Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu
30.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu
Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

Dakako, cilja se na eventualnu novu svetsku ekonomsku krizu, poput one iz 2008, kada je današnja koalicija koja vlada u Zagrebu bila u opoziciji. Zanimljivo, današnji hrvatski ministar finansija Zdravko Marić oprezan je u odgovoru na postavljeno pitanje, pa daje ambivalentan odgovor: “U nekim stvarima smo daleko bolji i stabilniji nego 2008, ali u mnogima baš i nismo.” On se i pri davanju drugih izjava drži starog pravila da ministar finansija treba da bude Babaroga u svakoj vladi i da se ne zaleće, što nama iz Srbije deluje neobično.

Marić, na primer, decidirano kaže da ne voli samohvale “rekordnim uspesima” jer posle takvih rezultata uvek dolaze oni statistički slabiji, pa se ljudi pitaju šta rade ministri.

U opširnom tekstu posvećenom globalnom strahu od udara nove ekonomske krize zagrebački Jutarnji list citira nekadašnjeg glavnog ekonomistu MMF-a Olivijea Blanšara, koji kaže da, ako su kamate toliko niske, monetarna politika ne može biti glavni instrument borbe protiv recesije, kao što je to bila proteklih decenija, nego se moć vraća u ruke kreatora finansijske politike. To jest, on odgovornost za suprotstavljanje eventualnoj navali nove krize svaljuje pre svega na ministre finansija.

Istina, hrvatski problem sa strahom od krize drugačiji je od onog u Srbiji i u mnogim drugim državama jer je ta država ušla u proces pridruživanja i evrozoni, to jest ušla je u takozvani ERM 2, koji je obavezna stanica na eventualnom putu kune u evro. Uprošćeno, pored činjenice da je već članica EU, ova poslednja okolnost nadalje sužava prostor za neku autonomnu ekonomsku politiku, a posebno politiku deviznog kursa, koji je i inače zakovan na fiksnom nivou već skoro deceniju, što, po mišljenju nekih stručnjaka, sprečava bilo kakvu industrijalizaciju Hrvatske.

Dakle, opet uprošćeno, kako bude EU, tako će biti i Hrvatskoj – samo nešto gore. S obzirom na to da u krizi prvo stradaju turizam i izvoz. To je načelan odgovor, a konkretno, prvi će se u Hrvatskoj naći na udaru mnogobrojni graditelji nekretnina, koji imaju preterana očekivanja, po mišljenju ekonomskih posmatrača.

Meni se čini da je juriš u izgradnji novih poslovnih i stambenih objekata jedna od sličnosti u ekonomskim trendovima Hrvatske i Srbije. I kod nas se suviše veruje u dugotrajnost tendencije porasta zakupnina poslovnog i prodajnog prostora u Beogradu i Novom Sadu. A ta ulaganja podjednako su rizična i za investitore i za banke koje ih kreditiraju. Pogotovu kada naiđe neki talas krize međunarodnih razmera. Ali, šta se tu može, rentiranje, a ne proizvodnja, to su očigledno opsesije veoma raširene i u Hrvatskoj i u Srbiji.

Cela ova priča o spremnosti za eventualnu novu krizu, inače, pada u vreme kada ekonomska slika Evrope deluje sasvim dobro. U EU nijedna država nema preveliki budžetski deficit, zaduženost država je u padu – svi smanjuju javni dug, nezaposlenost  je niska, a industrija je tu negde na prošlogodišnjem nivou ili je za nijansu niža (uprkos usporavanju Kine, trgovinskim opterećenjima SAD, neizvesnostima Bregzita, itd.). Pa zašto se onda uporno obnavljaju strahovi od nove ekonomske krize velikih razmera. Zato što svetom uglavnom vladaju majstori političkih kriza. Videćemo dokle su oni spremni da idu, po cenu novih životnih problema najvećeg broja ljudi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side