08.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Gasovod kao rašomonijada

Dimitrije Boarov: Gasovod kao rašomonijada
Samo naizgled sve se zna ili će se znati ovih dana oko magistralnog gasovoda kroz Srbiju koji je, prvo, bio deo “Južnog toka”, a sada je navodno deo “Turskog toka”.







Međutim, iz dana u dan mnoge suštinske informacije o ovom (eventualnom) velikom poslu menjaju se iz temelja, od one da izgradnja tog infrastrukturnog objekta samo što nije počela, do poslednjih vesti da smo, posle mišljenja evropske Energetske zajednice o ovom projektu, “značajno bliže izgradnji”(kako je pre neki dan saopštio ministar energetike Srbije Aleksandar Antić). Kao što se stalno menjaju one osnovne informacije koje se puštaju u javnost, tako neke bitne činjenice stalno ostaju tajanstvene i neka važna pitanja ostaju bez jasnih odgovora, što celu ovu ekonomsku sapunicu čini zgodnom za propagandne i političke manipulacije.

Kao što je Novi magazin već više puta pisao, pa i u prošlom broju lista, niti je izgradnja originalnog “Turskog toka” doista počela u punom profilu (već se u Crno more spušta samo cev za snabdevanje Turske) niti je razjašnjeno kako bi se deo ruskog gasa za evropsko (i srpsko) tržište transportovao kroz Tursku i Bugarsku (kao “turski” ili kao “bugarski” gas ruskog porekla), sve do mnogih pitanja bez odgovora u pogledu finansiranja izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju, a reč je o navodno zamašne 1,4 milijarde evra. Tu je i pitanje kada je i ko je zajedničkoj kompaniji Gazproma i Srbijagasa (navodno po imenu Gastrans) dao koncesiju da bude “vlasnik” tog “novog gasovoda” koji će se graditi na zemljištu koje je “otkupilo” to preduzeće ili Srbijagas ili država Srbija iz budžeta?

Pošto ovo nije priča o ruskom gasovodu u Srbiji niti priča o zahtevu evropske Energetske zajednice da magistralni gasovodi na teritoriji zemalja članica moraju biti “dostupni trećim licima” i ne mogu biti u vlasništvu strane koja kroz njega transportuje gas, te se moraju graditi nakon javnih tendera itd. već priča o političkom kontekstu jednog važnog infrastrukturnog objekta Srbije, ne vredi dalje postavljati sva pitanja na koja naša javnost nije dobila jasne odgovore.

U stvari, najzanimljivije je to što sam Gazprom, to jest Ruska federacija kao stopostotni vlasnik ove firme, neće gotovo ništa da preduzme da se prilagodi evropskim pravilima iako je evropsko tržište ključno za prodaju najvećeg dela ruskog gasa koji se izvozi. Na primer, zašto u samoj Rusiji Gazprom nije podeljen na kompaniju koja prodaje gas i kompaniju koja ga proizvodi, pa bi se strogo pravno izbeglo “jedinstvo vlasništva” gasa i cevovoda? Zatim, zašto se uporno insistira da sam Gazprom bude dominantni vlasnik gasovoda koji bi išao kroz Srbiju, dok se kod drugih zemalja na tome ne insistira? I zašto je Rusiji toliko bitno da budu isključene treće kompanije od mogućnosti transportovanja gasa gasovodom u kojem bi njena državna kompanija bila dominantni vlasnik gasovoda (pre svega kao njegov graditelj), pa bi mogla tim trećim licima naplaćivati tranzit po međunarodnim prosečnim cenama?

Jedino od ova tri pitanja (a ima ih još mnogo) na koje možemo pretpostaviti odgovor jeste ono oko dominacije vlasništva Gazproma na tlu Srbije jer je ta dominacija verovatno u vezi sa činjenicom da Srbija nema para da “paritetno” odmah plati izgradnju gasovoda, pa je, da kažemo to ironično, moguće garant samo za 49 odsto obaveza koje će preuzeti zajedničko preduzeće sa Rusima tokom izgradnje. Neko može cinično reći da je i otplata 49 odsto kredita za magistralni gasovod suviše visoka cena za poboljšanje energetske bezbednosti jedne države koja zasad ima veoma malu godišnju potrošnju prirodnog gasa, ali bi mogla imati daleko veću – ukoliko se na njenom tlu doista budu izgradile značajne gasne elektrane (i to je navodno racio cele konstrukcije).

Po mom mišljenju, “tvrdoglavost” Rusije oko “isključenja” bilo kakvih obaveza Gazproma prema trećim kompanijama u korišćenju gasovoda kroz Srbiju najviše je u vezi sa pokušajima da se u perspektivi, bar na jednoj deonici, spreči bilo kakva konkurencija u isporukama gasa Evropi iz Irana (pre svega) i iz drugih zemalja iz Kaspijskog regiona. To je, naravno, u vezi sa ekonomskom, pa i političkom pretenzijom Ruske Federacije da zadrži značajnu zavisnost Evrope od njenog gasa. I tu joj Srbija nešto znači.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 9.02.2019, 07:34h Dusan (1)

    Imajuci u vidu "vestinu" nasih pregovaraca, uz potpuno sumanutu okrenutost Rusiji zbog navodne politicke podrske, ko zna kakav ce se sporazume napraviti (ako do toga uopste dodje). NIS nam je poucan primer katastrofalne rasprodaje domacih resusrsa i ineteresa.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side