31.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Dug put do boljeg rejtinga

Dimitrije Boarov: Dug put do boljeg rejtinga
Poslednji broj MAT-a, pored analize tekućih privrednih trendova, donosi i zanimljiv prilog Ivana Nikolića o perspektivama poboljšanja kreditnog rejtinga Srbije, koji bi trebalo očekivati na osnovu pozitivnih efekata finansijske konsolidacije i stabilizacije, što je već decembra 2018. rezultiralo dodeljivanjem ocene BB uz “pozitivne izglede”, koji je u svom izveštaju dala poznata agencija Standard i Purs.

Kako piše Nikolić, “ovo je najviši rejting koji je Republika Srbija dosad dobila od S&P, tj. od 1. novembra 2004, kada nam je prvi put dodeljen internacionalni rejting (tada B+) ... Kako je kreditni rejting deskriptivna ocena kreditne sposobnosti, ovo znači da S&P procenjuje da je Republika Srbija trenutno na najvišem nivou finansijskog zdravlja i kondicije u ovom veku. Ipak, time ne možemo biti zadovoljni. Pomenuti nivo rejtinga Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa neinvesticionim tj. špekulativnim rejtingom”.

Nikolić tome dodaje da “ukoliko pratimo dosadašnju dinamiku popravljanja kreditnog rejtinga, izvesno je da ćemo nivo BB+ dostići krajem ove godine. S obzirom na činjenicu da je nakon toga potrebno dodatna 24 meseca za promenu atributa sa stabilnog na pozitivni, sledi da ćemo do investicionog rejtinga čekati do kraja 2021”.

Navodim ove citate pre svega zbog toga da uočimo koliko je teško isplivati na “zelenu granu”, kada se kreditna sposobnost jedne države kompromituje. Uostalom, evo skraćeno prepričano, nešto bliske predistorije pozitivnom trendu u zaduživanju Srbije u poslednje dve godine koju, takođe, navodi Nikolić u spomenutom prilogu. U 2012. Srbija je zajmila 15,2 odsto BDP-a, godinu dana kasnije 16,5 odsto. Tokom 2017. ovaj iznos opada na 10,2 odsto, a u 2018. na samo 8,3 odsto BDP-a. U ovoj godini očekuje se zaduživanje u visini od oko 6,6 odsto BDP-a.

Iako je početkom ove godine, takođe prema podacima koje objavljuje MAT, deficit tekućeg računa platnog bilansa države porastao u prva dva meseca za 30,8 odsto (i iznosio je 455,4 miliona evra) prema istom razdoblju prošle godine, to automatski ne znači da sada dolazi trend u odnosima sa inostranstvom koji bi već ove godine bio zabrinjavajući i koji bi navodio na zaključak da će Srbija morati da se zaduži mnogo više u odnosu na svoj očekivani BDP. Što kažu, to zavisi i od visine platnog deficita i od visine bruto domaćeg proizvoda.

Sve u svemu, finansijska situacija Srbije trenutno je relativno povoljna jer kada se svemu navedenom dodaju i poznati podaci o suficitu budžeta opšte države u prvom kvartalu, može se razumeti i orijentacija da Narodna banka poveća zlatni udeo u rezervama za oko 10 tona (što se meni čini preteranim). Pa zašto se, uprkos svemu tome, širi utisak da je srpska ekonomija “fražilna”, kako se to kaže, i da na vidiku nisu stabilne perspektive ekonomskog rasta, uz obilniju i jeftiniju spoljnu kreditnu podršku? Neko će reći da je i to posledica žestoke unutrašnje političke borbe uoči redovnih parlamentarnih izbora iduće godine (ili prevremenih, svejedno)? No, nije stvar u toj političkoj borbi već u tome što se ona sve više sužava na kosovsko pitanje (pa i na odnose sa državama u regionu) i radikalizuje, uz epidemiju raznovrsnog nasilja.

Problem je, takođe, i u tome što se predizborna godina u većini država, a naročito u Srbiji, smatra lošom godinom za neke ozbiljnije reforme sistema. A reforme u Srbiji su već nekoliko godina u zastoju iako se stalno najavljuju kao politika modernizacije i digitalizacije.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side