28.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja
Kad je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji, godina na zalasku, 2018, može se oceniti povoljno.

Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda udvostručena je i u odnosu na prethodnu godinu očekuje se da će iznositi između 4,4 odsto (ministar finansija Siniša Mali) i 4,2 odsto (još važeća procena MMF-a). Inače, na kraju trećeg kvartala ove godine Republički zavod za statistiku konstatovao je da je porast BDP-a dosegao stopu od 3,8 odsto. Industrijska proizvodnja će, izgleda, postići skromniji porast, s obzirom na to da je u prvih deset meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle, evidentiran porast od 2,4 odsto. Zapravo, posle prošlogodišnje loše godine, značajan doprinos porastu BDP-a ove godine dala je poljoprivreda, sa visokim porastom od 15,9 odsto do kraja sezone.

I državne finansije dobro stoje. Kako je izjavio ministar Mali, državni budžet će i ove godine (treću godinu zaredom) biti u suficitu u visini od 0,6 odsto očekivanog BDP-a. Javni dug je, prema njegovim rečima, opao na 54,1 odsto BDP-a (na 23,4 milijarde evra), a tome je doprinela i nedavna otplata dospele serije državnih obveznica od milijardu evra, koje su odnosile kamatu od blizu šest odsto. Strane investicije su relativno visoke i u 2018. godini i procenjuju se na 2,6 milijardi evra. Devizne rezerve su u porastu i krajem novembra su iznosile 11,62 milijarde evra (neto 9,7 milijardi).

Inflacija je tokom 2018. bila niska, oko 1,9 odsto, a devizni kurs dinara relativno stabilan. Nezaposlenost je značajno smanjena i sada iznosi 11,3 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dosegla je 44 milijarde evra, dakle bila je veća od BDP-a Srbije.

Iako su mnoge reforme u zastoju, može se primetiti da su na neki način povoljno rešena dva krupna državna “tranziciona posla”. Izdat je pod koncesiju Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu francuskom Vansiju, a 63 odsto vlasništva nad RTB Borom preuzela je velika kineska kompanija Ziđin majning. Francuzi su za koncesiju uplatili 501 milion evra, a obećali ulaganja u sanaciju i modernizaciju od 1,49 milijardi evra. Kinezi su “dokapitalizovali” firmu koju su preuzeli sa 350 miliona evra i obećali velike investicije kako bi se proizvodnja bakra udvostručila. Istina, ugovori o ova dva državna posla nisu objavljeni, pa ne znamo mnoge bitne stvari o tome ko će snositi rizike ukoliko se nade ulagača ne ostvare. Najdelikatnija su pitanja šta se događa ukoliko se broj putnika na aerodromu u Beogradu ne utrostruči i po kojoj ceni će se RTB-u nadalje prodavati elektroenergija (po beneficiranoj dosadašnjoj ceni ili po nekoj formuli cene koja uključuje neka objektivizirana kretanja u troškovima pri proizvodnji struje).

Državni uposlenici i penzioneri pamtiće prohujalu 2018. godinu i po tome što je ukinut zakon o ograničenju plata i penzija, pa su im, načelno govoreći, vraćena primanja iz 2014. godine. To nije naišlo na očekivano široko oduševljenje jer su i plate i penzije u Srbiji i dalje upadljivo niske. Doista, postavlja se pitanje kako žive najširi slojevi ako je prosečna neto plata zaposlenih i dalje ispod 500 evra mesečno i ako 200.000 ljudi radi, a ne dobija redovnu platu, to jest čeka da se poslodavci smiluju da ih isplate.

Uoči novogodišnjeg veselja nije ukusno raspredati o nepoznanicama koje i srpsku ekonomiju čekaju iduće godine jer te nepoznanice trenutno deluju tmurno – što može da se promeni ako se na globalnom, a naročito na lokalnom planu snizi retorika konfrontacije, trgovinskih ratova i političkog nadgornjavanja. Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek za tu vrstu Velike histerije.

 

 

Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek protiv Velike histerije

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side