30.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu
Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

Dakako, cilja se na eventualnu novu svetsku ekonomsku krizu, poput one iz 2008, kada je današnja koalicija koja vlada u Zagrebu bila u opoziciji. Zanimljivo, današnji hrvatski ministar finansija Zdravko Marić oprezan je u odgovoru na postavljeno pitanje, pa daje ambivalentan odgovor: “U nekim stvarima smo daleko bolji i stabilniji nego 2008, ali u mnogima baš i nismo.” On se i pri davanju drugih izjava drži starog pravila da ministar finansija treba da bude Babaroga u svakoj vladi i da se ne zaleće, što nama iz Srbije deluje neobično.

Marić, na primer, decidirano kaže da ne voli samohvale “rekordnim uspesima” jer posle takvih rezultata uvek dolaze oni statistički slabiji, pa se ljudi pitaju šta rade ministri.

U opširnom tekstu posvećenom globalnom strahu od udara nove ekonomske krize zagrebački Jutarnji list citira nekadašnjeg glavnog ekonomistu MMF-a Olivijea Blanšara, koji kaže da, ako su kamate toliko niske, monetarna politika ne može biti glavni instrument borbe protiv recesije, kao što je to bila proteklih decenija, nego se moć vraća u ruke kreatora finansijske politike. To jest, on odgovornost za suprotstavljanje eventualnoj navali nove krize svaljuje pre svega na ministre finansija.

Istina, hrvatski problem sa strahom od krize drugačiji je od onog u Srbiji i u mnogim drugim državama jer je ta država ušla u proces pridruživanja i evrozoni, to jest ušla je u takozvani ERM 2, koji je obavezna stanica na eventualnom putu kune u evro. Uprošćeno, pored činjenice da je već članica EU, ova poslednja okolnost nadalje sužava prostor za neku autonomnu ekonomsku politiku, a posebno politiku deviznog kursa, koji je i inače zakovan na fiksnom nivou već skoro deceniju, što, po mišljenju nekih stručnjaka, sprečava bilo kakvu industrijalizaciju Hrvatske.

Dakle, opet uprošćeno, kako bude EU, tako će biti i Hrvatskoj – samo nešto gore. S obzirom na to da u krizi prvo stradaju turizam i izvoz. To je načelan odgovor, a konkretno, prvi će se u Hrvatskoj naći na udaru mnogobrojni graditelji nekretnina, koji imaju preterana očekivanja, po mišljenju ekonomskih posmatrača.

Meni se čini da je juriš u izgradnji novih poslovnih i stambenih objekata jedna od sličnosti u ekonomskim trendovima Hrvatske i Srbije. I kod nas se suviše veruje u dugotrajnost tendencije porasta zakupnina poslovnog i prodajnog prostora u Beogradu i Novom Sadu. A ta ulaganja podjednako su rizična i za investitore i za banke koje ih kreditiraju. Pogotovu kada naiđe neki talas krize međunarodnih razmera. Ali, šta se tu može, rentiranje, a ne proizvodnja, to su očigledno opsesije veoma raširene i u Hrvatskoj i u Srbiji.

Cela ova priča o spremnosti za eventualnu novu krizu, inače, pada u vreme kada ekonomska slika Evrope deluje sasvim dobro. U EU nijedna država nema preveliki budžetski deficit, zaduženost država je u padu – svi smanjuju javni dug, nezaposlenost  je niska, a industrija je tu negde na prošlogodišnjem nivou ili je za nijansu niža (uprkos usporavanju Kine, trgovinskim opterećenjima SAD, neizvesnostima Bregzita, itd.). Pa zašto se onda uporno obnavljaju strahovi od nove ekonomske krize velikih razmera. Zato što svetom uglavnom vladaju majstori političkih kriza. Videćemo dokle su oni spremni da idu, po cenu novih životnih problema najvećeg broja ljudi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side