06.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Jarbolske privatne investicije

Dimitrije Boarov: Jarbolske privatne investicije
Prošlonedeljno istupanje Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta Srbije, delovalo je pomalo bizarno jer se on odvažio da se veoma konkretno založi da se povećaju javne investicije tako što će prioritet dobiti investicije u zaštitu životne sredine.

On je čak rekao da bi te “ekološke investicije” trebalo da iznose oko 500 miliona evra godišnje. Pomalo je čudno da se predsednik jednog saveta, koji je nedavno izneo tvrdnju da u javnim finansijama ima prostora za izvesno poresko rasterećenje privatnog privrednog sektora, sada daje ideju Vladi i opštinama da više investiraju u zaštitu životne sredine, što ove jedva čekaju, umesto da i dalje pritiska vladajuće strukture za smanjenje fiskalnih opterećenja, što bi otvorilo bar malo prostora za porast privatnih privrednih investicija (koje, inače, predstavljaju dve trećine ukupnih investicija u zemlji).

Istina, Petrović je u pravu da je Srbija postala (bolje reći, ostala) jedna od najzagađenijih država u Evropi i da čak i najveći gradovi otpadne vode puštaju neprerađene u rečne vodotoke, te da samo 55 odsto stanovništva ima kanalizaciju. No, kada je reč o strukturi upotrebe BDP-a, možda je sada važnije podstaknuti rast privrednih investicija u privatnom (posebno proizvodnom) sektoru nego i dalje državnim organima ostavljati vodeću ulogu u izboru prioriteta u investicijama. Klasičan problem sa javnim investicijama je, naime, u tome što drumovi, pruge i kanalizacija sporo obrću kapital, ma koliko blagotvorno, na dugi rok, podstiču privredni razvoj.

U Srbiji, kad je reč o javnim investicijama, postoji i teži problem od spomenutog, klasičnog. On je političke prirode, pa svaka vlast pokušava da prikaže javna ulaganja kao sopstvena, štedro upućena narodu. I ne samo to nego se javne investicije u znatnoj meri usmeravaju na “manifestacione simbole” i druge budalaštine. U tom smislu neverovatno je karakterističan plan da se u Beogradu izgradi jarbol sa srpskom zastavom visok 120 metara i još desetak drugih nešto nižih dimenzija u različitim delovima grada. Ta ulaganja mogla bi se nazvati “investicije u patriotske simbole”, a patriotske simbole mogu osporavati samo nacionalni izdajnici i neprijatelji naroda.

S tim u vezi, zanimljivo je da se opozicija u gradskoj skupštini Beograda nije dosetila da ovaj projekat izloži kritici tako što bi omalovažila predloženih 120 metara visine i zatražila da jarbol ide najmanje do 300 ili 800 metara visine. Jer, zašto bi se ljudi u Beogradu zadovoljili jarbolom od samo 120 metara? To je malo za “nebeski narod” koji tu živi, a turisti koji će, navodno, navaliti da vide projektovani jarbol sa srpskom zastavom, neće s njegovog vrha moći da razgledaju gradsku panoramu. Ovaj plan sa visokim jarbolom u Beogradu nije usamljen i sličan je poplavi drugih planova “patriotskog sadržaja” po svim opštinama u Srbiji.

Javne investicije koje se finansiraju iz državnog i opštinskih budžeta, ma koliko važne, ne mogu da zamene niz tržišnih mehanizama za prikupljanje investicionog kapitala, koje Srbija praktično nema. U tom smislu čini se povoljna vest da se priprema zakon koji bi regulisao delovanje fondova rizičnog i preduzetnog kapitala, a taj propis bi navodno mogao biti donet do kraja godine. Kako piše Politika (1. jula), takvih fondova u Evropskoj uniji ima oko 1.600 i njihova aktivnost je posebno značajna za mala i srednja preduzeća. Krajnje uprošćeno, takvi fondovi preko dokapitalizacije ulaze u delimično vlasništvo malih firmi, te kao zainteresovani “privremeni suvlasnici” pružaju ne samo finansijsku nego i raznovrsnu logističku i svakovrsnu drugu podršku preduzetnicima. Tako bi male firme, koje nemaju dovoljno kapitala za obezbeđenje vraćanja bankarskih kredita (“kolateral”), a imaju povoljne poslovne pokazatelje, brže došle do razvojnih sredstava. Dakako, ni ova zamisao nije sprovodiva bez strožeg knjigovodstva i brže i efikasnije pravne države u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side