20.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti
Prošlo je svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji, srećno je okončan Vimbldon, završen je Egzit i šta nam sada ostaje – političari sa kosovskom zapetljancijom, pa ko voli nek izvoli.

 Istina, mnogi odoše na more, ali najgore je onima koji su postali žrtve nesolidnih turističkih aranžmana, pa su im letovanja otkazana u poslednji čas, a neizvesno je da li će im novac, i koji deo tog novca koji su za odmor uplatili, ikad biti vraćen.Tako se naš turizam, kao za građane najvidljivije poprište prevarantskih ili amaterskih poslovnih operacija, ponovo našao u centru javne pažnje.

Da podsetimo, agencija S.A.B. travel naprasno je pre desetak dana bez letovanja i novca ostavila između 5.500 i 6.000 ljudi. Prethodno je na cedilu i kod svojih kuća ostalo 650 onih koji su odmor uplatili kod agencije Jazz travel, a poslednje vesti upućuju na nevolje đaka koji su ostali bez kreveta u Španiji, gde su se obreli na ekskurziji koju je organizovala jedna nastavnica istorije.

Iz Ministarstva za turizam Vlade Srbije i Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA stižu protivrečne vesti da će prevarenim turistima novac biti vraćen “skoro u celini”, to jest do granice obavezne polise osiguranja itd., dok se o nekoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti ništa ne govori. Pri tome iz Vlade dolazi informacija da se razmišlja o sankcijama prema spomenutim agencijama, ali ne i o sankcijama prema vlasnicima tih agencija, što bi moglo da znači da će nesolidne agencije otići u stečaj, a vlasnici će ponovo za nekoliko hiljada dinara osnovati nove agencije (list Danas, na primer, piše da je vlasnik Jazz travela prethodno imao agenciju Galileo, a vlasnik agencije Jet Set, koja je takođe prevarila svoje klijente, preimenovao je svoju firmu u agenciju Delfin).

Pravno gledajući, izostanak nekakvog sudskog progona “prevaranata” u turizmu povezan je sa činjenicom da kod krivičnog dela prevare treba dokazati da je postojala “namera” prevarnih radnji, što je po pravilu veoma teško. I kod ideje o raznovrsnim “crnim listama” nesolidnih agencija postavlja se pravno pitanje ko može faktički unapred presuđivati koje su turističke agencije solidne, a koje to nisu.

Najčvršće deluju predlozi da se turističke agencije nateraju da plaćaju ozbiljnije polise osiguranja za prodate aranžmane ili da se osnivanje turističke agencije poveže s nekim krupnijim iznosima bankarskih garancija, koje bi kao depozit služile za bolje obezbeđenje onih koji “na lepe oči” agencijama unapred uplaćuju nekada i veoma skupa putovanja, letovanja i zimovanja. Problem u Srbiji je što bi to ugasilo na stotine malih agencija koje zapravo preprodaju aranžmane onih desetak većih turističkih firmi koje kreiraju paket-aranžmane, pa ih distribuiraju preko malih agenata. U krajnjoj instanci, sve bi to poskupelo uglavnom ona najjeftinija letovanja, a mnogi ljudi bi ostali (najčešće) bez male zarade koju ostvaruju u ovom turističkom lancu.

Jačanje spomenute asocijacije YUTA, kao obaveznog udruženja turističkih agencija, možda bi bilo najbolje rešenje jer bi ono moglo da “sindikalizuje” rizike i kod banaka i osiguravajućih kuća obezbedi povoljnije uslove obezbeđenja za turiste. No, i tu je stari problem – da kad neko udruženje učinite zakonom obaveznim, onda ono postaje “državna batina” koja veoma često usmerava neku privrednu oblast više po klijentelističkim nego po ekonomskim rezonima.

U suštini, Srbija bi morala kompleksnim, raznovrsnim merama da se bori protiv “prevarantske tradicije” koja se ugnezdila u naše tržišne poslove i institucije, od trgovine nekretninama ili potraživanjima do prodaje “rajskih vrtova” u turističkim destinacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side