Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema
04.03.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema
Možda je prerano reći da se “izbori na svim nivoima” u Srbiji raspisuju u vrlo nervoznim i konfuznim, kako unutrašnjim, tako i spoljnim prilikama – a da se još, zapravo, ne zna šta će biti njihova “glavna tema”.

Kada su ti izbori nedavno najavljeni, rečeno je da su oni neophodni da bi se ojačao reformski kurs vladajuće koalicije, ali se po poslednjim danima zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini Srbije ne vidi jasno o kakvim se to dubokim reformama radi i šta im stoji na putu. Jer, novi zakoni o javnim preduzećima i platama u javnom sektoru, na primer, koji su doneti u finišu skupštinskog rada, uoči raspuštanja postojećeg poslaničkog sastava, ne donose neke krupne, neočekivane promene, a ti zakoni nisu ni naišli na neki značajniji otpor u javnosti.

Čak i ako bi se prihvatila hipoteza da bi glavna tema dolazećih parlamentarnih izbora mogla biti spoljnopolitičke naravi, to jest da će se ponovo glasati ili za nastavak puta u Evropsku uniju, ili za povratak u staru rusku zonu uticaja (teza koju je lansirao Šešelj) – zasad se ne vidi jasna “linija razdvajanja” među političkim takmacima koji se spremaju za izbore. Naime, ni vlast, ali i najveći deo opozicije, ne izjašnjavaju se za neki drugačiji strateški spoljnopolitički kurs od ovog dosadašnjeg – takozvane “politike neutralnosti” uz podršku Moskve.

Uprkos vidljivog “ličnog napora” premijera Aleksandra Vučića, da popravi odnose Srbije sa susednim državama u regionu, ni na toj temi on ne može u izbornom ciklusu računati na politički profit. Sticajem okolnosti, prilike u regionu izgledaju sve gore, a sve to začinjava i nesigurna i konfliktna situacija u svetu, koja objektivno izaziva porast elementarnih strahova i kod građanstva u Srbiji. Neizvesno je, naime, kako će se do izbora razvijati takozvana “izbeglička kriza”, koja i samu Evropsku uniju trese opasnije od svake ekonomske krize, pa Srbija postaje sve manje važna na širem planu – što premijera Vučića lišava dosada značajnog oslonca za akcije unutar zemlje (“svi nas podržavaju u svetu”).

Inače, u ovom trenutku se čini da je očigledno očekivanje premijera Vučića da će sa svojim pristalicama “protutnjati” kroz izborni proces bez većih rizika i gubitaka, te da će nakon izbora imati potpuno odrešene ruke za nove političke i kadrovske kombinacije – bilo odveć optimistično. Možda će svojom ambicijom izazvati i ono što nije prognozirao – konsolidovanje jednog ili dva “fronta” protiv njegove “reformske politike”. Jer, ta politika još nije dala neke popularnije benefite i tu jednostavnu okolnost ne može zakloniti ni serija “svečanih otvaranja” javnih objekata i fabrika kojoj je pribegao i pre nego što je pravno isprovocirao prevremene parlamentarne izbore.

Ostaje, naravno, utisak da je premijer Vučić među razlozima za raspisivanje prevremenih izbora doista imao rašireno uverenje u društvenoj eliti da je ekipa koju je pre dve godine okupio u svoju vladu, suviše slaba da bi mogla da “iznese” nužnu politiku reformi i ekonomske konsolidacije u narednim godinama i da tu ekipu nikakva “rekonstrukcija vlade” ne može popraviti. Jer, kad morate da menjate dve trećine tima, zbog slabe igre i jasne nekompetentnosti – to se ne može zvati rekonstrukcijom, nego novogradnjom. Po kakvom novom projektu i sa kakvim izvođačima radova?

Nekako je ove godine sve ostavljeno za jun ili jul – od svođenja računa sa MMF-om, do dovršenja privatizacije i restitucije (na primer). I to deluje prilično nerealistično. Naročito ako u Vladi Srbije doista dođe do nekakvog “osveženja” (i politike, i stranačkog i kadrovskog sastava), jer i takve promene traže vreme da se efektuiraju. Tim pre što Srbija ima malo sposobnih tehnokrata sa iskustvom vladanja jednim tako složenim sistemom kakav je država.

A ni to “osveženje vlade” neće biti moguće ukoliko na izborima ne dođe do nekih bitnijih pomaka u korist onih koji su se odlučili za prevremene parlamentarne izbore. To je uvek problem sa takvim izborima – onaj ko ih raspisuje uvek reskira više, a oni kojima su izbori nametnuti obično malo šta mogu da izgube, a često imaju razloga da sebe proglase “moralnim pobednicima”, čak i ako napreduju ma i jedan milimetar. Ne isključujem zbog toga da će se posle izbora razviti “bitka za interpretaciju”, pošto je moguće da obe strane proglase svoju veliku ili malu pobedu. Zbog toga, sve u svemu, čini se da je 2016. godina već izgubljena za ozbiljne društvene i ekonomske zahvate.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side