10.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija
Iako je vest Republičkog zavoda za statistiku da je bruto domaći proizvod Srbije u prvom polugođu povećan za oko 4,5 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine obradovala našu političku javnost, stručnjaci su upozorili da ta vest još nije pouzdan znak da je zemlja krenula putem bržeg napretka. Na stranu što je prošlogodišnja baza za upoređenje BDP-a zemlje bila veoma niska, pa se sada javlja privid veoma dinamičnog rasta.

Problema u strukturi BDP-a Srbije, koji usporavaju privredni rast, i dalje ima napretek, a ni sve investicije na kojima se sada insistira ne daju poželjan i najviši rast bruto domaće vrednosti (BDV-a). U tom smislu zanimljivo je istraživanje Svetlane Jelić o uticaju ekonomske strukture kapitalnih resursa na rast BDP-a, koje upućuje na zaključak da, na primer, investicije u sektor usluga, koji kod nas formira oko 56 odsto BDP-a, još uvek donose najbolje ekonomske efekte, dok ulaganja u izvikane industrijske sektore (u prehrambenu industriju, na primer) ne dodaju uvek najviše novostvorene vrednosti. Krajnje uprošćeno, najbolje je ulagati u opravku mašina i opreme, ali to je, dakako, samo teorija.

U istraživanjima Svetlane Jelić obuhvaćen je period između 2006. i 2016. godine, kada je kumulativni realan rast investicija iznosio 9,9 odsto (sa prosečnom godišnjom stopom realnog rasta od 2,3 odsto), U tom razdoblju, prema suvim podacima, najviše je kumulativno povećala investicije poljoprivreda, 38,1 odsto, zatim industrija, 14 odsto, dok su usluge povećale investicije 5,8 odsto. Kada se, međutim, ovi podaci stave u kontekst strukture BDP-a Srbije, vidi se da su najveće pare uložene po obrnutom redosledu. Prosečno, u posmatranom periodu u Republici Srbiji, kao što smo već spomenuli, najveći deo investicija realizovan je u sektoru usluga, 56,5 odsto, u sektor industrije uloženo je 40,3 odsto, a najmanje je uloženo u sektor poljoprivrede, 3,2 odsto. Istovremeno, prosečna struktura BDV-a nije srazmerna ulaganjima u te sektore, pretežno usled varijacija proizvodnih efekata kapitala u različitim delatnostima. U tom smislu Svetlana Jelić konstatuje: “U odnosu na usluge, investicije sektora industrije generišu relativno manje dodate vrednosti - prosečno u posmatranom periodu, 40 odsto ukupnih kapitalnih ulaganja produkuje manje od 30 odsto BDV-a. Međutim, analiza ekonomskih procesa na nižim nivoima aktivnosti pokazuje da pojedine delatnosti ovog sektora, pri postojećem stepenu tehničke opremljenosti, mogu značajno doprineti rastu BDP-a, uz minimalna ulaganja. To se posebno odnosi na pojedine oblasti prerađivačke industrije, dok sektori rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama beleže natprosečne vrednosti marginalnog kapitalnog koeficijenta. Niža efikasnost investiranja u industriji postoji prevashodno zbog usmerenosti na velike infrastrukturne projekte, energetiku i ostale kapitalno-intenzivne aktivnosti karakteristične za delatnosti ovog sektora”.

Ne ulazeći, po ovoj vrućini, dublje i dalje u spomenuto istraživanje Svetlane Jelić, možemo ovde samo dodati da se nosioci naše ekonomske politike, čini se, ne udubljuju previše u stručne analize, te da se u Srbiji i ne oseća rafinirano usmeravanje investicionih ulaganja koje podrazumeva tržišni model privrednog sistema, kako bi oskudni kapital bio najefikasnije korišćen, nego se često investicije podstiču i prihvataju po sistemu “daj šta daš”.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side