16.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća
Kao što se moglo i očekivati, Fiskalni savet je, komentarišući krajem protekle sedmice projekciju budžeta Srbije za iduću godinu, ocenio da “neuspešna javna i državna preduzeća i dalje predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik”.

Tim pre što se od ovih preduzeća iduće godine očekuje da u budžet uplate 15,5 milijardi dinara iz dobiti u poslovanju, što je dvostruko više nego što je planirano za tekuću godinu.

Da bi ova suma očekivanih uplata iz dobiti javnih preduzeća u Republički budžet dobila nešto bolje osvetljenje, podsetimo da su, na primer, prošlogodišnji neto gubici samo RTB Bora, Petrohemije i Azotare u Pančevu, MKS iz Kikinde i Srbijagasa iznosili 20 milijardi dinara. Pri tome, prema izjavi Vojislava Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, ove godine su neka od ovih i neprivatizovana preduzeća koštala budžet Srbije čak 35 milijardi dinara. Da li smo tokom ove godine primetili neke krupne promene u načinu poslovanja i organizacije svih ovih preduzeća, da bi ovakav zaokret nabolje, od prošle i ove do sledeće godine, bio logičan? Pa, ne bi se baš moglo reći.

Istina, neka javna preduzeća već rade nešto bolje, a iduće godine radiće još bolje, ali sve je to uglavnom prebacivanje novca iz jednog u drugi džep istih čakšira. Na primer, država će subvencionisati RTB Bor sa 500 miliona dinara, da bi ovaj platio EMS-u isporučenu struju. Tako će EMS poslovati bez subvencije, a RTB Boru malo šta još može smanjiti ugled, koji je u našoj javnosti već dobrano razbijen. Pa tako ispada da EMS ne dobija subvencije, a RTB Bor “zbog niske cene bakra” nastavlja da ih dobija. Kao da i cena struje u Evropi tokom proteklih godinu dana nije prepolovljena.

Neko će kazati: pa dobro, šta je 20-30 milijardi dinara eventualnog gubitka 2017. godine kod javnih preduzeća – u državi koja će, prema usvojenom budžetu, iduće godine potrošiti 1.162 milijarde dinara i koja će, da bi potrošila tih oko 9,5 milijardi evra i servisirala javni dug, i iduće godine morati da se zaduži, to jest ostvari “primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine” u iznosu od 859 milijardi dinara? Doista, tu nešto nije logično po zdravorazumskom shvatanju, ali to ne znači da je 20-30 milijardi dinara “mala para”. Onaj ko proba da zaradi 20-30 milijardi dinara, videće koliko je to teško, onaj ko je spreman da toliko potroši na račun poreskih obveznika u Srbiji nema takvu brigu jer tako će smiriti 79.000 zaposlenih u javnim preduzećima.

S tim u vezi čitalac će mi oprostiti i jedan mali diskurs lične naravi, na koji me je asocirala polemika u Skupštini Srbije oko rekonstrukcije EMS-ovog odmarališta na Kopaoniku, zvanog “Tetreb”. Opozicija je u toj polemici ustvrdila da je reč o skupoj rekonstrukciji od 150 miliona dinara, da bi se dobio luksuzan hotel za rukovodstvo EMS-a, a Vlada je odgovorila da je reč o ulaganju od 127 miliona dinara, da bi se obezbedio prostor “namenjen potrebama zaposlenih, onih koji rade u teškim uslovima”, te da bi se u skladu s kolektivnim ugovorom “obezbedila prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija radi zaštite zdravlja i unapređenja sposobnosti zaposlenih”.

Naime, to današnje obrazloženje Vlade podsetilo me je na slična obrazloženja iz “socijalističkih vremena” SFRJ, kada su bogata društvena preduzeća, koja su se bavila spoljnom trgovinom, naftom, strujom i socijalnom i zdravstvenom zaštitom, ali i mnoge državne ustanove (od policije do opštinske administracije) na sve strana gradila “radnička odmarališta”, u kojima su cene smeštaja i ishrane bile subvencionisane, a pri tome su uslovi plaćanja imali oblik jednogodišnjih kredita. Problem je bio što ja nikad tokom radnog veka od 40 i kusur godina nisam radio u nekom preduzeću ili ustanovi koja je imala “radničko odmaralište”, pa sam na odmor s porodicom večito morao da idem pod “tržišnim uslovima”. Nikoga nije bila briga da se i novinarima obezbedi “prevencija radne invalidnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side