16.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća

Dimitrije Boarov: Gubici i profit javnih preduzeća
Kao što se moglo i očekivati, Fiskalni savet je, komentarišući krajem protekle sedmice projekciju budžeta Srbije za iduću godinu, ocenio da “neuspešna javna i državna preduzeća i dalje predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik”.

Tim pre što se od ovih preduzeća iduće godine očekuje da u budžet uplate 15,5 milijardi dinara iz dobiti u poslovanju, što je dvostruko više nego što je planirano za tekuću godinu.

Da bi ova suma očekivanih uplata iz dobiti javnih preduzeća u Republički budžet dobila nešto bolje osvetljenje, podsetimo da su, na primer, prošlogodišnji neto gubici samo RTB Bora, Petrohemije i Azotare u Pančevu, MKS iz Kikinde i Srbijagasa iznosili 20 milijardi dinara. Pri tome, prema izjavi Vojislava Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, ove godine su neka od ovih i neprivatizovana preduzeća koštala budžet Srbije čak 35 milijardi dinara. Da li smo tokom ove godine primetili neke krupne promene u načinu poslovanja i organizacije svih ovih preduzeća, da bi ovakav zaokret nabolje, od prošle i ove do sledeće godine, bio logičan? Pa, ne bi se baš moglo reći.

Istina, neka javna preduzeća već rade nešto bolje, a iduće godine radiće još bolje, ali sve je to uglavnom prebacivanje novca iz jednog u drugi džep istih čakšira. Na primer, država će subvencionisati RTB Bor sa 500 miliona dinara, da bi ovaj platio EMS-u isporučenu struju. Tako će EMS poslovati bez subvencije, a RTB Boru malo šta još može smanjiti ugled, koji je u našoj javnosti već dobrano razbijen. Pa tako ispada da EMS ne dobija subvencije, a RTB Bor “zbog niske cene bakra” nastavlja da ih dobija. Kao da i cena struje u Evropi tokom proteklih godinu dana nije prepolovljena.

Neko će kazati: pa dobro, šta je 20-30 milijardi dinara eventualnog gubitka 2017. godine kod javnih preduzeća – u državi koja će, prema usvojenom budžetu, iduće godine potrošiti 1.162 milijarde dinara i koja će, da bi potrošila tih oko 9,5 milijardi evra i servisirala javni dug, i iduće godine morati da se zaduži, to jest ostvari “primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine” u iznosu od 859 milijardi dinara? Doista, tu nešto nije logično po zdravorazumskom shvatanju, ali to ne znači da je 20-30 milijardi dinara “mala para”. Onaj ko proba da zaradi 20-30 milijardi dinara, videće koliko je to teško, onaj ko je spreman da toliko potroši na račun poreskih obveznika u Srbiji nema takvu brigu jer tako će smiriti 79.000 zaposlenih u javnim preduzećima.

S tim u vezi čitalac će mi oprostiti i jedan mali diskurs lične naravi, na koji me je asocirala polemika u Skupštini Srbije oko rekonstrukcije EMS-ovog odmarališta na Kopaoniku, zvanog “Tetreb”. Opozicija je u toj polemici ustvrdila da je reč o skupoj rekonstrukciji od 150 miliona dinara, da bi se dobio luksuzan hotel za rukovodstvo EMS-a, a Vlada je odgovorila da je reč o ulaganju od 127 miliona dinara, da bi se obezbedio prostor “namenjen potrebama zaposlenih, onih koji rade u teškim uslovima”, te da bi se u skladu s kolektivnim ugovorom “obezbedila prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija radi zaštite zdravlja i unapređenja sposobnosti zaposlenih”.

Naime, to današnje obrazloženje Vlade podsetilo me je na slična obrazloženja iz “socijalističkih vremena” SFRJ, kada su bogata društvena preduzeća, koja su se bavila spoljnom trgovinom, naftom, strujom i socijalnom i zdravstvenom zaštitom, ali i mnoge državne ustanove (od policije do opštinske administracije) na sve strana gradila “radnička odmarališta”, u kojima su cene smeštaja i ishrane bile subvencionisane, a pri tome su uslovi plaćanja imali oblik jednogodišnjih kredita. Problem je bio što ja nikad tokom radnog veka od 40 i kusur godina nisam radio u nekom preduzeću ili ustanovi koja je imala “radničko odmaralište”, pa sam na odmor s porodicom večito morao da idem pod “tržišnim uslovima”. Nikoga nije bila briga da se i novinarima obezbedi “prevencija radne invalidnosti”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side