10.01.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj
U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

U danima koji dolaze ovaj, uglavnom, neočekivani izborni rezultat verovatno će temeljno analizirati specijalisti za političke odnose u našem regionu, a mi, za početak, možemo samo pokušati da procenimo koliko će Milanovićeva pobeda u Zagrebu imati uticaja na politička gibanja u Beogradu uoči prolećnih parlamentarnih izbora u Srbiji. Odgovor na ovo pitanje otežava činjenica da, u trenutku kada nastaje ovaj tekst, još nema nikakvih reakcija na Milanovićevu pobedu iz vrhova srpske političke vlasti, pa i opozicije. Kao da su beogradski političari na neki način “zatečeni” vestima iz Zagreba.

Prvo se može postaviti hipoteza da Vučićevoj vlasti ne odgovara “iznenađenje u Hrvatskoj” jer se oni za srpske izbore pripremaju ne računajući na mogućnost nekakvog “izbornog iznenađenja u Srbiji”, tim pre što značajan deo opozicije najavljuje da će bojkotovati parlamentarne izbore zbog neravnopravnih predizbornih pozicija. Ipak, u Vučićevom štabu verovatno su se lecnuli ako su primetili da izborno telo HDZ-a u Hrvatskoj nije disciplinovano glasalo u skladu s nominalnim stranačkim opredeljenjem za Kolindu Grabar Kitarević jer bi to u srpskom slučaju moglo da znači da možda i izborno telo SNS-a na proleće neće glasati u skladu sa direktivama. To bi bilo moguće samo ako se preterano veruje u tezu da između Srbije i Hrvatske nema bitne razlike u osnovnim političkim shvatanjima i demokratskoj kulturi. Pošto bitnih razlika ipak ima, što u poslednjim decenijama pokazuje kontinuirana i mirna “smenjivost vlasti” u Hrvatskoj i “nesmenjivost političke strategije” u Beogradu, spomenuto “iznenađenje” u Srbiji nije realno očekivati.

Kad je reč o međudržavnim odnosima Srbije i Hrvatske, koji su pred izbore sišli na nizak nivo, nije realno očekivati da će Milanović zdušno nastojati da ih poboljša jer je još pre izbora svog partnera u predsedničkoj funkciji u Srbiji nazvao “ratnim huškačem”. Ni Vučiću verovatno ne odgovara “nova srdačnost” u odnosima sa Milanovićem, koji je u vreme dok je bio hrvatski premijer (2011-2016) prema Srbiji imao hladan stav, s nekoliko nekontrolisanih ispada (kratka zabrana međudržavne trgovine, itd).

Novi predsednik Hrvatske Zoran Milanović je tip političara koji će verovatno biti aktivan u regionalnim odnosima na Balkanu, pa i u tom smislu on ne odgovara Aleksandru Vučiću, koji stalno pokušava da se na tom prostoru postavi kao vodeći faktor. S tim što predsednik Hrvatske, kao članice, a trenutno i kao države predsedavajuće EU, ima bolje karte u komunikaciji sa Evropom, koja je najviše zainteresovana za balkanske poslove.

Svako ko je gledao hrvatski javni TV servis i način na koji su tamošnji mediji pratili predsedničke izbore, shvatiće zašto je slika medijskog rasporeda moći u Srbiji toliko tmurna i zastarela i izaziva ne samo kritike opozicije nego i međunarodne javnosti. Problem je što su mediji uvek zavisnici osnovne političke strategije svake države, pa se njihova agresivna nekompetentnost obično povezuje sa defektima te političke strategije. Uostalom, kakva je to politika koja se decenijama vodi mitinzima, galamom, paljevinama, litijama i molebanima?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side