Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije
18.03.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije

Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije
Ako pogledamo šta je od diskusija i poruka sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma doprlo do šire javnosti, uočićemo da su pažnju najviše privukle dosta neobične (da ne kažemo kontradiktorne) informacije o stanju i reformama u javnim preduzećima.

Naime, iz nekoliko republičkih javnih preduzeća na Kopaonik su stigle neočekivane vesti o njihovom pozitivnom poslovanju u protekloj 2015. godini, dok je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na Biznis forumu izneo već poznatu ocenu ove institucije – da su reforme u tim preduzećima, koja i dalje zapošljavaju tri četvrtine svih zaposlenih u Srbiji, u zakašnjenju i da su jedva započete.

U najkraćem, kad je reč o “pozitivnim vestima” iz javnih preduzeća, to se pre svega odnosi na Srbijagas, Elektromrežu Srbije, Transnaftu, DIPOS, pa i na Puteve Srbije (koji su ostvarili manju dubiozu od planirane). Najveće iznenađenje je bilans Srbijagasa za 2015. godinu, jer je ovo preduzeće za tu godinu planiralo gubitak od 6,7 milijardi dinara, a ostvarilo je dobitak od tri milijarde dinara. I EMS je postigao veliki finansijski napredak, planirao je za 2015. godinu dobit od 1,6 milijardi dinara, a ostvario gotovo duplo više, 3,16 milijardi dinara. Transnafta je čak ostvarila trostruko bolji finansijski rezultat od planiranog, a DIPOS je povećao neto dobit za 50 miliona dinara. JP Putevi Srbije je planiralo gubitak u 2015. godini od 9,5 milijardi, a “ostvarilo” gubitak od 9,1 milijardu dinara (Dnevnik, 8. mart 2016).

Ove vesti jesu “uglavnom pozitivne”, jer to znači da su ova republička javna preduzeća koja su “u plusu” ostvarila u 2015. godini ukupnu dobit manju od 6,5 milijardi dinara. Kakvi su finansijski rezultati kod ostalih republičkih i lokalnih javnih preduzeća, to jest kod preostalih 500 javnih preduzeća u Srbiji, videćemo kasnije, ali je teško verovati da se njihovo poslovanje bitno poboljšalo, jer niti su cene javnih preduzeća mnogo povećane (osim kod EPS-a), niti je broj zaposlenih u tim preduzećima “racionalizovan” (moglo bi se sumnjati da se dogodilo nešto upravo suprotno). Jedino je sigurno da su cene gasa i nafte na svetskom tržištu bitno smanjene, čini se mnogo više nego što su smanjene cene distributera prema krajnjim potrošačima. A i naplata, bar kad je Srbijagas u pitanju, postala je “stroža”.

Iako se, dakle, pojavilo nešto dobrih vesti o akumulaciji velikih javnih preduzeća, spomenuti “zbirni plus” u njihovim finansijskim bilansima je tek nešto veći od 50 miliona evra, i on, dakako, nije dovoljan ni za tekuće investiciono održavanje opreme spomenutih preduzeća, a ne za nešto krupnije. Tim je značajniji podatak koji je naglašen na Kopaonik biznis forumu, da su tokom 2015. godine investicije u Srbiji (uglavnom privatne), u odnosu na prethodnu godinu, povećane za 10 odsto. Nažalost, i uz takvo znatno povećanje investicija u toku samo jedne godine, njihovo učešće u BDP-u Srbije prošle godine doseglo je samo 18,1 odsto – što je čak manje od učešća investicija i u domaćim bruto proizvodima Ukrajine i Moldavije (jedna je u dubokoj političkoj krizi, a druga je najsiromašnija evropska zemlja).

Fiskalni savet, u svojoj analizi izloženoj na Kopaonik biznis forumu, podseća da je prosečno učešće investicija u BDP-u Srbije između 2010. i 2015. godine iznosilo tek 18,5 odsto (2014. godine čak samo 16,7 odsto), dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope to učešće na prosečnom nivou od 22 odsto. Istina, Fiskalni savet smatra da je tokom 2015. godine rast investicija bio “široko rasprostranjen” (ovoga puta nije reč samo o ulaganjima u nekoliko preduzeća), te da taj rast može uticati na dalje ubrzanje kontinuirano suviše niske stope rasta BDP-a Srbije (u razdoblju između 2010. i 2015. prosečan godišnji privredni rast Srbije bio je samo 0,3 odsto).

S tim u vezi treba primetiti izvesnu kontradiktornost u jednoj od ključnih ocena Fiskalnog saveta iznetih na proteklom Kopaonik biznis forumu, da politika fiskalne konsolidacije, to jest “velike štednje”, nije imala značajnijeg negativnog uticaja na privredni rast Srbije, a predstavlja nužnu osnovu budućeg rasta. Jer, investicije su, naravno, jedan od ključnih oblika potrošnje u svakoj državi. To, uostalom, piše i u spomenutoj analizi Fiskalnog saveta, gde se kaže da se uskoro ne može očekivati porast stope privrednog rasta na neophodni nivo od četiri i više odsto godišnje – jer ta stopa zavisi od investicija, izvoza i privatne potrošnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side