25.01.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori za status quo

Dimitrije Boarov: Izbori za status quo
Problem sa kontinuiranim vanrednim izborima poslednjih godina u Srbiji je u tome što su oni pre svega raspisivani da bi se zadržao status quo u rasporedu političke moći, a ne da se kod naroda proveri neka naglo iskrsla važna promena u državnoj politici. Tako je, čini se, i sada, kada iz vladajuće Srpske napredne stranke stalno stižu najave o skorim vanrednim parlamentarnim izborima, verovatno već ovog proleća.

Kad god se sticajem okolnosti dođe blizu neke važnije prelomnice, ili u nacionalnoj i spoljnoj politici ili u privrednim reformama, bukne priča o Kosovu i izborima. To su jedine dve teme koje večito raspreda naša elita, a za koje je sigurno da će Srbiju ostaviti “tamo gde su kola bila”, to jest da neće dovesti do neke društvene promene.

Kad pogledamo interes vladajuće koalicije da se raspišu prevremeni izbori “radi provere legitimiteta vlasti”, onda se može primetiti da iza tog interesa čuči potreba da se produži vladavina za još makar četiri godine, sada kada su sve poluge te vlasti još u snazi, a ne iduće godine, kada verovatno upravo ta vlast očekuje kod nas uobičajeni “zamor narodne podrške”. Do tog zamora, inače, obično dolazi upravo zato što ljudi napokon počnu da shvataju da su promene beznadežno spore, a život prolazi brzinom munje.

Vladajuća koalicija možda ima i neke prizemnije razloge za raspisivanje prevremenih izbora. Moguće je da Aleksandar Vučić, lider te političke grupacije, misli da je to jedini način da se zaustave ulični protesti u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije na kojima se traži njegova demisija i faktičko “zamrzavanje” kosovskog pitanja kako bi se Srbija očuvala od puta na Zapad, a Rusija sačuvala kao važan balkanski arbitar.

Pošto se iz Saveza za Srbiju, opozicione grupe stranaka koja je inspirator uličnih protesta, najčešće čuju glasovi da eventualne prevremene izbore treba bojkotovati zbog “neravnopravnih uslova”, to bi trebalo da znači da raspisivanje vanrednih izbora neće zaustaviti onaj deo građanstva koji samo na ulici može da pokaže da mu je dosta ove vlasti.

Drugi, inače prizemniji razlog za vanredne izbore je u tome što bi oni omogućili temeljniju rekonstrukciju Vlade Srbije, koja je očigledno “potrošena” uprkos svim njenim navodnim uspesima, o kojima jedino govore sami članovi te vlade i aktivisti SNS-a. Prvi je, međutim, tu problem što je Vučić u poslednjim izjavama priznao da on ne može bez socijalista, ne “iz matematičkih razloga” već iz nekih drugih, očigledno nacionalno-ideoloških razloga. Prostije rečeno, on je tako priznao da mu neka krupna politička promena u strategiji navodne gradnje bolje budućnosti Srbije i ne pada na pamet. Sa druge strane, Vučić je u spomenutu “premorenu vladu” izgleda iz svoje stranke već doveo svoje najjače igrače, a novi koji se nude za sutra ulivaju još manje poverenja.

Nasuprot tome, opozicioni SzS najavljenim bojkotom izbora malo šta može postići. Prvo, ispraznost i zastarelost njihovog političkog programa neće se zalečiti ni ako ulični protesti izdrže probu vremena. Drugo, SzS se izgleda na zapadnim stranama ni danas ne vidi kao prava alternativa vladajućim snagama, pa ta grupa može računati samo na ono i onoliko tihe podrške koliko Moskva oceni da je potrebno da bi se sprečilo neko “istrčavanje” Beograda u susret nekim kompromisnim rešenjima sa Amerikancima. Treće, taj bojkot sprečava tekuće merenje temperature u vladajućem taboru – to jest nećemo moći da vidimo da li Vučićeva vlast još raste ili već počinje da slabi, što je obično dragocena informacija.

I, na kraju, a o tome je možda trebalo razglabati na početku, valja ponovo primetiti da kada je reč o ekonomiji – politički izbori obično nisu saveznik razdoblja prosperiteta, osim u parolama i promotivnim sloganima. Učestali vanredni politički izbori strane investitore obično upozoravaju da se u Srbiji nalaze na nestabilnom terenu, što može da ih odvrati od dugoročnijih planova.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side