Dimitrije Boarov: Istočna i zapadna vakcina
07.08.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Istočna i zapadna vakcina

Dimitrije Boarov: Istočna i zapadna vakcina
Vlada Srbije bi buduću “dilemu” oko vakcine (ako je i bude) morala da reši tako da svaki građanin sačuva neko minimalno pravo izbora.


Slutim da će se sledeće zime Srbija naći pred krupnom i tugaljivom dilemom – koju vakcinu protiv covida-19 ponuditi građanstvu, neku sa Istoka ili neku sa Zapada. Prema onome što je već ishitreno najavio predsednik Aleksandar Vučić, Srbija je već stala u red za kupovinu neke vakcine kod “jedne države”, kako se tajanstveno izrazio, kako bi “među prvih 20 zemalja” našim ljudima obezbedila “po mogućstvu besplatnu vakcinu”, a ne neku navodno skupu, kako se to već najavljuje od potencijalnih proizvođača. Kako Evropska unija ima 27 članica, moglo bi se iz Vučićevih reči zaključiti da buduća uvozna vakcina neće biti iz EU nego verovatno iz Rusije ili Kine. Analizirajući taj detalj, navodno je glavni lider vanparlamentarne opozicije u Srbiji Dragan Đilas ulučio priliku da odmah izađe sa zahtevom da “građani Srbije budu zaštićeni od koronavirusa istom vakcinom kojom će biti zaštićeni građani Nemačke, građani Francuske, građani Velike Britanije i drugih razvijenih zemalja Evrope i EU”. Tome je dodao da je njegova stranka takav zahtev već uputila Evropskoj komisiji – da zemlje Zapadnog Balkana “uđu u paket vakcina za EU” (Beta, 3. avgusta).

Snaga Đilasovog političkog “gvinta” je u tome što se mnogi rusofili ili kinezofili u Srbiji lako odlučuju da pričaju bajke o prednostima “oslanjanja” na “prijateljske sile” u svetu, ali svoju decu radije šalju na školovanje ili službu na Zapadu. Tim pre će se naći na muci kada treba odlučivati da li su “istočne vakcine” dovoljno dobre za njihovu decu ili su one sa Oksforda ili Kembridža ipak sigurnije i bolje jer države koje ih odobravaju imaju solidne institucije koje odobravaju ili zabranjuju određene lekove. Uostalom, “zapadna” farmaceutika je u svetskim razmerama na boljem glasu (uprkos mnogobrojnim brljotinama u nerazvijenim zemljama) od ruske i kineske iako nam njihove diplomatije u Ujedinjenim nacijama “čuvaju Kosovo” i iako nas te zemlje nisu bombardovale 1999. U krajnjoj liniji, jedno je geopolitičko razglabanje ili “duhovna orijentacija”, a drugo je kad nešto treba pustiti u sopstveni krvotok, da navodno proizvede otpornost na neki virus.

Prema onome što, kao nedovoljno potvrđena vest, stiže iz Rusije, tamo se među vojnicima već isprobava neka antikorona vakcina, ali se paralelno već šire priče da se, s obzirom na prirodu “ruske demokratije”, ne može potpuno verovati u tamošnje “kontrolne institucije” koje treba da odobre širu upotrebu vakcine.

Jednostavno rečeno, čak i zagovornici “svega što je rusko” u Srbiji nerado odgovaraju na pitanje da li su u toj zemlji “stručne institucije” doista nezavisne od političkih odluka u vrhu vlasti (a još manje su, naročito oni iz naše opozicije, raspoloženi da kažu da li i za Srbiju predlažu “putinovski politički sistem” ili ga, u okviru lokalnih specifičnosti, već imamo). Ostaje, naravno, vera da ni ruskom vođstvu ne odgovara vakcina koja neće bezopasno štititi rusko građanstvo, ali budući da u tamošnjoj tradiciji nikad nije bio prioritet očuvati život pojedinca kada je opšti interes na dnevnom redu, nije nelogična i pritajena zebnja od njihove vakcine, koja probija čak i u pomenutom Đilasovom zahtevu.

Pošto Đilasova politička grupa ima, navodno, i rusku konekciju kojoj neće da se zameri, možda je ta “jedna zemlja blizu vakcine”, koju spominje predsednik Vučić – Kina. No, i u tom slučaju slična podozrenja prema eventualnoj njenoj vakcini protiv koronavirusa i prema nezavisnosti njenih “stručnih institucija” kolaće i po Srbiji, čak i među onima koji imaju veliko poštovanje prema prolećnoj kineskoj pomoći našoj zemlji usred epidemije (kad su druge zemlje gledale svoju brigu) i koji verovatno veruju u potpunu ispravnost rezultata testiranja na koronavirus, koje ovih dana liferuje famozna kinesko-srpska laboratorija “Vatreno oko”.

Vlada Srbije bi ovu buduću “dilemu” (ako je i bude) morala da reši tako da svaki građanin sačuva neko minimalno pravo izbora. No, ni u takvom slučaju neće se moći izbeći izbor između eventualno “besplatne” (koju će svi građani morati da plate putem doprinosa i poreza) i eventualno skupe “zapadne” vakcine (tajkunske?), koju će svaki građanin morati da plati pojedinačno.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side