Dimitrije Boarov: Jarbolske privatne investicije
06.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Jarbolske privatne investicije

Dimitrije Boarov: Jarbolske privatne investicije
Prošlonedeljno istupanje Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta Srbije, delovalo je pomalo bizarno jer se on odvažio da se veoma konkretno založi da se povećaju javne investicije tako što će prioritet dobiti investicije u zaštitu životne sredine.

On je čak rekao da bi te “ekološke investicije” trebalo da iznose oko 500 miliona evra godišnje. Pomalo je čudno da se predsednik jednog saveta, koji je nedavno izneo tvrdnju da u javnim finansijama ima prostora za izvesno poresko rasterećenje privatnog privrednog sektora, sada daje ideju Vladi i opštinama da više investiraju u zaštitu životne sredine, što ove jedva čekaju, umesto da i dalje pritiska vladajuće strukture za smanjenje fiskalnih opterećenja, što bi otvorilo bar malo prostora za porast privatnih privrednih investicija (koje, inače, predstavljaju dve trećine ukupnih investicija u zemlji).

Istina, Petrović je u pravu da je Srbija postala (bolje reći, ostala) jedna od najzagađenijih država u Evropi i da čak i najveći gradovi otpadne vode puštaju neprerađene u rečne vodotoke, te da samo 55 odsto stanovništva ima kanalizaciju. No, kada je reč o strukturi upotrebe BDP-a, možda je sada važnije podstaknuti rast privrednih investicija u privatnom (posebno proizvodnom) sektoru nego i dalje državnim organima ostavljati vodeću ulogu u izboru prioriteta u investicijama. Klasičan problem sa javnim investicijama je, naime, u tome što drumovi, pruge i kanalizacija sporo obrću kapital, ma koliko blagotvorno, na dugi rok, podstiču privredni razvoj.

U Srbiji, kad je reč o javnim investicijama, postoji i teži problem od spomenutog, klasičnog. On je političke prirode, pa svaka vlast pokušava da prikaže javna ulaganja kao sopstvena, štedro upućena narodu. I ne samo to nego se javne investicije u znatnoj meri usmeravaju na “manifestacione simbole” i druge budalaštine. U tom smislu neverovatno je karakterističan plan da se u Beogradu izgradi jarbol sa srpskom zastavom visok 120 metara i još desetak drugih nešto nižih dimenzija u različitim delovima grada. Ta ulaganja mogla bi se nazvati “investicije u patriotske simbole”, a patriotske simbole mogu osporavati samo nacionalni izdajnici i neprijatelji naroda.

S tim u vezi, zanimljivo je da se opozicija u gradskoj skupštini Beograda nije dosetila da ovaj projekat izloži kritici tako što bi omalovažila predloženih 120 metara visine i zatražila da jarbol ide najmanje do 300 ili 800 metara visine. Jer, zašto bi se ljudi u Beogradu zadovoljili jarbolom od samo 120 metara? To je malo za “nebeski narod” koji tu živi, a turisti koji će, navodno, navaliti da vide projektovani jarbol sa srpskom zastavom, neće s njegovog vrha moći da razgledaju gradsku panoramu. Ovaj plan sa visokim jarbolom u Beogradu nije usamljen i sličan je poplavi drugih planova “patriotskog sadržaja” po svim opštinama u Srbiji.

Javne investicije koje se finansiraju iz državnog i opštinskih budžeta, ma koliko važne, ne mogu da zamene niz tržišnih mehanizama za prikupljanje investicionog kapitala, koje Srbija praktično nema. U tom smislu čini se povoljna vest da se priprema zakon koji bi regulisao delovanje fondova rizičnog i preduzetnog kapitala, a taj propis bi navodno mogao biti donet do kraja godine. Kako piše Politika (1. jula), takvih fondova u Evropskoj uniji ima oko 1.600 i njihova aktivnost je posebno značajna za mala i srednja preduzeća. Krajnje uprošćeno, takvi fondovi preko dokapitalizacije ulaze u delimično vlasništvo malih firmi, te kao zainteresovani “privremeni suvlasnici” pružaju ne samo finansijsku nego i raznovrsnu logističku i svakovrsnu drugu podršku preduzetnicima. Tako bi male firme, koje nemaju dovoljno kapitala za obezbeđenje vraćanja bankarskih kredita (“kolateral”), a imaju povoljne poslovne pokazatelje, brže došle do razvojnih sredstava. Dakako, ni ova zamisao nije sprovodiva bez strožeg knjigovodstva i brže i efikasnije pravne države u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side