16.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća
Kao što se moglo i očekivati, Fiskalni savet je, komentarišući krajem protekle sedmice projekciju budžeta Srbije za iduću godinu, ocenio da “neuspešna javna i državna preduzeća i dalje predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik”.

Tim pre što se od ovih preduzeća iduće godine očekuje da u budžet uplate 15,5 milijardi dinara iz dobiti u poslovanju, što je dvostruko više nego što je planirano za tekuću godinu.

Da bi ova suma očekivanih uplata iz dobiti javnih preduzeća u Republički budžet dobila nešto bolje osvetljenje, podsetimo da su, na primer, prošlogodišnji neto gubici samo RTB Bora, Petrohemije i Azotare u Pančevu, MKS iz Kikinde i Srbijagasa iznosili 20 milijardi dinara. Pri tome, prema izjavi Vojislava Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, ove godine su neka od ovih i neprivatizovana preduzeća koštala budžet Srbije čak 35 milijardi dinara. Da li smo tokom ove godine primetili neke krupne promene u načinu poslovanja i organizacije svih ovih preduzeća, da bi ovakav zaokret nabolje, od prošle i ove do sledeće godine, bio logičan? Pa, ne bi se baš moglo reći.

Istina, neka javna preduzeća već rade nešto bolje, a iduće godine radiće još bolje, ali sve je to uglavnom prebacivanje novca iz jednog u drugi džep istih čakšira. Na primer, država će subvencionisati RTB Bor sa 500 miliona dinara, da bi ovaj platio EMS-u isporučenu struju. Tako će EMS poslovati bez subvencije, a RTB Boru malo šta još može smanjiti ugled, koji je u našoj javnosti već dobrano razbijen. Pa tako ispada da EMS ne dobija subvencije, a RTB Bor “zbog niske cene bakra” nastavlja da ih dobija. Kao da i cena struje u Evropi tokom proteklih godinu dana nije prepolovljena.

Neko će kazati: pa dobro, šta je 20-30 milijardi dinara eventualnog gubitka 2017. godine kod javnih preduzeća – u državi koja će, prema usvojenom budžetu, iduće godine potrošiti 1.162 milijarde dinara i koja će, da bi potrošila tih oko 9,5 milijardi evra i servisirala javni dug, i iduće godine morati da se zaduži, to jest ostvari “primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine” u iznosu od 859 milijardi dinara? Doista, tu nešto nije logično po zdravorazumskom shvatanju, ali to ne znači da je 20-30 milijardi dinara “mala para”. Onaj ko proba da zaradi 20-30 milijardi dinara, videće koliko je to teško, onaj ko je spreman da toliko potroši na račun poreskih obveznika u Srbiji nema takvu brigu jer tako će smiriti 79.000 zaposlenih u javnim preduzećima.

S tim u vezi čitalac će mi oprostiti i jedan mali diskurs lične naravi, na koji me je asocirala polemika u Skupštini Srbije oko rekonstrukcije EMS-ovog odmarališta na Kopaoniku, zvanog “Tetreb”. Opozicija je u toj polemici ustvrdila da je reč o skupoj rekonstrukciji od 150 miliona dinara, da bi se dobio luksuzan hotel za rukovodstvo EMS-a, a Vlada je odgovorila da je reč o ulaganju od 127 miliona dinara, da bi se obezbedio prostor “namenjen potrebama zaposlenih, onih koji rade u teškim uslovima”, te da bi se u skladu s kolektivnim ugovorom “obezbedila prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija radi zaštite zdravlja i unapređenja sposobnosti zaposlenih”.

Naime, to današnje obrazloženje Vlade podsetilo me je na slična obrazloženja iz “socijalističkih vremena” SFRJ, kada su bogata društvena preduzeća, koja su se bavila spoljnom trgovinom, naftom, strujom i socijalnom i zdravstvenom zaštitom, ali i mnoge državne ustanove (od policije do opštinske administracije) na sve strana gradila “radnička odmarališta”, u kojima su cene smeštaja i ishrane bile subvencionisane, a pri tome su uslovi plaćanja imali oblik jednogodišnjih kredita. Problem je bio što ja nikad tokom radnog veka od 40 i kusur godina nisam radio u nekom preduzeću ili ustanovi koja je imala “radničko odmaralište”, pa sam na odmor s porodicom večito morao da idem pod “tržišnim uslovima”. Nikoga nije bila briga da se i novinarima obezbedi “prevencija radne invalidnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

    Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

    Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side