20.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti
Prošlo je svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji, srećno je okončan Vimbldon, završen je Egzit i šta nam sada ostaje – političari sa kosovskom zapetljancijom, pa ko voli nek izvoli.

 Istina, mnogi odoše na more, ali najgore je onima koji su postali žrtve nesolidnih turističkih aranžmana, pa su im letovanja otkazana u poslednji čas, a neizvesno je da li će im novac, i koji deo tog novca koji su za odmor uplatili, ikad biti vraćen.Tako se naš turizam, kao za građane najvidljivije poprište prevarantskih ili amaterskih poslovnih operacija, ponovo našao u centru javne pažnje.

Da podsetimo, agencija S.A.B. travel naprasno je pre desetak dana bez letovanja i novca ostavila između 5.500 i 6.000 ljudi. Prethodno je na cedilu i kod svojih kuća ostalo 650 onih koji su odmor uplatili kod agencije Jazz travel, a poslednje vesti upućuju na nevolje đaka koji su ostali bez kreveta u Španiji, gde su se obreli na ekskurziji koju je organizovala jedna nastavnica istorije.

Iz Ministarstva za turizam Vlade Srbije i Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA stižu protivrečne vesti da će prevarenim turistima novac biti vraćen “skoro u celini”, to jest do granice obavezne polise osiguranja itd., dok se o nekoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti ništa ne govori. Pri tome iz Vlade dolazi informacija da se razmišlja o sankcijama prema spomenutim agencijama, ali ne i o sankcijama prema vlasnicima tih agencija, što bi moglo da znači da će nesolidne agencije otići u stečaj, a vlasnici će ponovo za nekoliko hiljada dinara osnovati nove agencije (list Danas, na primer, piše da je vlasnik Jazz travela prethodno imao agenciju Galileo, a vlasnik agencije Jet Set, koja je takođe prevarila svoje klijente, preimenovao je svoju firmu u agenciju Delfin).

Pravno gledajući, izostanak nekakvog sudskog progona “prevaranata” u turizmu povezan je sa činjenicom da kod krivičnog dela prevare treba dokazati da je postojala “namera” prevarnih radnji, što je po pravilu veoma teško. I kod ideje o raznovrsnim “crnim listama” nesolidnih agencija postavlja se pravno pitanje ko može faktički unapred presuđivati koje su turističke agencije solidne, a koje to nisu.

Najčvršće deluju predlozi da se turističke agencije nateraju da plaćaju ozbiljnije polise osiguranja za prodate aranžmane ili da se osnivanje turističke agencije poveže s nekim krupnijim iznosima bankarskih garancija, koje bi kao depozit služile za bolje obezbeđenje onih koji “na lepe oči” agencijama unapred uplaćuju nekada i veoma skupa putovanja, letovanja i zimovanja. Problem u Srbiji je što bi to ugasilo na stotine malih agencija koje zapravo preprodaju aranžmane onih desetak većih turističkih firmi koje kreiraju paket-aranžmane, pa ih distribuiraju preko malih agenata. U krajnjoj instanci, sve bi to poskupelo uglavnom ona najjeftinija letovanja, a mnogi ljudi bi ostali (najčešće) bez male zarade koju ostvaruju u ovom turističkom lancu.

Jačanje spomenute asocijacije YUTA, kao obaveznog udruženja turističkih agencija, možda bi bilo najbolje rešenje jer bi ono moglo da “sindikalizuje” rizike i kod banaka i osiguravajućih kuća obezbedi povoljnije uslove obezbeđenja za turiste. No, i tu je stari problem – da kad neko udruženje učinite zakonom obaveznim, onda ono postaje “državna batina” koja veoma često usmerava neku privrednu oblast više po klijentelističkim nego po ekonomskim rezonima.

U suštini, Srbija bi morala kompleksnim, raznovrsnim merama da se bori protiv “prevarantske tradicije” koja se ugnezdila u naše tržišne poslove i institucije, od trgovine nekretninama ili potraživanjima do prodaje “rajskih vrtova” u turističkim destinacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side