27.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije
Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Sada se spekuliše da je Kappa star stekla između sedam i devet odsto akcija Kraša, dok mnogo veći akcionari ove firme iz Hrvatske zasad mudro ćute i ne nagoveštavaju da su možda već ušli u neko buduće savezništvo sa Šaranovićem, koje bi vodilo njegovom preuzimanju “većinskog paketa” nad spomenutom kompanijom.

Ova berzanska akcija, čiji je krajnji cilj, dakle, još maglovit, dobro je došla mnogobrojnim negovateljima loših odnosa između Hrvatske i Srbije, pa je u Zagrebu postavljeno staro pitanje o podobnosti, odnosno nepodobnosti srpskog kapitala u Hrvatskoj, a u Srbiji se spektar političkih ocena raširio između likovanja što će bar jedan Srbin biti gazda Hrvatima baš preko tamošnjeg čuvenog slatkog brenda do, opet stare, jadikovke kako se srpskom kapitalu raznim “perfidnim merama” iz političkih razloga ne dozvoljava da se razmahne u državama stvorenim na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije.
Povodom ove “afere” beogradska Politika (od 22. septembra) priredila je “temu nedelje”, upravo pod već spomenutim naslovom “Zašto srpski kapital nije poželjan u regionu”, sa uglavnom već poznatim i stereotipnim procenama razloga relativno malih investicija Srbije u susednim zemljama, sa akcentom na hrvatsko tržište i sa impliciranom kritikom navodne prevelike otvorenosti Srbije za investicije i akvizicije iz Slovenije i Hrvatske. No, u okviru te grupe napisa koji sugerišu tezu da su srpski investitori “navalili” da ulažu u okolne zemlje, a da ih tamo neće iz političkih i nacionalističkih razloga, prema preciznim podacima i stručnom pristupu izdvaja se prilog ekonomskog konsultanta Dragovana Milićevića.

Milićević, naime, iznosi podatke o direktnim investicijama Srbije u zemlje sa ex-Yu prostora i obrnuto, o ulaganjima tih zemalja u Srbiju – u razdoblju između 2010. i 2018. Prema tim podacima (uz našu sabiraljku), Srbija je u pet novonastalih država direktno investirala 1.494 miliona evra, a primila investicije od ukupno 968 miliona evra. Iz Srbije se u navedenom razdoblju najviše direktno investiralo u Crnu Goru (665 miliona evra) i Bosnu i Hercegovinu (570 miliona evra), a najmanje u Makedoniju (četiri miliona evra) i Hrvatsku (62 miliona evra). Najveće direktne investicije u Srbiju imali su ulagači iz Slovenije (390 miliona evra) i Hrvatske (267 miliona evra). Najmanje takvih investicija došlo je iz Makedonije (42 miliona evra) i BiH (114 miliona evra).

Već letimičan pogled na navedene brojke sugeriše zaključak da je nivo međusobnih ulaganja bivših jugoslovenskih republika, iako se radi uglavnom o državama siromašnih kapitalom, za koje nije logično očekivati da njihovi investitori hrle da ulažu izvan domicilne države – uglavnom mali (iz Srbije se u navedenom razdoblju ulagalo manje od 200 miliona evra godišnje, a u nju se iz komšijskih zemalja ulagalo tek nešto više od 110 miliona evra godišnje). To su posledice ne samo “ratnog razlaza” iz Jugoslavije nego i okolnosti da su u najvećim novostvorenim državama na vlasti izrazito nacionalistički opredeljene političke strukture kojima nije potreban slobodan protok ljudi i kapitala. Već nešto upravo suprotno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side