20.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti

Dimitrije Boarov: Iznevereni turisti
Prošlo je svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji, srećno je okončan Vimbldon, završen je Egzit i šta nam sada ostaje – političari sa kosovskom zapetljancijom, pa ko voli nek izvoli.

 Istina, mnogi odoše na more, ali najgore je onima koji su postali žrtve nesolidnih turističkih aranžmana, pa su im letovanja otkazana u poslednji čas, a neizvesno je da li će im novac, i koji deo tog novca koji su za odmor uplatili, ikad biti vraćen.Tako se naš turizam, kao za građane najvidljivije poprište prevarantskih ili amaterskih poslovnih operacija, ponovo našao u centru javne pažnje.

Da podsetimo, agencija S.A.B. travel naprasno je pre desetak dana bez letovanja i novca ostavila između 5.500 i 6.000 ljudi. Prethodno je na cedilu i kod svojih kuća ostalo 650 onih koji su odmor uplatili kod agencije Jazz travel, a poslednje vesti upućuju na nevolje đaka koji su ostali bez kreveta u Španiji, gde su se obreli na ekskurziji koju je organizovala jedna nastavnica istorije.

Iz Ministarstva za turizam Vlade Srbije i Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA stižu protivrečne vesti da će prevarenim turistima novac biti vraćen “skoro u celini”, to jest do granice obavezne polise osiguranja itd., dok se o nekoj materijalnoj i nematerijalnoj šteti ništa ne govori. Pri tome iz Vlade dolazi informacija da se razmišlja o sankcijama prema spomenutim agencijama, ali ne i o sankcijama prema vlasnicima tih agencija, što bi moglo da znači da će nesolidne agencije otići u stečaj, a vlasnici će ponovo za nekoliko hiljada dinara osnovati nove agencije (list Danas, na primer, piše da je vlasnik Jazz travela prethodno imao agenciju Galileo, a vlasnik agencije Jet Set, koja je takođe prevarila svoje klijente, preimenovao je svoju firmu u agenciju Delfin).

Pravno gledajući, izostanak nekakvog sudskog progona “prevaranata” u turizmu povezan je sa činjenicom da kod krivičnog dela prevare treba dokazati da je postojala “namera” prevarnih radnji, što je po pravilu veoma teško. I kod ideje o raznovrsnim “crnim listama” nesolidnih agencija postavlja se pravno pitanje ko može faktički unapred presuđivati koje su turističke agencije solidne, a koje to nisu.

Najčvršće deluju predlozi da se turističke agencije nateraju da plaćaju ozbiljnije polise osiguranja za prodate aranžmane ili da se osnivanje turističke agencije poveže s nekim krupnijim iznosima bankarskih garancija, koje bi kao depozit služile za bolje obezbeđenje onih koji “na lepe oči” agencijama unapred uplaćuju nekada i veoma skupa putovanja, letovanja i zimovanja. Problem u Srbiji je što bi to ugasilo na stotine malih agencija koje zapravo preprodaju aranžmane onih desetak većih turističkih firmi koje kreiraju paket-aranžmane, pa ih distribuiraju preko malih agenata. U krajnjoj instanci, sve bi to poskupelo uglavnom ona najjeftinija letovanja, a mnogi ljudi bi ostali (najčešće) bez male zarade koju ostvaruju u ovom turističkom lancu.

Jačanje spomenute asocijacije YUTA, kao obaveznog udruženja turističkih agencija, možda bi bilo najbolje rešenje jer bi ono moglo da “sindikalizuje” rizike i kod banaka i osiguravajućih kuća obezbedi povoljnije uslove obezbeđenja za turiste. No, i tu je stari problem – da kad neko udruženje učinite zakonom obaveznim, onda ono postaje “državna batina” koja veoma često usmerava neku privrednu oblast više po klijentelističkim nego po ekonomskim rezonima.

U suštini, Srbija bi morala kompleksnim, raznovrsnim merama da se bori protiv “prevarantske tradicije” koja se ugnezdila u naše tržišne poslove i institucije, od trgovine nekretninama ili potraživanjima do prodaje “rajskih vrtova” u turističkim destinacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

  • Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

    Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side