Dimitrije Boarov: Fiskalno otrežnjenje
13.11.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Fiskalno otrežnjenje

Dimitrije Boarov: Fiskalno otrežnjenje
Covid-19 je samo okidač za državnu intervenciju u korist javnih preduzeća kojom je pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja.

Posle upornog ponavljanja famoznog slogana da će Srbija u ovoj “korona-godini” ostvariti najveću stopu privrednog rasta u Evropi, to jest da će njen BDP u odnosu na prošlu godinu opasti najmanje (oko jedan ili 1,5 odsto), sa drugim ovogodišnjim rebalansom republičkog budžeta, koji je ove sedmice “na izglasavanju” u Narodnoj skupštini, dolazi razdoblje “otrežnjavajućih činjenica”.

Naime, u odnosu na hitni antiepidemijski aprilski rebalans budžeta za ovu godinu, sada se odobreni državni troškovi za tekuću godinu povećavaju za 850 miliona evra, što ukupan deficit republičkog budžeta podiže na 4,2 milijarde evra, to jest na oko 8,8 odsto ukupnog BDP-a (u aprilu je njegovo učešće procenjivano na sedam odsto BDP-a). Ovaj budžetski deficit, prema oceni Fiskalnog saveta (od ponedeljka ove sedmice), rekordan je po učešću u bruto domaćem proizvodu i 40 odsto je veći od ranijih deficita 2012. i 2014. O tom rekordu svedoči i okolnost da se u zemljama Centralne i Istočne Evrope očekuju deficiti državnih budžeta u proseku od 7,5 odsto BDP-a.

Fiskalni savet prognozira da će republički deficit povećati javni dug Srbije sa 53 na oko 60 odsto BDP-a. Pri tome, ova institucija upozorava da zbog činjenice da se Srbija u svetu zadužuje po duplo višim kamatama od razvijenih zemalja, teret servisiranja našeg javnog duga proporcionalno je ravan njihovom od 120 odsto BDP-a, što naravno znači da dolazimo na granicu finansijske izdržljivosti države.

Fiskalni savet ne kritikuje činjenicu da se rebalansom povećavaju sredstva za javne investicije za 230 miliona evra jer je od toga oko 200 miliona evra predviđeno za nove bolnice i medicinsku opremu. Reč je, zapravo, o lečenju posledica prethodnog dugogodišnjeg zapostavljanja ulaganju u zdravstvo i zdravstveni sistem. Najveći problem su u stvari loši poslovni rezultati javnih preduzeća, koje država uporno pokriva. Tako Fiskalni savet pretpostavlja da će za pokriće tekućih gubitaka Er Srbija na osnovu rebalansa dobiti 150 miliona evra, Kancelarija za javna ulaganja dodatnih 100 miliona evra, Ministarstvo odbrane dodatnih 100 miliona evra (da li za namensku industriju ili za novo oružje?), EPS novih 40 miliona evra, a najbizarnije je finansiranje ulaganja u aerodrom Trebinje od 35 miliona evra.

U citiranoj oceni Fiskalnog saveta sadržine rebalansa republičkog budžeta za 2020. doslovno se kaže da je covid-19 bio samo “okidač za državnu intervenciju u korist javnih preduzeća kojom je pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja”. Dakako, Fiskalni savet ponavlja i ocenu da je deficit dobrim delom i posledica činjenice da su tokom 2020. plate u javnom sektoru realno povećane 10 odsto, a očekuje se pad BDP-a za najmanje jedan odsto.

U kontekstu rebalansa republičkog budžeta za ovu 2020. godinu, zanimljivo je navesti mišljenje Fiskalnog saveta da je opasno za iduću godinu projektovati previsoke stope rasta BDP-a (od 5-6 odsto), jer se u slučaju nedovoljnog paralelnog porasta poreskih prihoda, država može opet naći u visokom budžetskom deficitu, a za gornji limit tog deficita predlaže oko 2,5 odsto BDP-a.

Pošto se ovaj tekst piše pre rasprave u Narodnoj skupštini, biće zanimljivo videti da li će se novi sastav tog zakonodavnog organa baviti citiranim ocenama Fiskalnog saveta ili će biti iskorišćen za tekuće političke atrakcije u vezi s Bajdenovom pobedom na američkim predsedničkim izborima, sa sastavom nove crnogorske vlade, ostavkom Tačija na Kosovu ili nekim drugim događajima koji “pokrivaju” zabrinjavajuće trendove u javnim srpskim finansijama. A oni mogu postati još dramatičniji ukoliko koronavirus nastavi da nas pritiska još jačim tempom.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side