16.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća
Kao što se moglo i očekivati, Fiskalni savet je, komentarišući krajem protekle sedmice projekciju budžeta Srbije za iduću godinu, ocenio da “neuspešna javna i državna preduzeća i dalje predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik”.

Tim pre što se od ovih preduzeća iduće godine očekuje da u budžet uplate 15,5 milijardi dinara iz dobiti u poslovanju, što je dvostruko više nego što je planirano za tekuću godinu.

Da bi ova suma očekivanih uplata iz dobiti javnih preduzeća u Republički budžet dobila nešto bolje osvetljenje, podsetimo da su, na primer, prošlogodišnji neto gubici samo RTB Bora, Petrohemije i Azotare u Pančevu, MKS iz Kikinde i Srbijagasa iznosili 20 milijardi dinara. Pri tome, prema izjavi Vojislava Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, ove godine su neka od ovih i neprivatizovana preduzeća koštala budžet Srbije čak 35 milijardi dinara. Da li smo tokom ove godine primetili neke krupne promene u načinu poslovanja i organizacije svih ovih preduzeća, da bi ovakav zaokret nabolje, od prošle i ove do sledeće godine, bio logičan? Pa, ne bi se baš moglo reći.

Istina, neka javna preduzeća već rade nešto bolje, a iduće godine radiće još bolje, ali sve je to uglavnom prebacivanje novca iz jednog u drugi džep istih čakšira. Na primer, država će subvencionisati RTB Bor sa 500 miliona dinara, da bi ovaj platio EMS-u isporučenu struju. Tako će EMS poslovati bez subvencije, a RTB Boru malo šta još može smanjiti ugled, koji je u našoj javnosti već dobrano razbijen. Pa tako ispada da EMS ne dobija subvencije, a RTB Bor “zbog niske cene bakra” nastavlja da ih dobija. Kao da i cena struje u Evropi tokom proteklih godinu dana nije prepolovljena.

Neko će kazati: pa dobro, šta je 20-30 milijardi dinara eventualnog gubitka 2017. godine kod javnih preduzeća – u državi koja će, prema usvojenom budžetu, iduće godine potrošiti 1.162 milijarde dinara i koja će, da bi potrošila tih oko 9,5 milijardi evra i servisirala javni dug, i iduće godine morati da se zaduži, to jest ostvari “primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine” u iznosu od 859 milijardi dinara? Doista, tu nešto nije logično po zdravorazumskom shvatanju, ali to ne znači da je 20-30 milijardi dinara “mala para”. Onaj ko proba da zaradi 20-30 milijardi dinara, videće koliko je to teško, onaj ko je spreman da toliko potroši na račun poreskih obveznika u Srbiji nema takvu brigu jer tako će smiriti 79.000 zaposlenih u javnim preduzećima.

S tim u vezi čitalac će mi oprostiti i jedan mali diskurs lične naravi, na koji me je asocirala polemika u Skupštini Srbije oko rekonstrukcije EMS-ovog odmarališta na Kopaoniku, zvanog “Tetreb”. Opozicija je u toj polemici ustvrdila da je reč o skupoj rekonstrukciji od 150 miliona dinara, da bi se dobio luksuzan hotel za rukovodstvo EMS-a, a Vlada je odgovorila da je reč o ulaganju od 127 miliona dinara, da bi se obezbedio prostor “namenjen potrebama zaposlenih, onih koji rade u teškim uslovima”, te da bi se u skladu s kolektivnim ugovorom “obezbedila prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija radi zaštite zdravlja i unapređenja sposobnosti zaposlenih”.

Naime, to današnje obrazloženje Vlade podsetilo me je na slična obrazloženja iz “socijalističkih vremena” SFRJ, kada su bogata društvena preduzeća, koja su se bavila spoljnom trgovinom, naftom, strujom i socijalnom i zdravstvenom zaštitom, ali i mnoge državne ustanove (od policije do opštinske administracije) na sve strana gradila “radnička odmarališta”, u kojima su cene smeštaja i ishrane bile subvencionisane, a pri tome su uslovi plaćanja imali oblik jednogodišnjih kredita. Problem je bio što ja nikad tokom radnog veka od 40 i kusur godina nisam radio u nekom preduzeću ili ustanovi koja je imala “radničko odmaralište”, pa sam na odmor s porodicom večito morao da idem pod “tržišnim uslovima”. Nikoga nije bila briga da se i novinarima obezbedi “prevencija radne invalidnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side