21.04.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbor fiskalnog saveta

Dimitrije Boarov: Izbor fiskalnog saveta
Posle uobičajenog predizbornog vatrometa dobrih privrednih najava, nekako je zavladalo izvesno zatišje u prilivu ekonomskih vesti u Srbiji jer se celokupna pažnja javnosti usmerila na politička gibanja izazvana uličnim postizbornim protestima.

O privrednim pitanjima oglašava se praktično samo novoizabrani predsednik i još uvek aktivni premijer Aleksandar Vučić – a i on više deli ili obećava pare iz trenutno dobrostojeće državne kase (radnicima Goše, vojnicima i podoficirima VS, a zaposlenima u Agrokorovim preduzećima u Srbiji garantuje opstanak i sigurnost), kako bi relaksirao politički pritisak, nego što govori o glavnim temama ekonomske politike.

U aktuelnom “gluvom dobu” u ekonomskoj javnosti Srbije, kada se ne zna “ko će šta biti” u novoj vladi, privrednicima bi dobro došlo da se oglasi bar Fiskalni savet, ali tom i društveno, a ne samo ekonomski relevantnom telu, bilo šta ko mislio o njegovoj dosadašnjoj privrednoj filozofiji, 5. aprila je istekao šestogodišnji mandat, pa su i članovi ovog saveta zaćutali. Istina, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović poslednji put se oglasio ne tako davno, na Kopaonik biznis forumu početkom marta, ali je očigledno da se pritisak na tekući kurs Vlade Srbije – da se i ove godine drži ekonomske politike usvojene sporazumom Srbije sa MMF-om od pre dve godine, pojačava.

To je moguće uočiti i po sporadičnim parolama sa spomenutih omladinskih uličnih protesta, kao i po hronično ambivalentnom stavu opozicionih političkih stranaka prema spomenutom Sporazumu sa MMF-om – gde su stranke sa desnice glasno protiv njega, a one demokratske orijentacije upadljivo pokušavaju da izbegnu otvoreno izjašnjavanje o tom sporazumu, dok kritikuju praktično sve njegove mehanizme. Možda bi bilo bolje da poput Pavla Petrovića, predsednika FS, kritikuju to što se fiskalna konsolidacija državnih finansija ne sprovodi dosledno po Sporazumu sa MMF-om.

Jer, Petrović je i na kraju svog mandata otvoreno kritikovao Vladu Srbije što je dobre rezultate u politici štednje postigla više strožom naplatom poreza i doprinosa nego doslednim “rezanjem plata i penzija” (gde je ostvareno tek pola planiranih ušteda); zatim, kritikuje Vladu što ne ide na brži tempo smanjivanja javnog duga, što podrazumeva smanjivanje fiskalnog deficita ne na sadašnjih projektovanih 600 miliona evra nego na samo 150 miliona evra; Petrović i Fiskalni savet posebno su zamerali, a i dalje zameraju Vladi što malo šta preduzima na dubinskom reformisanju i restrukturiranju javnih preduzeća i javnog sektora, što za posledicu ima stalno skupo “dotiranje” javnih preduzeća i njihovih realnih gubitaka.

Neko će reći da je uprkos svemu tome još 5. aprila (kada je istekao mandat FS) predsednica Odbora za finansije Skupštine Srbije Aleksandra Tomić izjavila da je sam Pavle Petrović, kao predsednik Fiskalnog saveta, “obezbedio poziciju za novi saziv”, ali se posle te najave ništa dalje i ništa novo nije dogodilo. Prema propisima, za izbor članova Fiskalnog saveta kandidate treba da odrede predsednik Republike Srbije, guverner Narodne banke Srbije i Ministar finansija Vlade Srbije. Okolnost da se ništa ne čuje oko toga je li proces izbora novog saziva FS krenuo, ne znači automatski da oko tog posla ima nekih krupnih nesuglasica. Pre će biti, na primer, da dosadašnji predsednik države neće da se meša u taj posao poslednjih dana svog mandata, a da ostali ovlašćeni predlagači čekaju da taj posao dođe na red kod novoizabranog predsednika države.

Šteta što je to zasad tako jer bismo po sastavu novog Fiskalnog saveta (sa starim ili novim članovima) mogli bar delimično da zaključimo da li će generalni kurs ekonomske politike, uspostavljen Sporazumom sa MMF-om, ostati isti ili će se ići na neki novi. Problem je u suštini u tome što ni u našoj ekonomskoj javnosti više nema potpuno jasno odvojenih “škola mišljenja”, pa bi se “ideološki”, na primer, svi naši ekonomisti pre mogli podeliti na “prilagodljive” i na one malobrojne “suviše neprilagodljive”, nego po bilo kojem klasičnom kriterijumu ekonomske filozofije. Zbog toga ni izvesno profesorsko nerazumevanje za muke modernog preduzetništva koje radi sa državnim kapitalom, a koje je, kako mi se čini, vladalo u Fiskalnom savetu, nije bitno za izbor njegovog novog ili reizbor starog saziva, pa taj posao ne treba odlagati.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova? Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

    Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

  • Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

    Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

    Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

  • Vladimir Gligorov: Carinska unija Vladimir Gligorov: Carinska unija

    Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava

    Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side