Dimitrije Boarov: Izbori i reforme
22.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme
U političkoj eliti, odluka premijera Aleksandra Vučića da ponovo pokrene izborni ciklus, posle samo manje od dve godine od onog koji ga je doveo na čelo Vlade Srbije, dočekana je, navodno, sa upadljivim odobravanjem.

Ne ulazeći u procenu koliko je to odobravanje doista iskreno kod svih političkih igrača, valja postaviti i pitanje kako takvu odluku dočekuju građani i privreda u Srbiji? Mislim da kod njih ima nešto manje radosti što ćemo i u narednih pola godine slušati šta politički stranke na vlasti i one iz opozicije obećavaju biračkom telu. Obećanja o boljoj budućnosti nije ni dosada nedostajalo. Ni građanima, ni privredi.

Premijer Vučić je u svom govoru na sednici Glavnog odbora SNS-a (protekle nedelje) istakao da je “Srbiji potrebno još četiri godine stabilnosti i pun mandat za donošenje teških odluka do 2020, kako bi bila spremna za ulazak u EU, i kako bi dovršila započete reforme, koje su Srbiju izvele na dobar i siguran put”. Nekoliko dana pre tog govora, on je novinarima na novogodišnjem koktelu (po starom kalendaru) rekao da ga jedino brine izvesno očekivano predizborno blokiranje Vlade u reformskim poslovima, ali da taj period može biti veoma kratak, možda i kraći od meseca dana – što je, blago rečeno, suviše optimistična procena. Tome je dodao da ničim neće da ugrozi treću reviziju sporazuma Srbije sa MMF-om, koja sledi na proleće, pa ga i to susteže od konačne odluke o vanrednim izborima.

Naravno da Misija MMF-a neće i ne može “suspendovati” sporazum sa Srbijom samo zbog raspisivanja prevremenih izbora, kao što nije suspendovala ni onaj prethodni sporazum sa Srbijom, uoči redovnih izbora 2012. godine – iz tog razloga. Taj “pokojni” prethodni sporazum je suspendovan zato što ga Cvetkovićev kabinet nije sprovodio. Sada se postavlja isto pitanje – da li će MMF prihvatiti neka “odlaganje” kod sprovođenja novog sporazuma, ovoga puta “iz predostrožnosti”? Na primer, da li će MMF tolerisati izvesno odlaganje “otpuštanja” viškova radne snage u javnom sektoru? Potom belodano (četvorogodišnje?) odlaganje prodaje Telekoma i okasnele pripreme za privatizaciju Aerodroma u Beogradu? Zatim mutno sprovođenje načelnog kursa ukidanja zamašnih subvencija javnim preduzećima, itd. Moguće je da je Vučić procenio da će on, za razliku od stare ekipe iz 2012. godine, takvo razumevanje dobiti.

Naime, premijer Vučić dosta maglovito, ali ipak dovoljno jasno, sugerira da politika koju je utanačio sa MMF-om nailazi na takve otpore, da su vanredni izbori upravo zbog njih neophodni. On, međutim, ne kaže jasno da li su ti otpori najjači u samoj njegovoj stranci ili možda u koalicionim strankama koje “vladaju” sa leđa SNS-a (što je nemoguće primetiti na javnoj sceni) ili je samo reč o “nezdravoj atmosferi” u društvu.

Ergo, MMF-u se praktično poručuje da su prevremeni izbori “u funkciji” sprovođenja politike dogovorene u stend baj aranžmanu. Ta poruka bi se kod ovdašnjih političkih analitičara, međutim, mogla oceniti kao protivrečna. Jer, današnja opozicija koja sedi u Narodnoj skupštini Srbije ima dosta ambivalentan, ali ne previše agresivan stav prema ekonomskoj politici dogovorenoj sa MMF-om. Skraćeno, ciljevi se navodno ne osporavaju, ali se tvrdi da se oni mogu postići bez štednje na penzijama i platama, a i uz poštovanje principa “pravne države”, a ne “prekim putem nasilja”.

Problem je što će “sutrašnja opozicija”, ako je uopšte bude posle prevremenih izbora u poslaničkim klupama, verovatno pružati radikalniji otpor “diktatu MMF-a”, jer se može očekivati da se za parlamentarnu govornicu vrate eksponenti takozvanih “ruskih stranaka” (Šešeljevi radikali, ostaci DSS-a udruženi sa Dverima, a možda i neke druge), a koje su posle prethodnih izbora 2014. godine “spale” na SPS-ovu koaliciju u Narodnoj skupštini, kako tvrde njeni protivnici.

Premijer Vučić stalno navodi da mu je potrebna “puna stabilnost” da bi ubrzao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, no takvu stabilnost, kada je, na primer, u pitanju “harmonizacija spoljne politike Srbije sa EU” ne može postići prevremenim parlamentarnim izborima, nego “rekonstrukcijom” svoje sopstvene stranke. Taj očigledno teški manevar je odložen – sa februara za maj ove godine, dakle ostavljen je za vreme posle očekivane izborne pobede na čelu sa Vučićem. Ni to odlaganje nije problem sam po sebi, ako se ne pretvori u “permanentno odlaganje”, prikriveno “permanentnim izborima”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side