10.01.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj
U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

U danima koji dolaze ovaj, uglavnom, neočekivani izborni rezultat verovatno će temeljno analizirati specijalisti za političke odnose u našem regionu, a mi, za početak, možemo samo pokušati da procenimo koliko će Milanovićeva pobeda u Zagrebu imati uticaja na politička gibanja u Beogradu uoči prolećnih parlamentarnih izbora u Srbiji. Odgovor na ovo pitanje otežava činjenica da, u trenutku kada nastaje ovaj tekst, još nema nikakvih reakcija na Milanovićevu pobedu iz vrhova srpske političke vlasti, pa i opozicije. Kao da su beogradski političari na neki način “zatečeni” vestima iz Zagreba.

Prvo se može postaviti hipoteza da Vučićevoj vlasti ne odgovara “iznenađenje u Hrvatskoj” jer se oni za srpske izbore pripremaju ne računajući na mogućnost nekakvog “izbornog iznenađenja u Srbiji”, tim pre što značajan deo opozicije najavljuje da će bojkotovati parlamentarne izbore zbog neravnopravnih predizbornih pozicija. Ipak, u Vučićevom štabu verovatno su se lecnuli ako su primetili da izborno telo HDZ-a u Hrvatskoj nije disciplinovano glasalo u skladu s nominalnim stranačkim opredeljenjem za Kolindu Grabar Kitarević jer bi to u srpskom slučaju moglo da znači da možda i izborno telo SNS-a na proleće neće glasati u skladu sa direktivama. To bi bilo moguće samo ako se preterano veruje u tezu da između Srbije i Hrvatske nema bitne razlike u osnovnim političkim shvatanjima i demokratskoj kulturi. Pošto bitnih razlika ipak ima, što u poslednjim decenijama pokazuje kontinuirana i mirna “smenjivost vlasti” u Hrvatskoj i “nesmenjivost političke strategije” u Beogradu, spomenuto “iznenađenje” u Srbiji nije realno očekivati.

Kad je reč o međudržavnim odnosima Srbije i Hrvatske, koji su pred izbore sišli na nizak nivo, nije realno očekivati da će Milanović zdušno nastojati da ih poboljša jer je još pre izbora svog partnera u predsedničkoj funkciji u Srbiji nazvao “ratnim huškačem”. Ni Vučiću verovatno ne odgovara “nova srdačnost” u odnosima sa Milanovićem, koji je u vreme dok je bio hrvatski premijer (2011-2016) prema Srbiji imao hladan stav, s nekoliko nekontrolisanih ispada (kratka zabrana međudržavne trgovine, itd).

Novi predsednik Hrvatske Zoran Milanović je tip političara koji će verovatno biti aktivan u regionalnim odnosima na Balkanu, pa i u tom smislu on ne odgovara Aleksandru Vučiću, koji stalno pokušava da se na tom prostoru postavi kao vodeći faktor. S tim što predsednik Hrvatske, kao članice, a trenutno i kao države predsedavajuće EU, ima bolje karte u komunikaciji sa Evropom, koja je najviše zainteresovana za balkanske poslove.

Svako ko je gledao hrvatski javni TV servis i način na koji su tamošnji mediji pratili predsedničke izbore, shvatiće zašto je slika medijskog rasporeda moći u Srbiji toliko tmurna i zastarela i izaziva ne samo kritike opozicije nego i međunarodne javnosti. Problem je što su mediji uvek zavisnici osnovne političke strategije svake države, pa se njihova agresivna nekompetentnost obično povezuje sa defektima te političke strategije. Uostalom, kakva je to politika koja se decenijama vodi mitinzima, galamom, paljevinama, litijama i molebanima?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side