27.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije
Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Sada se spekuliše da je Kappa star stekla između sedam i devet odsto akcija Kraša, dok mnogo veći akcionari ove firme iz Hrvatske zasad mudro ćute i ne nagoveštavaju da su možda već ušli u neko buduće savezništvo sa Šaranovićem, koje bi vodilo njegovom preuzimanju “većinskog paketa” nad spomenutom kompanijom.

Ova berzanska akcija, čiji je krajnji cilj, dakle, još maglovit, dobro je došla mnogobrojnim negovateljima loših odnosa između Hrvatske i Srbije, pa je u Zagrebu postavljeno staro pitanje o podobnosti, odnosno nepodobnosti srpskog kapitala u Hrvatskoj, a u Srbiji se spektar političkih ocena raširio između likovanja što će bar jedan Srbin biti gazda Hrvatima baš preko tamošnjeg čuvenog slatkog brenda do, opet stare, jadikovke kako se srpskom kapitalu raznim “perfidnim merama” iz političkih razloga ne dozvoljava da se razmahne u državama stvorenim na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije.
Povodom ove “afere” beogradska Politika (od 22. septembra) priredila je “temu nedelje”, upravo pod već spomenutim naslovom “Zašto srpski kapital nije poželjan u regionu”, sa uglavnom već poznatim i stereotipnim procenama razloga relativno malih investicija Srbije u susednim zemljama, sa akcentom na hrvatsko tržište i sa impliciranom kritikom navodne prevelike otvorenosti Srbije za investicije i akvizicije iz Slovenije i Hrvatske. No, u okviru te grupe napisa koji sugerišu tezu da su srpski investitori “navalili” da ulažu u okolne zemlje, a da ih tamo neće iz političkih i nacionalističkih razloga, prema preciznim podacima i stručnom pristupu izdvaja se prilog ekonomskog konsultanta Dragovana Milićevića.

Milićević, naime, iznosi podatke o direktnim investicijama Srbije u zemlje sa ex-Yu prostora i obrnuto, o ulaganjima tih zemalja u Srbiju – u razdoblju između 2010. i 2018. Prema tim podacima (uz našu sabiraljku), Srbija je u pet novonastalih država direktno investirala 1.494 miliona evra, a primila investicije od ukupno 968 miliona evra. Iz Srbije se u navedenom razdoblju najviše direktno investiralo u Crnu Goru (665 miliona evra) i Bosnu i Hercegovinu (570 miliona evra), a najmanje u Makedoniju (četiri miliona evra) i Hrvatsku (62 miliona evra). Najveće direktne investicije u Srbiju imali su ulagači iz Slovenije (390 miliona evra) i Hrvatske (267 miliona evra). Najmanje takvih investicija došlo je iz Makedonije (42 miliona evra) i BiH (114 miliona evra).

Već letimičan pogled na navedene brojke sugeriše zaključak da je nivo međusobnih ulaganja bivših jugoslovenskih republika, iako se radi uglavnom o državama siromašnih kapitalom, za koje nije logično očekivati da njihovi investitori hrle da ulažu izvan domicilne države – uglavnom mali (iz Srbije se u navedenom razdoblju ulagalo manje od 200 miliona evra godišnje, a u nju se iz komšijskih zemalja ulagalo tek nešto više od 110 miliona evra godišnje). To su posledice ne samo “ratnog razlaza” iz Jugoslavije nego i okolnosti da su u najvećim novostvorenim državama na vlasti izrazito nacionalistički opredeljene političke strukture kojima nije potreban slobodan protok ljudi i kapitala. Već nešto upravo suprotno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side