25.05.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama
Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

Kako čitam u novinama, navijačke kolone sa bakljama prošpartale su svim glavnim ulicama Beograda i do posle ponoći slavile pobede svog kluba na Kalemegdanu, pokraj Spomenika pobedniku.

Neko će reći – pa dobro, neka se i mladi malo raduju, jednom godišnje se stiče šampionska titula. Mene brine što se bakljade uvode u takve proslave jer u subotu je izgoreo autobus, a sutra ko zna šta sve može biti zapaljeno. Neću da spekulišem da li je to zapravo “poruka” svima nama onih koji su snabdeli mlade navijače bakljama ili je jednostavno reč o scenskoj atraktivnosti “vatrene bujice” koju su, kako nas uči istorija, koristili mnogi ekstremni ili rušilački pokreti, još od evropskih verskih ratova iz 15-16. veka, do nemačkih “jurišnih odreda” i američkog Kju-klaks klana.

S viškom “navijačkog ushićenja” koje je kulminiralo u proteklu subotu ima više problema. Poznato je i mnogo je puta pisano o tome da je naš fudbal u velikoj meri kompromitovan sa gledišta sportske, etičke, pa i ekonomske tačke posmatranja – te da su najjače organizovane navijačke grupe često pod kontrolom kriminalnih klanova. U tom pravcu ima ocena da se preko sportske titule ne ostvaruje samo jača pozicija za proširenje na tržištu švercovane robe i narkotika nego se preko navijačkih organizacija koje slave te titule stiče svojevrsna mreža za distribuciju “crne robe”.

Verovatno ima i toga, kao što ima i borbe za hvatanje bolje pozicije u sakupljanju što više pešadije za predstojeću bitku za privatizaciju fudbalskih klubova i državne imovine koja im je decenijama ranije štedro stavljana na raspolaganje. Poznato je u tom smislu da su uprave naših fudbalskih klubova “potopljene” u takve manevre s navijačima, a neke i pod njihovim neizdrživim pritiskom. Što se toga tiče, nema drugog leka nego da se privatizacija ubrza, pa da vidimo ko će čime ovladati i da li će taj neko znati da upravlja onim što je stekao svojim “društvenim radom” (ili samo ima nameru da preprodaje ono čega se jeftino može domoći). Sa druge strane, državni organi ne žure s privatizacijom jer vlast kao da nije rada da uđe u proces za koji nije sigurna da će se odvijati baš onako kako njoj odgovara. To upućuje na zaključak da se s navijačima i politički kalkuliše – samo nije potpuno jasno s kojim ciljem i uz kakve rizike.

Političke kalkulacije s “navijačkom masom” bile bi najopasnije jer nije se taj rodio ko može da kaže da može precizno da upravlja gomilom “sportskih patriota” koji su spremni da “ginu” za ove ili one “boje” njihovog voljenog kluba njihove voljene nacije. Dakle, nije tu, u suštini, bitno da li su, na primer, “zvezdaši” tipično “srpske patriote”, nastavljači Krcunovog i Lekinog “srpskog kursa” (odnosno “srpskog stanovišta”), a partizanovci nekakvi stari “levi vojno-državni patrioti” jer u oba ova slučaja radi se o o velikim grupama mladih ljudi kojima je moguće manipulisati i s kojima se može izvesti veliko nasilje. Dakako, te navijačke grupe ne mogu se usmeriti na izvođenje nekih komplikovanih “strukturnih reformi” jer nasilje je odlučujuće u vanrednim situacijama, kada se odlučuje “ko će koga”.

I na kraju, a možda je s takvom ocenom trebalo i početi ovu priču, glad za pobedama kod mlade generacije razumljiva je u Srbiji, gde je pobeda u poslednjim decenijama toliko malo. No, kada se naduvava pobeda u jednom takmičenju bednog kvaliteta, a takvo je naše fudbalsko takmičenje, onda je logično što se pitamo zašto su kod nas navijači iznad građanskog sistema i zašto im je praktično sve dozvoljeno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side