20.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti
Prošlo je svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji, srećno je okončan Vimbldon, završen je Egzit i šta nam sada ostaje – političari sa kosovskom zapetljancijom, pa ko voli nek izvoli.

 Istina, mnogi odoše na more, ali najgore je onima koji su postali žrtve nesolidnih turističkih aranžmana, pa su im letovanja otkazana u poslednji čas, a neizvesno je da li će im novac, i koji deo tog novca koji su za odmor uplatili, ikad biti vraćen.Tako se naš turizam, kao za građane najvidljivije poprište prevarantskih ili amaterskih poslovnih operacija, ponovo našao u centru javne pažnje.

Da podsetimo, agencija S.A.B. travel naprasno je pre desetak dana bez letovanja i novca ostavila između 5.500 i 6.000 ljudi. Prethodno je na cedilu i kod svojih kuća ostalo 650 onih koji su odmor uplatili kod agencije Jazz travel, a poslednje vesti upućuju na nevolje đaka koji su ostali bez kreveta u Španiji, gde su se obreli na ekskurziji koju je organizovala jedna nastavnica istorije.

Iz Ministarstva za turizam Vlade Srbije i Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA stižu protivrečne vesti da će prevarenim turistima novac biti vraćen “skoro u celini”, to jest do granice obavezne polise osiguranja itd., dok se o nekoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti ništa ne govori. Pri tome iz Vlade dolazi informacija da se razmišlja o sankcijama prema spomenutim agencijama, ali ne i o sankcijama prema vlasnicima tih agencija, što bi moglo da znači da će nesolidne agencije otići u stečaj, a vlasnici će ponovo za nekoliko hiljada dinara osnovati nove agencije (list Danas, na primer, piše da je vlasnik Jazz travela prethodno imao agenciju Galileo, a vlasnik agencije Jet Set, koja je takođe prevarila svoje klijente, preimenovao je svoju firmu u agenciju Delfin).

Pravno gledajući, izostanak nekakvog sudskog progona “prevaranata” u turizmu povezan je sa činjenicom da kod krivičnog dela prevare treba dokazati da je postojala “namera” prevarnih radnji, što je po pravilu veoma teško. I kod ideje o raznovrsnim “crnim listama” nesolidnih agencija postavlja se pravno pitanje ko može faktički unapred presuđivati koje su turističke agencije solidne, a koje to nisu.

Najčvršće deluju predlozi da se turističke agencije nateraju da plaćaju ozbiljnije polise osiguranja za prodate aranžmane ili da se osnivanje turističke agencije poveže s nekim krupnijim iznosima bankarskih garancija, koje bi kao depozit služile za bolje obezbeđenje onih koji “na lepe oči” agencijama unapred uplaćuju nekada i veoma skupa putovanja, letovanja i zimovanja. Problem u Srbiji je što bi to ugasilo na stotine malih agencija koje zapravo preprodaju aranžmane onih desetak većih turističkih firmi koje kreiraju paket-aranžmane, pa ih distribuiraju preko malih agenata. U krajnjoj instanci, sve bi to poskupelo uglavnom ona najjeftinija letovanja, a mnogi ljudi bi ostali (najčešće) bez male zarade koju ostvaruju u ovom turističkom lancu.

Jačanje spomenute asocijacije YUTA, kao obaveznog udruženja turističkih agencija, možda bi bilo najbolje rešenje jer bi ono moglo da “sindikalizuje” rizike i kod banaka i osiguravajućih kuća obezbedi povoljnije uslove obezbeđenja za turiste. No, i tu je stari problem – da kad neko udruženje učinite zakonom obaveznim, onda ono postaje “državna batina” koja veoma često usmerava neku privrednu oblast više po klijentelističkim nego po ekonomskim rezonima.

U suštini, Srbija bi morala kompleksnim, raznovrsnim merama da se bori protiv “prevarantske tradicije” koja se ugnezdila u naše tržišne poslove i institucije, od trgovine nekretninama ili potraživanjima do prodaje “rajskih vrtova” u turističkim destinacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side