Dimitrije Boarov: Kako bez investicija
17.07.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako bez investicija

Dimitrije Boarov: Kako bez investicija
Možda bi brzo postizborno uspostavljanje institucija vlasti, makar takvih kakve su, nažalost, dosad bile, malo smirilo domaće prilike koje mešavina epidemije, stalnih protesta i straha od ekonomske krize čine veoma konfuznim.

Kao što se moglo i očekivati, usred svetske pandemije koronavirusa kineska kompanija HBIS, vlasnik Smederevske železare, objavila je da je zbog evropskih kvota na uvoz i pada tražnje za čelikom na svetskom tržištu ugasila jednu od dve visoke peći na Dunavu, što sigurno znači i pad novih investicija u ovu čeličanu. Već je poznato da je kompanija Fijat Krajsler Srbija u Kragujevcu ovog proleća drastično oborila proizvodnju (po godišnjem upoređenju, u aprilu za 85 odsto, u maju za 70 odsto, a sada je pokrenula veoma nizak nivo sklapanja novih samo 12.000 vozila). Kakav bi to novi model mogao da spase ovu kragujevačku fabriku i kakva se ulaganja baš kod nas mogu očekivati posle Fijatove integracije sa grupom Pežo-Sitroen? Pri svemu tome, cela komponentaška auto-industrija u Srbiji s velikom brigom prati vesti o svetskom kolapsu auto-industrije ove godine (kriza je počela još 2019), s padom proizvodnje negde i za 50 odsto i sa snažnim porastom zaliha. To će sigurno usporiti i tekuće investicije u ovu privrednu granu, osim što i već izgrađenim fabrikama preti katanac. Ako izuzmemo nekoliko započetih projekata novih pogona u srpskoj industriji u celini, o novima je teško govoriti, pa se postavlja pitanje kako će naša privreda nastaviti da se kreće bez novih stranih investicija. Jednostavno, stisnuti smo svetskom krizom mnogo više nego što se to trenutno vidi.

Neki stručnjaci smatraju da država treba energičnije i više da se zaduži u svetu i ona, kao ulagač, nadomesti izostanak ili pad broja investitora u Srbiju. Uprkos “jeftinom novcu” koji nude pojedine svetske finansijske institucije (MMF i Svetska banka, pre svega), taj put bi dodatno unazadio “privredni ambijent” kod nas i vodio novoj etatizaciji srpske ekonomije, što se na kraju uvek ispostavljalo kao veoma skupo u svakom pogledu. Pre svega zbog toga što država investicionim sredstvima obično leči ono što je neizlečivo i krpi ono što je nemoguće pokrpiti. Da ne govorim o drugim negativnim efektima etatizovane privrede na ekonomski razvoj i raspored političke moći.

Da bi se predupredilo presahnjivanje stranih investicija u Srbiju (poslednjih decenija otprilike između dve i četiri milijarde evra godišnje), u ovom trenutku bilo bi potrebno ponovo razmotriti geostrateško pozicioniranje države i odlučno smirivanje večitih izvorišta tekućih konflikata (Kosovo, Bosna i RS, susedi, EU, “strateški partneri”, itd.). Oseća li to naša politička vrhuška, teško je pitanje. Lakše je reći da možda oseća, ali nema snage da se izvuče iz sopstvene propagandne kolotečine sa glavnom floskulom o “prijateljskim narodima” i “neprijateljskom Zapadu”. Uostalom, i za minimalno “repozicioniranje” države potrebne su ne samo političke pripreme nego i drugačije poimanje elite o svojoj odgovornosti za budućnost nekog naroda. Čini mi se da u Srbiji nema ni jednog ni drugog. A nešto bi, najzad, trebalo menjati, kad se ceo svet sada dramatično menja.

Neko će reći kako da menjamo geopoziciju prema starim matricama, kad ne znamo šta sada izranja kao “novi svetski poredak”. I u tome ima istine i zato, pored hrabrosti da se deluje, treba imati znanja i instinkte kada se nađete u poziciji da o nečemu krupnom treba da odlučujete (a ne o tome treba li policija da tuče ili da trpi). Hoće li u Srbiji posle izbora bar doći do promena unutar vladajuće koalicije, ispada sada kao važno pitanje, umesto da se to shvati kao nasušna potreba – ako bar pobednici na parlamentarnim izborima te izbore shvataju ozbiljno.

Možda bi brzo postizborno uspostavljanje institucija vlasti, makar takvih kakve su, nažalost, dosad bile, malo smirilo domaće prilike, koje mešavina epidemije, stalnih protesta i straha od ekonomske krize čine veoma konfuznim.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side