24.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak
U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

 U tom kontekstu postavlja se pitanje da li i kako Srbija može iskoristiti ovu “uzlaznu fazu ekonomskog ciklusa”, a autori ovog napisa (iz koga ćemo citirati ocene i podatke) generalno ističu stav da blagotvorne efekte koji dolaze sa svetskog tržišta “treba iskoristiti za sprovođenje strukturnih reformi”.

Inače, prognoza globalnog rasta u 2017. iznosi 3,6 odsto, a za iduću godinu se očekuje rast od 3,7 odsto. Kad je reč o takozvanim “rastućim ekonomijama Evrope”, gde spada i Srbija, sa očekivanom ovogodišnjom stopom rasta od oko dva odsto, u 2017. godini očekuje se prosečan privredni rast od 4,5 odsto (u Srbiji više od tri odsto). Iako se stalno raspreda o tome zašto BDP Srbije neprekidno zaostaje i za svetskim, i za evropskim, pa i za regionalnim prosecima, u spomenutom novembarskom MAT-u podseća se i na nekoliko iznenađujućih podataka koji ukazuju na to da razlog našeg zaostajanja nije u “podindustrijalizovanosti” ili malom iznosu izvoza u poređenju sa BDP-om.

Naime, a to nije šire poznato, po oba spomenuta indikatora Srbija je iznad evropskog proseka. Autori MAT-a pišu (vredi to šire citirati): “Udeo industrije u bruto dodatoj vrednosti (BDV) je tokom 2016. iznosio 25,9 odsto što je bilo više i od onog u Nemačkoj gde je 25,7 odsto. To je između ostalog posledica i vrlo stabilnog prosečnog godišnjeg rasta prerađivačke industrije za poslednje tri godine od preko pet odsto godišnje. S druge strane, udeo izvoza robe i usluga u Srbiji danas čini natpolovičnu vrednost BDP-a. Ovde smo čak svetski rekorderi u relativnom porastu izvoza budući je izvoz robe i usluga 2009. činio samo 26,8 odsto BDP-a. Činjenica je da je ovo popravljanje konkurentnosti impozantno, posebno ako znamo da je u zemljama EU u proseku udeo izvoza robe i usluga niži od 44 odsto BDP-a. I po ovom indikatoru je Nemačka lošije rangirana od nas, jer je tamo udeo izvoza u 2016. iznosio 46,1 odsto BDP-a. Čak je i Rumunija, trenutno jedna od najbrže rastućih zemalja EU, nisko rangirana sa udelom izvoza robe i usluga koji jedva da prelazi 41 odsto BDP-a. Naš problem je što sve aktivnosti na proizvodnoj strani BDP-a, u većoj ili manjoj meri, generišu nisku dodatu vrednost. Zato je i obračunati BDP, kao njihov sumarni prikaz, nizak.”

Dakle, da pojednostavimo, srpska industrija i srpski izvoz oslonjeni su uglavnom na niskotehnološke, to jest niskoakumulativne grane i to je ključni strukturni problem naše ekonomije. I većina industrijskih investicija proteklih godina smešta se u zonu takvih privrednih grana koje daju mali doprinos u formiranju BDP-a. Zašto je to tako? Jedan od razloga je i zakočena modernizacija države i njene ekonomske politike, ako ostavimo po strani činjenicu da Srbija ima usko unutrašnje tržište za skupu sofisticiranu robu.
Da li će Vlada Ane Brnabić, koja je istakla da će joj digitalizacija i IT industrija biti u vrhu prioriteta, doista nešto učiniti što bi olakšalo privlačenje ulaganja i u tehnološki moderna industrijska preduzeća – to je pitanje na koje je, možda, rano odgovarati. Problem je što ovde “praznik beznačajnosti” (da parafraziramo jedan Kunderin naslov) oduzima sve vreme svih naših političara, pa oni valjda i ne stižu nešto ozbiljno da rade. Ili i ne znaju šta bi trebalo menjati i raditi kad sve tokom njihove vladavine ide toliko sjajno. Osim što “čisto” politikantske afere sustižu jedna drugu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side