Dimitrije Boarov: Epizodna misterija
21.03.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Epizodna misterija

Dimitrije Boarov: Epizodna misterija
Kada sam pre nekoliko godina učestvovao na promociji knjige Mijata Damjanovića – „Demokratija, epizodna misterija“, prisutnom autoru sam, uz mnoge komplimente, izneo i neku vrstu zamerke: da je možda na suviše surov način i preterano iscrpno analizirao „ograničenja (današnje) demokratije“, pa bi neko mogao steći utisak da je i on, poput mnogih intelektualaca u svetu, izgubio veru u demokratski sistem.

Sada bih rado povukao ovu primedbu, posle lavovske pobede na našim parlamentarnim izborima jedne političke stranke ne baš demokratski ustrojene u svom unutrašnjem biću, kao i (sve)„narodne stranke“ (uostalom), to jest stranke koju je narod sada gotovo plebiscitarno podržao na „demokratskim izborima“.

Danas me, čak i više nego u vreme kada sam o toj knjizi govorio u Novom Sadu, stalno provocira i sam njen naslov, jer u nekoj kafanskoj redukciji posle proteklih izbora moglo bi se reći da je Srbija i poslednjih četvrt veka, kao nekada na prelazu iz 19. u 20. vek, pokušala da uspostavi demokratski pluralistički sistem, ali nije išlo, pa bi se moglo zaključiti da je bar u Srbiji demokratija samo „epizodna misterija“ kojoj se vraćamo s vremena na vreme, da se uverimo da je to i dalje „preskupo za naše uslove“, kako se još krajem 19. veka izrazio jedan od tada vodećih srpskih radikala.

Sećam se da je Damjanović u toj svojoj knjizi izneo i tezu da „supstancu demokratije“ čuva društvena elita sa vizijom, pa kada je ona malobrojna ili je zapala u krizu, ta supstanca gubi ključno uporište. Pronašao sam oslonac te teze u autorovom pogovoru knjige, pa ga mogu doslovno citirati: „Potrebno je vođstvo, leadership, elite savizijom, svesne svoje odgovorne misije, ali i inteligencija koja ima snagu i energiju kako za objektivno spoznavanje i unapređivanje kapaciteta sopstvenog društva, tako i za prihvatanje komparativnih znanja i iskustava radi verodostojne procene sopstvene sredine, ali i drugih referentnih sredina. Drugim rečima, ona (inteligencija) koja je u stanju da se izbori sa’intelektualnim neredom’. Potrebni su i dokazani eksperti koji će biti u stanju da ’prevedu’ strategijske pristupe visoke politike (politics) na sektore operativnih javnih politika (public politics) i menadžeri osposobljeni da ’nose’ njihovu realizaciju“.

Problem je u tome što „narodne stranke“ upravo i dolaze na vlast kada se društvena elita,i sa njom povezana inteligencija,pokažu slabim, impotentnim i nesposobnim da prepoznaju duh novog vremena. Valjda se zbog toga sada moraju uvoziti i eksperti i menadžeri, a demokratska supstanca se mora imitirati – do neke nove „epizodne misterije“, ako je bude.

U tom kontekstu sada se društvena pažnja okreće ka pitanju kakvu će vladu sastaviti Aleksandar Vučić, vođa naprednjaka i pobednik izbora. Neko je već rekao da još nije jasno da li će to biti klasična „stranačka vlada“ ili „vlada eksperata na čelu sa SNS“. Drugi smatraju da će karakter vlade biti jasan ako Vučić „otpusti“ Dačićevu stranku iz vladajuće koalicije i tako dobije dve stvari: jedinstven „reformski tim“, ali i nešto jaču opoziciju u skupštinskim klupama. Treći smatraju da će Vučić pod vidom „ekspertske vlade“ iz nekoliko stranaka izvući najjače ljude i tako dodatno razbiti moguće „centre političkog otpora“ nekoj njegovoj budućoj politici. Četvrti upozoravaju da treba sačekati i novi talas „spoljnog uplitanja“ koje je obično imalo izvesnog uticaja na sastav svake vlade poslednjih 14 godina (a i duže), itd.

Kad se pogleda ekonomsko stanje Srbije, Vučić nema šta mnogoda razmišlja – mora se okrenuti Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu, jer će se drugi „strateški partneri“ Srbije možda zabavljati nekom širom međunarodnom konfrontacijom koja će staviti na probu njihove finansijske resurse. On je svega toga, čini se, već svestan, pa je već u nedelju uveče, u govoru nakon izborne pobede, naglašeno spomenuo da se do leta moraju doneti: novi zakoni o radu, stečaju, privatizaciji, državnim službenicima, planiranju i izgradnji, a tome je dodao i fiskalnu konsolidaciju. Za odlaganje reformi više nema dobrih izgovora.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side