11.01.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Evroazija nije alternativa

Dimitrije Boarov: Evroazija nije alternativa
Ako novogodišnju izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina da Srbija treba da revidira svoju politiku prema Evropskoj uniji zbog toga što ona (navodno) ništa ne preduzima da zaustavi neprihvatljive poteze Kosovske vlade oko taksi na srpsku robu, oko otvaranja granice sa Albanijom i oko formiranja sopstvene vojske, shvatimo kao pokušaj da se izvrši dodatni pritisak na Brisel, onda se može primetiti da je politički vrh Srbije izabrao sasvim pogrešnog čoveka da sasvim pogrešno “poplaši” Evropsku uniju. Vulin je, naime, odavno potrošen kao babaroga i u manje značajnim stvarima.

Ako, međutim, spomenutu Vulinovu izjavu stavimo u kontekst sve veće treme koja muči sve političke činioce u Srbiji uoči posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu 17. januara, onda bi ona mogla imati dalekosežniji cilj – da se pripremi teren za javno proširenje polja predstojećih razgovora sa Kosova i kupovine naoružanja, na ekonomski teren, te da očekivano “parafiranje” novog sporazuma Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom o slobodnoj trgovini dobije krupniji značaj i sadržaj. I u tom slučaju nije baš pametno što je za takvu najavu izabran ministar Vulin, kao ministar vojni.

Takva promena “političkog formata” novog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom nadam se da nije moguća (bolje reći – nije logična), uprkos tome što je ruski predsednik još početkom proteklog decembra rekao da treba ubrzati pregovore ove asocijacije o slobodnoj razmeni s nekoliko zemalja, pa je među njima spomenuo i Srbiju. Iako je tom prilikom sam Putin napomenuo da bi zemlje članice Evroazijske unije trebalo da konstruišu sopstvenu “platnu infrastrukturu”, što će reći sistem plaćanja (ili kliringa) koji bi istisnuo američki dolar iz međusobnih transakcija, što dakako ima političku notu. Jer, naravno da tamo gde postoji zasebna “platna infrastruktura” – postoji i politička sinhronizacija i sve ostalo što uz nju ide.

Uostalom, ako to još nije primetila sama Vlada Srbije, onda je politički sadržaj sporazuma sa Evroazijskom unijom već javno zapazila jedna opoziciona stranka – Demokratska stranka Srbije. U nedavno objavljenom saopštenju DSS-a tako se kaže da bi “proširenje zone slobodne trgovine sa Rusije, Kazahstana i Belorusije, sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, na sve države EEU i perspektivom daljeg proširenja na Izrael, Indiju, Egipat, Iran, Vijetnam... bilo od ogromnog ekonomskog interesa za Srbiju”. DSS zatim navodi da je sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom nespojiv sa članstvom u Evropskoj uniji jer će pristupanjem EU Srbija biti dužna da sve svoje sporazume o slobodnoj trgovini stavi van snage ukoliko su u suprotnosti s politikom EU, kao što je to slučaj sa Rusijom i drugim državama u okviru EEU. Zato je, po oceni ove stranke, ponuda Vrhovnog saveta Evroazijske ekonomske unije Srbiji istovremeno i jasan signal kakvu politiku Srbija treba da vodi “ukoliko sledi interese svojih građana”, a to je politika saradnje sa svima umesto politike evrointegracija. Ne sumnjam da bi slična saopštenja mogla da lako potpiše i većina političkih stranaka Srbije, bilo one na vlasti, bilo one iz opozicije. Iako bi okretanje od Evropske unije ka Evroaziji bilo ekonomsko samoubistvo Srbije.

Evo samo nekoliko “zaokrugljenih” podataka o trgovinskoj razmeni Srbije sa Evroazijom i Evropskom unijom (statistika spoljne trgovine za celu 2018. godinu nije okončana). Prema podacima koje je objavila Politika (30. decembra 2018) ukupan izvoz Srbije u zemlje Evroazijske unije u 2017. godini iznosio je 1.080,8 miliona dolara, a ukupan uvoz iz te asocijacije 1.796,8 miliona dolara. Između 80 i 90 odsto tih tokova je na relaciji između Srbije i Ruske Federacije. Prema podacima RSZ, za 11 meseci 2018. godine izvoz Srbije u Rusku Federaciju iznosio je 954,6 miliona dolara, a uvoz 1.839 miliona dolara. To uprošćeno znači da je kompletna razmena Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom prošle godine iznosila oko tri milijarde dolara. Sa druge strane, u 11 meseci prošle godine izvoz Srbije u zemlje EU iznosio je 12 milijardi dolara (67,4 odsto celog izvoza), a uvoz 14,4 milijardi dolara (60,7 odsto celog uvoza). To bi značilo (kada dodamo procenu za decembar) da je razmena Srbije sa EU prošle godine bila skoro 30 milijardi dolara. Dakle bila je deset puta veća od razmene sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 11.01.2019, 12:36h Калуђер

    "I u tom slučaju nije baš pametno što je za takvu najavu izabran ministar Vulin, kao ministar vojni"... Молим вас, а када је паметно да овај човек ишта каже о било чему?

  • 11.01.2019, 10:08h геоергије марић

    Димитрије Боаров није ни свестан да људски свет није само свет "или/или" већ да облик постојања може да буде и у облику "и/и". Тек када то схвати у касном добу свог полемичког постојања биће, можда способан да сагледа целину постојећег у материјалном свету. Овако сви су изгледи да ше и на смартној постељи свађати леву са десном руком. На здравље друже Димитрије. Никад није касно да се прогледа.

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side