Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu
20.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu
Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Ono što je ovoga puta najzanimljivije jeste da je napad navodno izvršen dronovima koji su onesposobili preko polovine kapaciteta spomenutih postrojenja, te tako za neko vreme smanjili dnevnu ponudu saudijske nafte za oko 5,7 miliona barela dnevno. S obzirom na to da je poslednjih meseci svetsko tržište ukupno uzimalo oko 90 miliona barela nafte dnevno, jasno je da je udar dronovima ozbiljno smanjio ponudu, a jasno je i zašto je trenutno došlo i do skoka cena nafte na glavnim tržištima.

Naime, američka laka nafta poskupela je u ponedeljak na berzama za oko pet dolara po barelu (podigla se na 60,11 dolara po barelu), a severnomorski Brent skočio je u Londonu za 6,22 dolara po barelu (cena je bila 66,44 dolara za barel). Stručnjaci, međutim, smatraju da do kraja godine neće doći do nekog dramatičnog i dugoročnog skoka cena nafte baš uoči glavne sezone industrijske proizvodnje i grejanja na severnoj zemljinoj polulopti i da će se rast cena zaustaviti na nivou od oko 70 dolara za barel, što je cena koja odgovara i Moskvi i Vašingtonu.

Kako to obično biva, teroristički incidenti često više odgovaraju globalnim neprijateljima radikalnih islamista, među kojima su SAD najčešće na prvom mestu, nego što ugrožavaju vladajući ekonomski poredak. Prema prvim izjavama američkih zvaničnika (uključujući i predsednika Trampa), američke strateške rezerve nafte dovoljno su velike da mogu sprečiti neku veliku nestašicu nafte, koja bi otvorila prostor za “omekšavanje” izolacije Irana na svetskim tržištima nafte. Zapravo, američke strateške rezerve su na nivou od oko 630 miliona barela sirove nafte, što se smatra previsokim nivoom, a nisu male ni rezerve u samoj Saudijskoj Arabiji. Dakle, sve liči na scenario da se cena nafte u svetu pogura do nekih 70 dolara za barel, što odgovara američkim troškovima za proizvodnju nafte iz škriljaca, ali i Ruskoj Federaciji, koja razume da bi skupa nafta mogla da smanji njeno učešće u svetskoj razmeni. Istovremeno, napad dronovima na postrojenja u Abkoiku smanjiće i skupe viškove u rezervama.

Dakle, u ekonomskom smislu, razaranja izazvana dronovima na naftnim postrojenjima u Saudijskoj Arabiji ne bi trebalo mnogo da promene svetske privredne prilike u dogledno vreme, osim što ukazuju na “ranjivost” tih postrojenja prema novim oblicima terorističkih napada. Na stranu prividni paradoks da se oružje koje SAD i neke druge zemlje već duže vreme koriste za ubistva vođa radikalnih pokreta u Aziji sada “okreće” protiv interesa samih tih zemalja. I teroristi se “modernizuju”.

Iako malo znam o dronovima i njihovom, očigledno, ubrzanom razvoju kao razarajućeg oružja, pada mi na pamet da bi ta ubojna sredstva (paralelno sa “robotizacijom vojne snage” najrazvijenijih armija) teoretski mogla da “obore” cene klasičnog naoružanja, od tenkova i razarača do strateških raketa velikog dometa i sistema za odbranu od njih. Jer, čini mi se da sistemi Patriot ili S-400 za presretanje raketa ne mogu biti efikasni protiv dronova, kojima veličina ne raste paralelno sa moći razaranja, a kojima se domet stalno povećava. (Valjda se o tome razmišlja i u našem Ministarstvu odbrane, ako se ne razmišlja po redakcijama naših tabloida.)

Elem, u istoriji svetskog tržišta nafte teroristički napadi na naftna postrojenja obično nisu dovodili do “naftnih šokova”, pa verovatno neće ni ovih dana, osim ako se tim napadima ne pridruže neki drugi dubinski faktori koji su, na primer, upetostručili cene nafte početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja