Dimitrije Boarov: Fiksacija na zaposlene
19.02.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Fiksacija na zaposlene

Dimitrije Boarov: Fiksacija na zaposlene
Pošto se Vlada Srbije tokom protekle 2015. godine stalno ponosila radikalnim smanjenjem budžetskog deficita, a na samom kraju te godine, ipak, odlučila da plati niz dotada neizvršenih ili “iskrslih obaveza” i tako “smanji” svoj osnovni uspeh, od Nove godine se sa posebnim zanimanjem očekivao uobičajeni godišnji izveštaj Fiskalnog saveta Srbije.

Kada se taj Izveštaj pojavio protekle sedmice, dobili smo preciznu sliku velikih državnih transakcija u decembru (rashodi od čak 243 milijarde dinara), ali i prilično onespokojavajuću ocenu niza poslova i reformi koje jesu, a još više onih koje nisu započete da bi bitka za finansijsku konsolidaciju počela da ostvaruje “održive rezultate”.

Još u novembru prošle godine činilo se da će Vlada Srbije doista ostvariti fantastičan korak u smanjivanju budžetskog deficita u samo jednoj godini, jer za 11 meseci 2015. godine taj deficit je bio na nivou manjem od 65 milijardi dinara, dok je prema sporazumu sa MMF-om u protekloj godini projektovan budžetski deficit od oko 217 milijardi dinara. Onda je država u decembru, u samo jednom mesecu, već spomenutom jedanaestomesečnom deficitu od 65 milijardi dinara, “dodala” deficit od blizu 84 milijardi dinara – tako da se godišnji budžetski deficit u 2015. godini popeo na oko 149 milijardi dinara. Ovaj potez Vlade Srbije, dakako, nije za načelnu kritiku, jer se stvorene obaveze moraju plaćati ili preko rebalanasa budžeta ili “knjiženjem” u javni dug. Zašto je Vlada preferirala drugu varijantu i nije u suštini suviše bitno.

Mnogo interesantnija od slike velikih državnih transfera u proteklom decembru je ocena Fiskalnog saveta o prvoj godini realizacije najnovije Strategije fiskalne konsolidacije. Fiskalni savet podatke o smanjenju deficita “opšte države” sa 6,6 odsto BDP-a u 2014. (258 milijardi dinara), na 3,7 odsto BDP-a u 2015. godini (spomenutih 149 milijardi dinara) prvo ocenjuje kao “neosporno uspešne”, tim pre što je takvo snižavanje bilo predviđeno da se ostvari tek na kraju trogodišnje konsolidacije. Međutim, u nastavku ove pozitivne ocene, Fiskalni savet naglašava da je i deficit od 3,7 odsto BDP za Srbiju i dalje previsok i da ne obara učešće javnog duga u tom BDP-u. Pri tome, Fiskalni savet smatra da su neki vanredni državni prihodi i mnoga odlaganja reformi u javnim politikama tokom 2015. godine “podigli” spomenuti uspeh u smanjivanju budžetskog deficita za 2, 4 procentna poena BDP-a Srbije, to jest da je na kraju 2015. godine standardno procenjen nivo deficita opšte države oko 4,2 odsto BDP-a Srbije. Ako sada od deficita iz 2014. godine, od 6,6 odsto BDP-a, oduzmemo spomenutih 4,2 odsto, ispada da je Vlada Srbije u 2015. godini zapravo umanjila budžetski deficit za 2,4 procentna poena BDP-a. Od tih 2,4 procentna poena, umanjenjem plata i penzija obezbeđena su 1,2 procentna poena. Dakle “polovina” svih prošlogodišnjih ušteda su na rashodnoj strani, a druga polovina je u boljoj naplati poreza i kod povećanih akciza.

Valjda zbog svega toga, Fiskalni savet se i dalje uporno zalaže za strogo zamrzavanje sniženih plata i penzija, te posebno insistira na sprovođenju mera “racionalizacije broja zaposlenih” u javnom sektoru, koje su inače i obećane sporazumom sa MMF-om. Bez obzira što se takvo zalaganje jednom Fiskalnom savetu ne može mnogo zameriti, jer je on zadužen za kontrolu fiskalnih debalansa, a ne za vođenje ekonomske politike, teško je ne primetiti da su kod nas plate u javnom sektoru i do dva puta niže, naspram zemalja u kojima broj zaposlenih u tom sektoru nije dva puta manji nego kod nas. Problem je, naravno, u niskom BDP-u Srbije, ali još nismo načisto kako taj BDP naglo povećati.

Sve u svemu, Izveštaj Fiskalnog saveta za 2015. godinu verovatno se pažljivo čita i u Ministarstvu finansija Srbije, ali, verovatno, i kod članova Misije MMF-a koja će u martu doći u Beograd na novu reviziju sporazuma sa Srbijom. Ne radi se o tome da će se MMF “umešati” u predizbornu kampanju, jer se saopštavanje zvaničnih rezultata revizije može očekivati i nakon što izbori protutnje, ali se radi o tome da li se mora nešto menjati u javnim politikama Srbije, ako ove koje su formulisane ne mogu da se sprovedu ili, tamo gde se sprovode, daju nebitne rezultate.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side