da blagotvorne efekte koji dolaze sa svetskog tržišta “treba iskoristiti za sprovođenje strukturnih reformi”.

Inače, prognoza globalnog rasta u 2017. iznosi 3,6 odsto, a za iduću godinu se očekuje rast od 3,7 odsto. Kad je reč o takozvanim “rastućim ekonomijama Evrope”, gde spada i Srbija, sa očekivanom ovogodišnjom stopom rasta od oko dva odsto, u 2017. godini očekuje se prosečan privredni rast od 4,5 odsto (u Srbiji više od tri odsto). Iako se stalno raspreda o tome zašto BDP Srbije neprekidno zaostaje i za svetskim, i za evropskim, pa i za regionalnim prosecima, u spomenutom novembarskom MAT-u podseća se i na nekoliko iznenađujućih podataka koji ukazuju na to da razlog našeg zaostajanja nije u “podindustrijalizovanosti” ili malom iznosu izvoza u poređenju sa BDP-om.

Naime, a to nije šire poznato, po oba spomenuta indikatora Srbija je iznad evropskog proseka. Autori MAT-a pišu (vredi to šire citirati): “Udeo industrije u bruto dodatoj vrednosti (BDV) je tokom 2016. iznosio 25,9 odsto što je bilo više i od onog u Nemačkoj gde je 25,7 odsto. To je između ostalog posledica i vrlo stabilnog prosečnog godišnjeg rasta prerađivačke industrije za poslednje tri godine od preko pet odsto godišnje. S druge strane, udeo izvoza robe i usluga u Srbiji danas čini natpolovičnu vrednost BDP-a. Ovde smo čak svetski rekorderi u relativnom porastu izvoza budući je izvoz robe i usluga 2009. činio samo 26,8 odsto BDP-a. Činjenica je da je ovo popravljanje konkurentnosti impozantno, posebno ako znamo da je u zemljama EU u proseku udeo izvoza robe i usluga niži od 44 odsto BDP-a. I po ovom indikatoru je Nemačka lošije rangirana od nas, jer je tamo udeo izvoza u 2016. iznosio 46,1 odsto BDP-a. Čak je i Rumunija, trenutno jedna od najbrže rastućih zemalja EU, nisko rangirana sa udelom izvoza robe i usluga koji jedva da prelazi 41 odsto BDP-a. Naš problem je što sve aktivnosti na proizvodnoj strani BDP-a, u većoj ili manjoj meri, generišu nisku dodatu vrednost. Zato je i obračunati BDP, kao njihov sumarni prikaz, nizak.”

Dakle, da pojednostavimo, srpska industrija i srpski izvoz oslonjeni su uglavnom na niskotehnološke, to jest niskoakumulativne grane i to je ključni strukturni problem naše ekonomije. I većina industrijskih investicija proteklih godina smešta se u zonu takvih privrednih grana koje daju mali doprinos u formiranju BDP-a. Zašto je to tako? Jedan od razloga je i zakočena modernizacija države i njene ekonomske politike, ako ostavimo po strani činjenicu da Srbija ima usko unutrašnje tržište za skupu sofisticiranu robu.
Da li će Vlada Ane Brnabić, koja je istakla da će joj digitalizacija i IT industrija biti u vrhu prioriteta, doista nešto učiniti što bi olakšalo privlačenje ulaganja i u tehnološki moderna industrijska preduzeća – to je pitanje na koje je, možda, rano odgovarati. Problem je što ovde “praznik beznačajnosti” (da parafraziramo jedan Kunderin naslov) oduzima sve vreme svih naših političara, pa oni valjda i ne stižu nešto ozbiljno da rade. Ili i ne znaju šta bi trebalo menjati i raditi kad sve tokom njihove vladavine ide toliko sjajno. Osim što “čisto” politikantske afere sustižu jedna drugu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side