13.10.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Industrija u porastu

Dimitrije Boarov: Industrija u porastu
Svi s nestrpljenjem očekujemo govor premijerke Ane Brnabić,najavljen za 14. oktobar, u kojem će ona sama oceniti rad svoje vlade u prvih sto dana funkcionisanja.

Medije koji su povodom 7. oktobra, kada se to razdoblje od sto dana tačno okončalo, već požurili sa kritičkim ocenama starta najnovije Vlade Srbije, verovatno najviše zanima šta će premijerka navesti kao prve uspehe ovog Vladinog tima. Možda će ona posebno istaći oporavak industrijske proizvodnje poslednjih meseci, uprkos nepovoljnim klimatskm uslovima, jer podaci koje nalazimo u septembarskoj analizi Republičkog zavoda za statistiku daju osnova za takvo zaključivanje.

Naime, RSZ navodi da je ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji u periodu januar – avgust ove godine veća za tri odsto nego u istom prošlogodišnjem periodu. Pri tome treba posebno istaći da je mesečni međugodišnji rast industrije u avgustu 2017. godine dosegao 7,3 odsto, što je za naše prilike prilično visoko. Uspeh izgleda tim veći kad se ima u vidu da je industrijska proizvodnja u Srbiji tavorila na redukovanim stopama još od jula 2016. godine. Oporavak u pravcu snažne ekspanzije počeo je maja ove godine (međugodišnji rast od 6,5 odsto), a taj trend je nastavljen i tokom proteklog vrućeg leta, sve do avgusta (zasad nemamo podatak za septembar), kada su uočena i kratkoročna desezonirana povećanja prema prethodnom mesecu (2,2 odsto).

Za spomenuti trend oporavka najzaslužnija je prerađivačka industrija s kumulativnim rastom ove godine od 6,5 odsto. Taj uzlet prerađivača neutralisao je (zajedno sa oporavkom rudarstva) ovogodišnji pad sektora koji statistika naziva “Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija”, koji je zabeležio pad od 8,2 odsto. Ovaj pad, prema onome što je već naširoko opisano u nekoliko naših nedeljnika, a prvenstveno u analizama Kvartalnog monitora i Fiskalnog saveta, vezuje se, pre svega, za nedovoljno objašnjene podbačaje u Elektroprivredi Srbije.

Istaknuti oporavak industrije u Srbiji raširen je praktično po većini njenih grana – u 18 se beleži povećanje aktivnosti, a samo u šest proizvodnja je opadala. Čak je, uprkos užasnoj suši tokom leta, rast zabeležen i u prehrambenoj industriji (u avgustu je u njoj ostvaren međugodišnji rast od 2,1 odsto). Grane koje ove godine ostvaruju “jak rastući trend” su proizvodnja guma i plastike, metalni proizvodi, hemikalije i hemijski proizvodi, električna oprema i proizvodnja papira. Od grana koje imaju kontinuirani “kumulativni pad” ističu se proizvodnja nafte i koksa, ali i proizvodnja motornih vozila i prikolica. Istina, statistika u avgustu primećuje znake oporavka i u ove dve grane – naftaši su u tom mesecu ostvarili međugodišnju stopu rasta od 16,2 odsto, a kragujevački proizvođači automobila stopu od 11,6 odsto. To ne znači da su problemi u NIS-u i u FCA u Kragujevcu prevaziđeni. Najveću brigu izaziva svojevrsna kriza u energetskom sektoru (koji sa 20,6 odsto učestvuje u izračunavanju indeksa industrijske proizvodnje) – jer autori citirane analize RSZ procenjuju da će on u celoj 2017. godini, prema prethodnoj godini, biti u padu za oko četiri odsto. Iako je suša značajno umanjila proizvodnju struje u hidroelektranama, ta okolnost ne umanjuje značaj raznovrsnih indikatora da se EPS-om ne upravlja na dobar način, a reč je, dakako, o preduzeću u državnom vlasništvu.

Kad je reč o rudarstvu, takođe značajnom delu naše industrije (7,2 odsto cele industrije), ove godine je zabeležena kumulativna stopa rasta od 0,8 odsto, a u samom avgustu međugodišnja stopa je poskočila na 5,7 odsto. Rudarstvo je ove godine bitno usporio pad eksploatacije nafte i prirodnog gasa za visokih 5,4 odsto (a u avgustu prema istom mesecu prošle godine minus 7,1 odsto). U godini dobrih cena metala na svetskom tržištu RTB Bor i drugi rudnici (pre svega bakra) ostvarili su kumulativni porast proizvodnje od 3,4 odsto.

Činjenice koje navodi RSZ, dakle, govore o trendu oporavka srpske industrije u poslednjih nekoliko meseci. Da li Vlada Ane Brnabić ima plan kako da taj trend ojača i produži, to je već drugo pitanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw