10.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija
Iako je vest Republičkog zavoda za statistiku da je bruto domaći proizvod Srbije u prvom polugođu povećan za oko 4,5 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine obradovala našu političku javnost, stručnjaci su upozorili da ta vest još nije pouzdan znak da je zemlja krenula putem bržeg napretka. Na stranu što je prošlogodišnja baza za upoređenje BDP-a zemlje bila veoma niska, pa se sada javlja privid veoma dinamičnog rasta.

Problema u strukturi BDP-a Srbije, koji usporavaju privredni rast, i dalje ima napretek, a ni sve investicije na kojima se sada insistira ne daju poželjan i najviši rast bruto domaće vrednosti (BDV-a). U tom smislu zanimljivo je istraživanje Svetlane Jelić o uticaju ekonomske strukture kapitalnih resursa na rast BDP-a, koje upućuje na zaključak da, na primer, investicije u sektor usluga, koji kod nas formira oko 56 odsto BDP-a, još uvek donose najbolje ekonomske efekte, dok ulaganja u izvikane industrijske sektore (u prehrambenu industriju, na primer) ne dodaju uvek najviše novostvorene vrednosti. Krajnje uprošćeno, najbolje je ulagati u opravku mašina i opreme, ali to je, dakako, samo teorija.

U istraživanjima Svetlane Jelić obuhvaćen je period između 2006. i 2016. godine, kada je kumulativni realan rast investicija iznosio 9,9 odsto (sa prosečnom godišnjom stopom realnog rasta od 2,3 odsto), U tom razdoblju, prema suvim podacima, najviše je kumulativno povećala investicije poljoprivreda, 38,1 odsto, zatim industrija, 14 odsto, dok su usluge povećale investicije 5,8 odsto. Kada se, međutim, ovi podaci stave u kontekst strukture BDP-a Srbije, vidi se da su najveće pare uložene po obrnutom redosledu. Prosečno, u posmatranom periodu u Republici Srbiji, kao što smo već spomenuli, najveći deo investicija realizovan je u sektoru usluga, 56,5 odsto, u sektor industrije uloženo je 40,3 odsto, a najmanje je uloženo u sektor poljoprivrede, 3,2 odsto. Istovremeno, prosečna struktura BDV-a nije srazmerna ulaganjima u te sektore, pretežno usled varijacija proizvodnih efekata kapitala u različitim delatnostima. U tom smislu Svetlana Jelić konstatuje: “U odnosu na usluge, investicije sektora industrije generišu relativno manje dodate vrednosti - prosečno u posmatranom periodu, 40 odsto ukupnih kapitalnih ulaganja produkuje manje od 30 odsto BDV-a. Međutim, analiza ekonomskih procesa na nižim nivoima aktivnosti pokazuje da pojedine delatnosti ovog sektora, pri postojećem stepenu tehničke opremljenosti, mogu značajno doprineti rastu BDP-a, uz minimalna ulaganja. To se posebno odnosi na pojedine oblasti prerađivačke industrije, dok sektori rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama beleže natprosečne vrednosti marginalnog kapitalnog koeficijenta. Niža efikasnost investiranja u industriji postoji prevashodno zbog usmerenosti na velike infrastrukturne projekte, energetiku i ostale kapitalno-intenzivne aktivnosti karakteristične za delatnosti ovog sektora”.

Ne ulazeći, po ovoj vrućini, dublje i dalje u spomenuto istraživanje Svetlane Jelić, možemo ovde samo dodati da se nosioci naše ekonomske politike, čini se, ne udubljuju previše u stručne analize, te da se u Srbiji i ne oseća rafinirano usmeravanje investicionih ulaganja koje podrazumeva tržišni model privrednog sistema, kako bi oskudni kapital bio najefikasnije korišćen, nego se često investicije podstiču i prihvataju po sistemu “daj šta daš”.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side