Dimitrije Boarov: Izbori za status quo
25.01.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori za status quo

Dimitrije Boarov: Izbori za status quo
Problem sa kontinuiranim vanrednim izborima poslednjih godina u Srbiji je u tome što su oni pre svega raspisivani da bi se zadržao status quo u rasporedu političke moći, a ne da se kod naroda proveri neka naglo iskrsla važna promena u državnoj politici. Tako je, čini se, i sada, kada iz vladajuće Srpske napredne stranke stalno stižu najave o skorim vanrednim parlamentarnim izborima, verovatno već ovog proleća.

Kad god se sticajem okolnosti dođe blizu neke važnije prelomnice, ili u nacionalnoj i spoljnoj politici ili u privrednim reformama, bukne priča o Kosovu i izborima. To su jedine dve teme koje večito raspreda naša elita, a za koje je sigurno da će Srbiju ostaviti “tamo gde su kola bila”, to jest da neće dovesti do neke društvene promene.

Kad pogledamo interes vladajuće koalicije da se raspišu prevremeni izbori “radi provere legitimiteta vlasti”, onda se može primetiti da iza tog interesa čuči potreba da se produži vladavina za još makar četiri godine, sada kada su sve poluge te vlasti još u snazi, a ne iduće godine, kada verovatno upravo ta vlast očekuje kod nas uobičajeni “zamor narodne podrške”. Do tog zamora, inače, obično dolazi upravo zato što ljudi napokon počnu da shvataju da su promene beznadežno spore, a život prolazi brzinom munje.

Vladajuća koalicija možda ima i neke prizemnije razloge za raspisivanje prevremenih izbora. Moguće je da Aleksandar Vučić, lider te političke grupacije, misli da je to jedini način da se zaustave ulični protesti u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije na kojima se traži njegova demisija i faktičko “zamrzavanje” kosovskog pitanja kako bi se Srbija očuvala od puta na Zapad, a Rusija sačuvala kao važan balkanski arbitar.

Pošto se iz Saveza za Srbiju, opozicione grupe stranaka koja je inspirator uličnih protesta, najčešće čuju glasovi da eventualne prevremene izbore treba bojkotovati zbog “neravnopravnih uslova”, to bi trebalo da znači da raspisivanje vanrednih izbora neće zaustaviti onaj deo građanstva koji samo na ulici može da pokaže da mu je dosta ove vlasti.

Drugi, inače prizemniji razlog za vanredne izbore je u tome što bi oni omogućili temeljniju rekonstrukciju Vlade Srbije, koja je očigledno “potrošena” uprkos svim njenim navodnim uspesima, o kojima jedino govore sami članovi te vlade i aktivisti SNS-a. Prvi je, međutim, tu problem što je Vučić u poslednjim izjavama priznao da on ne može bez socijalista, ne “iz matematičkih razloga” već iz nekih drugih, očigledno nacionalno-ideoloških razloga. Prostije rečeno, on je tako priznao da mu neka krupna politička promena u strategiji navodne gradnje bolje budućnosti Srbije i ne pada na pamet. Sa druge strane, Vučić je u spomenutu “premorenu vladu” izgleda iz svoje stranke već doveo svoje najjače igrače, a novi koji se nude za sutra ulivaju još manje poverenja.

Nasuprot tome, opozicioni SzS najavljenim bojkotom izbora malo šta može postići. Prvo, ispraznost i zastarelost njihovog političkog programa neće se zalečiti ni ako ulični protesti izdrže probu vremena. Drugo, SzS se izgleda na zapadnim stranama ni danas ne vidi kao prava alternativa vladajućim snagama, pa ta grupa može računati samo na ono i onoliko tihe podrške koliko Moskva oceni da je potrebno da bi se sprečilo neko “istrčavanje” Beograda u susret nekim kompromisnim rešenjima sa Amerikancima. Treće, taj bojkot sprečava tekuće merenje temperature u vladajućem taboru – to jest nećemo moći da vidimo da li Vučićeva vlast još raste ili već počinje da slabi, što je obično dragocena informacija.

I, na kraju, a o tome je možda trebalo razglabati na početku, valja ponovo primetiti da kada je reč o ekonomiji – politički izbori obično nisu saveznik razdoblja prosperiteta, osim u parolama i promotivnim sloganima. Učestali vanredni politički izbori strane investitore obično upozoravaju da se u Srbiji nalaze na nestabilnom terenu, što može da ih odvrati od dugoročnijih planova.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side