12.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Kadrovska politika

Dimitrije Boarov: Kadrovska politika
U senci proteklih predsedničkih izbora, u februaru ove godine bio je raspisan i konkurs za direktore u 23 javna preduzeća Srbije koji je, prema novom Zakonu o javnim preduzećima, do 4. marta ove godine trebalo da omogući nadležnoj komisiji Vlade da predloži menadžere u republičkim javnim preduzećima s punim mandatom.

Prema poslednjim informacijama, do 4. maja konstatovano je da se na 19 doista raspisanih konkursa javilo 177 kandidata za direktorska mesta, a do javnosti je stiglo da je zasad doneta samo odluka o postavljanju Zorana Babića, člana Predsedništva naprednjačke stranke, za vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća Koridori Srbije, umesto dosadašnjeg v.d. direktora tog preduzeća Dmitra Đurovića.

Dakle, već i ove informacije jednostavno upućuju na nekoliko zaključaka: da nisu raspisani svi predviđeni konkursi; da odluke o konkursima probijaju zakonske rokove; da se nastavlja praksa u kojoj državnim kapitalom upravljaju uglavnom “vršioci dužnosti” koje je lako maknuti s fotelje, pa su ovi uvek poslušna rukovodeća garnitura u državnoj privredi; da se na konkursima pojavila prava poplava kandidata, ali da o tim kandidatima malo šta znamo; da se, sudeći po Babićevom imenovanju, ne napušta praksa stranačke raspodele funkcija u privrednim preduzećima u državnom vlasništvu; te da je očigledno da se premijer Vučić i nadležna kadrovska komisija za imenovanje direktora, uprkos brojnoj ponudi samozvanih kadrova, prilično muče da izaberu one koji bar neće izazvati podsmešljive i zlurade komentare u javnosti – komentare koji pokušavaju da dokažu da je danas vladajuća koalicija u državi kadrovski “tanka” kada su u pitanju školovani i stručni ljudi.

Prema šturim informacijama koje prenose naši mediji, najviše kandidata, čak 26, konkurisalo je za posao direktora preduzeća Pošte Srbije, navodno ima 12 kandidata za direktora Transnafte, dok se za direktora EPS-a prijavilo 10 kandidata, a za prvog čoveka Elektromreža Srbije devet, itd. Gužva je i na konkursima za direktore nacionalnih parkova, dok će “nesmenjivi” Dušan Bajatović iz Srbijagasa na konkursu imati tri legalna konkurenta. Mada bi se na osnovu ovih golih numeričkih podataka moglo zaključiti da prijavljeni brojni kadrovi veruju da će na konkursima imati fer konkurentsku utakmicu, u kojoj bi teorijski trebalo da uvek pobeđuje kvalitet, s takvim zaključkom bi bilo naivno žuriti. Uostalom, i spomenuti Babićev slučaj upućuje na drugačije zaključivanje.

Jer, Babić, kao mašinski inženjer, belodano tek treba da stekne neko iskustvo u građevinarstvu pošto mu dosadašnja najvažnija politička funkcija (šefovanje poslaničkim klubom SNS-a između 2012. i 2016. godine) sigurno ne daje uverljive reference za Koridore Srbije. No, on je bar inženjer, ako ne građevinski onda bar mašinski. Da li su svi od spomenutih 177 kandidata bar u tom smislu bliski strukama kojima se bave javna preduzeća kod kojih su konkurisali – da budu vodeći menadžeri? I koliko je tih konkurenata “steklo diplomu” tek kada ih je politika lansirala u visinu. Neko će reći da ni prvi Rotšildi nisu bili školovani za bankare i tehnologe već da su imali dovoljno veštine i upravljačke beskrupuloznosti da stvore velike poslovne imperije, pa zašto ne bi nešto slično izveli i ovi naši. Problem je, naravno, u tome što se ovde radi o kapitalu u “kolektivnom vlasništvu”, pa je ceo narod zainteresovan da neka Vladina komisija ne omane u kadrovskom izboru onih koji će tim kapitalom upravljati.

Priča da će Vučić i njegova koalicija, uz “instituciju konkursa”, bolje od prethodnih vladajućih garnitura birati menadžere u javnim preduzećima i da će im na prvom mestu biti stručnost, sposobnost i poštenje, bila je u startu lišena realnosti jer nema te političke stranke koja se ne bori za vlast i zbog toga, ili čak prvenstveno zbog toga, da bi njenim aktivistima bilo bolje, to jest da bi se prvenstveno njeni ljudi zapošljavali u državnim firmama, a stranački šefovi svoju moć zasnivali na upravi državnim kapitalom. Zbog toga je korporativizacija, praćena privatizacijom, zapravo jedini dobar lek za razdvajanje politike i državnog novca u zemljama u tranziciji, koji bi trasirao put ka kompetitivnom preduzetništvu kakvo i u državnim kompanijama postoji u najrazvijenijim tržišnim privredama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side