Dimitrije Boarov: Fudbal i politika
20.11.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Fudbal i politika

Dimitrije Boarov: Fudbal i politika
Posle novog neuspeha fudbalske reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, to jest nakon poraza od reprezenata Škotske prošle sedmice u Beogradu, a naročito nakon oportune izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da stanje u našem fudbalu nije dobro i da tamo stvari moraju da se menjaju, u našim medijima, i zavisnim i nezavisnim, pokrenula se olujna kampanja za “čišćenje” srpskog fudbalskog rukovodstva i promenu sistema u kojem taj sport opstajava.


Nemam ništa protiv, međutim, postavlja mi se pitanje zašto bi stanje u našem fudbalskom savezu moglo da bude bolje nego u Narodnoj skupštini Srbije, koja, kao vrhovni organ vlasti, nije u stanju da nas “odvede u Evropu” i duže od dvadeset godina (koliko se već ne kvalifikujemo na evropsko fudbalsko takmičenje). Spominjem prvenstveno naš parlament jer je njegov rad “najprovidniji” i možemo ga praktično gledati preko televizijskih ekrana. Pa ako se može kritikovati selektor u fudbalu, što ne bi mogao selektor u politici.

Evo, upravo je protekla jednodnevna skupštinska rasprava o drugom rebalansu državnog budžeta za ovu godinu, a naši poslanici nisu pokazali da razumeju o čemu se tu radi i nisu se potrudili ni da u njemu pronađu ni negativne ni pozitivne stvari. Čak nije postavljeno ni najprostije pitanje: zašto je bilo potrebno u junu ove godine deliti pomoć od 100 evra svakom građaninu Srbije, što je ukupno izašlo 500-600 miliona evra, da bi se u novembru iste godine od građana zatražilo da u narednom razdoblju “vrate” državi 880 miliona evra putem pokrivanja povećanja budžetskog deficita za istu godinu?

Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan. Opozicija bi mogla da kaže (a i govori) da se ta pomoć morala deliti selektivno (prema imućstvu), a ne isključivo kao poklon vlasti svim glasačima uoči parlamentarnih izbora. Oni na vlasti bi mogli reći da je ta podrška građanstvu u tom trenutku bila veoma važna, da se umiri široko rasprostranjeni strah građanstva za golu egzistenciju usred korona-epidemije i da je tih 100 evra po glavi tada vredilo mnogo više od onoga što se u dugom razdoblju mora sakupiti da se minus pokrije, itd.

I upoređivanje Narodne skupštine i Fudbalskog saveza verovatno bi moglo biti izloženo kritici. U skupštinu se biraju “izabrani”, a ne nužno najbolji, a u fudbalsku reprezentaciju trenutno najbolji, prema oceni selektora. Zato fudbalskog selektora koji nema rezultat možemo menjati, a selektora Narodne skupštine, koji tvrdi da ima najbolji ekonomski rezultat u Evropi, ne možemo smenjivati bez volje naroda.

Slažem se da postoje mnoge razlike između fudbalskih i političkih selektora, ali u pogledu Evrope ne vidim razliku u rezultatu.

Borba za popravku stanja u srpskom fudbalu morala bi biti povezana s navodnim glavnim ciljem koalicije na “prelaznoj vlasti” – borbom protiv mafije, koju je patetično najavio sam predsednik Vučić. Jer, u našim medijima je već opšte mesto da su u klubovima najuticajnije “navijačke grupe” koje žive od kriminalnih poslova, pa i onih najopasnijih, u domenu trgovine narkoticima. Uostalom, kad god pogine neko iz kriminalnog miljea, objavi se da je žrtva “poznata policiji”, a ponekad se doda i poneka gotovo groteskna informacija. Na primer, da je dotični pre nekoliko godina osuđen na 10 godina robije. Pa kako je onda sada ubijen ispred neke garaže, a ne u zatvorskom kupatilu.

Prema mom ličnom uverenju, ne malu krivicu za propast srpskog fudbala snose i fudbalski treneri, često i bivši fudbaleri. Kad slušam te trenere preko televizije, uoči ili posle nekih utakmica, kako se “gađaju” pojedinim navodno stručnim izrazima (na primer, “slabostima na relaciji tranzicije”), shvatim da “kupovina diploma” kod nas nije bila ograničena samo na ekonomiju nego je postala megatrend čitavog obrazovnog sistema.

I na kraju, ali ne najmanje važno, treba se podsetiti da je Jugoslavija (naravno i Srbija) uvek imala po nekoliko velikih fudbalskih igrača – onih svetskog kalibra, bez kojih nema ni pobeda, što se u današnjoj generaciji teško može naći. To jest, kada otvorite televizor ili novine, kod nas u svemu, pa i u sportu, ima i mnogo velikih igrača i mnogo pobeda, a Evropa je sve dalje.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side