25.05.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama
Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

Kako čitam u novinama, navijačke kolone sa bakljama prošpartale su svim glavnim ulicama Beograda i do posle ponoći slavile pobede svog kluba na Kalemegdanu, pokraj Spomenika pobedniku.

Neko će reći – pa dobro, neka se i mladi malo raduju, jednom godišnje se stiče šampionska titula. Mene brine što se bakljade uvode u takve proslave jer u subotu je izgoreo autobus, a sutra ko zna šta sve može biti zapaljeno. Neću da spekulišem da li je to zapravo “poruka” svima nama onih koji su snabdeli mlade navijače bakljama ili je jednostavno reč o scenskoj atraktivnosti “vatrene bujice” koju su, kako nas uči istorija, koristili mnogi ekstremni ili rušilački pokreti, još od evropskih verskih ratova iz 15-16. veka, do nemačkih “jurišnih odreda” i američkog Kju-klaks klana.

S viškom “navijačkog ushićenja” koje je kulminiralo u proteklu subotu ima više problema. Poznato je i mnogo je puta pisano o tome da je naš fudbal u velikoj meri kompromitovan sa gledišta sportske, etičke, pa i ekonomske tačke posmatranja – te da su najjače organizovane navijačke grupe često pod kontrolom kriminalnih klanova. U tom pravcu ima ocena da se preko sportske titule ne ostvaruje samo jača pozicija za proširenje na tržištu švercovane robe i narkotika nego se preko navijačkih organizacija koje slave te titule stiče svojevrsna mreža za distribuciju “crne robe”.

Verovatno ima i toga, kao što ima i borbe za hvatanje bolje pozicije u sakupljanju što više pešadije za predstojeću bitku za privatizaciju fudbalskih klubova i državne imovine koja im je decenijama ranije štedro stavljana na raspolaganje. Poznato je u tom smislu da su uprave naših fudbalskih klubova “potopljene” u takve manevre s navijačima, a neke i pod njihovim neizdrživim pritiskom. Što se toga tiče, nema drugog leka nego da se privatizacija ubrza, pa da vidimo ko će čime ovladati i da li će taj neko znati da upravlja onim što je stekao svojim “društvenim radom” (ili samo ima nameru da preprodaje ono čega se jeftino može domoći). Sa druge strane, državni organi ne žure s privatizacijom jer vlast kao da nije rada da uđe u proces za koji nije sigurna da će se odvijati baš onako kako njoj odgovara. To upućuje na zaključak da se s navijačima i politički kalkuliše – samo nije potpuno jasno s kojim ciljem i uz kakve rizike.

Političke kalkulacije s “navijačkom masom” bile bi najopasnije jer nije se taj rodio ko može da kaže da može precizno da upravlja gomilom “sportskih patriota” koji su spremni da “ginu” za ove ili one “boje” njihovog voljenog kluba njihove voljene nacije. Dakle, nije tu, u suštini, bitno da li su, na primer, “zvezdaši” tipično “srpske patriote”, nastavljači Krcunovog i Lekinog “srpskog kursa” (odnosno “srpskog stanovišta”), a partizanovci nekakvi stari “levi vojno-državni patrioti” jer u oba ova slučaja radi se o o velikim grupama mladih ljudi kojima je moguće manipulisati i s kojima se može izvesti veliko nasilje. Dakako, te navijačke grupe ne mogu se usmeriti na izvođenje nekih komplikovanih “strukturnih reformi” jer nasilje je odlučujuće u vanrednim situacijama, kada se odlučuje “ko će koga”.

I na kraju, a možda je s takvom ocenom trebalo i početi ovu priču, glad za pobedama kod mlade generacije razumljiva je u Srbiji, gde je pobeda u poslednjim decenijama toliko malo. No, kada se naduvava pobeda u jednom takmičenju bednog kvaliteta, a takvo je naše fudbalsko takmičenje, onda je logično što se pitamo zašto su kod nas navijači iznad građanskog sistema i zašto im je praktično sve dozvoljeno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side