06.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Eskalacija finansijskih sankcija?

Dimitrije Boarov: Eskalacija finansijskih sankcija?
Umesto s pojačanom zabrinutošću, mnogi naši posmatrači kojima je Rusija veoma bliska iz slovenskih, verskih, kosovskih ili ideoloških razloga trljaju ruke kad god se pojavi kriza u odnosima Istoka i Zapada, zanoseći se iluzijom da će Srbiji tada porasti cena na svetskom geostrateškom tržištu i da će, u krajnjoj konsekvenci, “nama prijateljske” velesile Rusija i Kina ubrzano nadvladati omraženu Ameriku i zapadni kapitalizam, pa ćemo se mi ponovo naći na pobedničkoj strani.

Nasuprot svemu tome, Srbija bi trebalo i te kako da brine zbog sve “hladnijeg” diplomatskog rata Rusije i Zapada, koji je dobio povod u aferi “Skripalj” i navodnoj upotrebi ruskog nervnog bojnog otrova za likvidaciju jednog starog špijuna i njegove kćeri na jugu Engleske. Jer, najavljuje se mogućnost da se privredne sankcije prema Ruskoj Federaciji prošire i na Londonski siti, to jest da se onemogući (kako je već onemogućeno ruskim državnim bankama) bilo kakvo finansijsko zaduživanje Putinove administracije na ključnoj svetskoj novčanoj pijaci. To samo naizgled ne tangira Srbiju, ali bi moglo da tangira kontinentalne gasne investicije Rusije, pa bi naš gasni energetski problem nastavio da pluta od nemila do nedraga i tokom naredne decenije.

Kako je već zapaženo i u našoj štampi (Politika i Blic), premijerka Tereza Mej je najavila da će u Spoljnopolitičkom komitetu Britanskog parlamenta pokrenuti inicijativu da se engleskim klirinškim kućama (reč je o Euroclearu i Clearstraamu) zabrani pomaganje ruskoj VTB banci u distribuciji ruskog javnog duga institucionalnim investitorima na londonskom finansijskom tržištu. Ova ideja se izgleda obrazlaže činjenicom da je primećeno da je ruska država samo proteklog meseca u Londonu tako prodala svojih evromenica za 2,8 milijardi funti (oko četiri milijarde američkih dolara), a te pare navodno je ustupila svojim bankama pod sankcijama (VTB i Sber banka) – te tako obesmislila njihovu izolaciju od likvidnih sredstava na Zapadu. Ta zabrana, dakako, ne zamišlja se iz nekog finansijskog opreza jer je ukupan ruski javni dug relativno mali (oko 122 milijarde dolara u celini, u čemu je samo 38 milijardi u evrobondovima) nego da bi se izvršio pritisak na rusku potrebu za servisiranjem dospelih obaveza svojih državnih banaka, koje, opet, imaju značajnu ulogu u finansiranju energetskih megaprojekata.

Srećom, ideja Tereze Mej već je izložena moćnim kritikama iz biznis krugova, posebno onih iz SAD. Odande se upozorava da ne treba dirati u svetski sistem zaduživanja onim merama koje vode do krupnih poremećaja, a u osnovi su i neefikasne. Jer, Rusija može preko neke druge zemlje (na primer, Kine) nastaviti da se zadužuje i u Londonu (uz nešto dodatne provizije). Glavni argument protiv dodatnih finansijskih zabrana je u tome da su u Londonu (kao i na drugim tržištima) glavni kupci ruskih evroobveznica engleski penzioni fondovi, koji po tom osnovu zarađuju značajna sredstva. Uostalom, trećina vlasnika suverenih dugova su stranci, bez kojih London ne bi ni bio to što jeste, jedna od najvažnijih monetarnih raskrsnica u svetu. Čak ima posmatrača koji smatraju da je čitav Bregzit lansiran u englesku javnost onda kada je Nemačka zatražila veću kontrolu finansijskih operacija u Londonskom sitiju. Zašto bi Velika Britanija sekla granu na kojoj sedi i njena biznis elita.

Sudeći po snazi kritičara ideje Tereze Mej, najverovatnije je da će se od nje odustati, pa možemo, u karikaturi, zaključiti da Rusiju ovoga puta spasava od dodatnih sankcija tradicionalna pohlepa kapitalizma za profitima. Pri čemu su oni na prodaji novca najizdašniji i najelegantniji. Pri svemu tome, Srbija bi trebalo da nastavi da strepi od svake svetske konfrontacije jer je iluzorno očekivati da bi ona mogla ponovo biti prepoznata kao lider “nesvrstanosti”, čak ni u balkanskom regionu, a nekmoli kao posrednik između najvećih svetskih sila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side