06.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Eskalacija finansijskih sankcija?

Dimitrije Boarov: Eskalacija finansijskih sankcija?
Umesto s pojačanom zabrinutošću, mnogi naši posmatrači kojima je Rusija veoma bliska iz slovenskih, verskih, kosovskih ili ideoloških razloga trljaju ruke kad god se pojavi kriza u odnosima Istoka i Zapada, zanoseći se iluzijom da će Srbiji tada porasti cena na svetskom geostrateškom tržištu i da će, u krajnjoj konsekvenci, “nama prijateljske” velesile Rusija i Kina ubrzano nadvladati omraženu Ameriku i zapadni kapitalizam, pa ćemo se mi ponovo naći na pobedničkoj strani.

Nasuprot svemu tome, Srbija bi trebalo i te kako da brine zbog sve “hladnijeg” diplomatskog rata Rusije i Zapada, koji je dobio povod u aferi “Skripalj” i navodnoj upotrebi ruskog nervnog bojnog otrova za likvidaciju jednog starog špijuna i njegove kćeri na jugu Engleske. Jer, najavljuje se mogućnost da se privredne sankcije prema Ruskoj Federaciji prošire i na Londonski siti, to jest da se onemogući (kako je već onemogućeno ruskim državnim bankama) bilo kakvo finansijsko zaduživanje Putinove administracije na ključnoj svetskoj novčanoj pijaci. To samo naizgled ne tangira Srbiju, ali bi moglo da tangira kontinentalne gasne investicije Rusije, pa bi naš gasni energetski problem nastavio da pluta od nemila do nedraga i tokom naredne decenije.

Kako je već zapaženo i u našoj štampi (Politika i Blic), premijerka Tereza Mej je najavila da će u Spoljnopolitičkom komitetu Britanskog parlamenta pokrenuti inicijativu da se engleskim klirinškim kućama (reč je o Euroclearu i Clearstraamu) zabrani pomaganje ruskoj VTB banci u distribuciji ruskog javnog duga institucionalnim investitorima na londonskom finansijskom tržištu. Ova ideja se izgleda obrazlaže činjenicom da je primećeno da je ruska država samo proteklog meseca u Londonu tako prodala svojih evromenica za 2,8 milijardi funti (oko četiri milijarde američkih dolara), a te pare navodno je ustupila svojim bankama pod sankcijama (VTB i Sber banka) – te tako obesmislila njihovu izolaciju od likvidnih sredstava na Zapadu. Ta zabrana, dakako, ne zamišlja se iz nekog finansijskog opreza jer je ukupan ruski javni dug relativno mali (oko 122 milijarde dolara u celini, u čemu je samo 38 milijardi u evrobondovima) nego da bi se izvršio pritisak na rusku potrebu za servisiranjem dospelih obaveza svojih državnih banaka, koje, opet, imaju značajnu ulogu u finansiranju energetskih megaprojekata.

Srećom, ideja Tereze Mej već je izložena moćnim kritikama iz biznis krugova, posebno onih iz SAD. Odande se upozorava da ne treba dirati u svetski sistem zaduživanja onim merama koje vode do krupnih poremećaja, a u osnovi su i neefikasne. Jer, Rusija može preko neke druge zemlje (na primer, Kine) nastaviti da se zadužuje i u Londonu (uz nešto dodatne provizije). Glavni argument protiv dodatnih finansijskih zabrana je u tome da su u Londonu (kao i na drugim tržištima) glavni kupci ruskih evroobveznica engleski penzioni fondovi, koji po tom osnovu zarađuju značajna sredstva. Uostalom, trećina vlasnika suverenih dugova su stranci, bez kojih London ne bi ni bio to što jeste, jedna od najvažnijih monetarnih raskrsnica u svetu. Čak ima posmatrača koji smatraju da je čitav Bregzit lansiran u englesku javnost onda kada je Nemačka zatražila veću kontrolu finansijskih operacija u Londonskom sitiju. Zašto bi Velika Britanija sekla granu na kojoj sedi i njena biznis elita.

Sudeći po snazi kritičara ideje Tereze Mej, najverovatnije je da će se od nje odustati, pa možemo, u karikaturi, zaključiti da Rusiju ovoga puta spasava od dodatnih sankcija tradicionalna pohlepa kapitalizma za profitima. Pri čemu su oni na prodaji novca najizdašniji i najelegantniji. Pri svemu tome, Srbija bi trebalo da nastavi da strepi od svake svetske konfrontacije jer je iluzorno očekivati da bi ona mogla ponovo biti prepoznata kao lider “nesvrstanosti”, čak ni u balkanskom regionu, a nekmoli kao posrednik između najvećih svetskih sila.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

    Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

  • Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima? Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?

    U odgovoru na pitanje kako će se dalje odvijati odnosi Rusije i Evropske unije, direktor moskovskog Karnegi centra, Dmitri Trenjin, nedavno je rekao kako je “vreme krize (u njihovim odnosima) prošlo”; nastupila je “nova normalnost” (eng. the new normal) koja će potrajati još deceniju-dve.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw