Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije
27.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije
Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Sada se spekuliše da je Kappa star stekla između sedam i devet odsto akcija Kraša, dok mnogo veći akcionari ove firme iz Hrvatske zasad mudro ćute i ne nagoveštavaju da su možda već ušli u neko buduće savezništvo sa Šaranovićem, koje bi vodilo njegovom preuzimanju “većinskog paketa” nad spomenutom kompanijom.

Ova berzanska akcija, čiji je krajnji cilj, dakle, još maglovit, dobro je došla mnogobrojnim negovateljima loših odnosa između Hrvatske i Srbije, pa je u Zagrebu postavljeno staro pitanje o podobnosti, odnosno nepodobnosti srpskog kapitala u Hrvatskoj, a u Srbiji se spektar političkih ocena raširio između likovanja što će bar jedan Srbin biti gazda Hrvatima baš preko tamošnjeg čuvenog slatkog brenda do, opet stare, jadikovke kako se srpskom kapitalu raznim “perfidnim merama” iz političkih razloga ne dozvoljava da se razmahne u državama stvorenim na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije.
Povodom ove “afere” beogradska Politika (od 22. septembra) priredila je “temu nedelje”, upravo pod već spomenutim naslovom “Zašto srpski kapital nije poželjan u regionu”, sa uglavnom već poznatim i stereotipnim procenama razloga relativno malih investicija Srbije u susednim zemljama, sa akcentom na hrvatsko tržište i sa impliciranom kritikom navodne prevelike otvorenosti Srbije za investicije i akvizicije iz Slovenije i Hrvatske. No, u okviru te grupe napisa koji sugerišu tezu da su srpski investitori “navalili” da ulažu u okolne zemlje, a da ih tamo neće iz političkih i nacionalističkih razloga, prema preciznim podacima i stručnom pristupu izdvaja se prilog ekonomskog konsultanta Dragovana Milićevića.

Milićević, naime, iznosi podatke o direktnim investicijama Srbije u zemlje sa ex-Yu prostora i obrnuto, o ulaganjima tih zemalja u Srbiju – u razdoblju između 2010. i 2018. Prema tim podacima (uz našu sabiraljku), Srbija je u pet novonastalih država direktno investirala 1.494 miliona evra, a primila investicije od ukupno 968 miliona evra. Iz Srbije se u navedenom razdoblju najviše direktno investiralo u Crnu Goru (665 miliona evra) i Bosnu i Hercegovinu (570 miliona evra), a najmanje u Makedoniju (četiri miliona evra) i Hrvatsku (62 miliona evra). Najveće direktne investicije u Srbiju imali su ulagači iz Slovenije (390 miliona evra) i Hrvatske (267 miliona evra). Najmanje takvih investicija došlo je iz Makedonije (42 miliona evra) i BiH (114 miliona evra).

Već letimičan pogled na navedene brojke sugeriše zaključak da je nivo međusobnih ulaganja bivših jugoslovenskih republika, iako se radi uglavnom o državama siromašnih kapitalom, za koje nije logično očekivati da njihovi investitori hrle da ulažu izvan domicilne države – uglavnom mali (iz Srbije se u navedenom razdoblju ulagalo manje od 200 miliona evra godišnje, a u nju se iz komšijskih zemalja ulagalo tek nešto više od 110 miliona evra godišnje). To su posledice ne samo “ratnog razlaza” iz Jugoslavije nego i okolnosti da su u najvećim novostvorenim državama na vlasti izrazito nacionalistički opredeljene političke strukture kojima nije potreban slobodan protok ljudi i kapitala. Već nešto upravo suprotno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side