Dimitrije Boarov: Domet dogovora o kvotama
09.12.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Domet dogovora o kvotama

Dimitrije Boarov: Domet dogovora o kvotama
Iako je bečki dogovor OPEK-a, famoznog kartela država izvoznica nafte, o smanjenju dnevne proizvodnje sirove nafte za 1,2 miliona barela dnevno, radi guranja cena naviše na svetskom tržištu, prvi dogovor o kvotama ove grupacije posle 2008. godine, on nije izazvao preterano uzbuđenje na svetskoj privrednoj i političkoj sceni, bar ne onakvo kakvo su izazivale neke odluke OPEK-a u prošlosti.

Posmatrači koji taj dogovor ipak nazivaju “istorijskim dogovorom” više imaju na umu to što je Saudijska Arabija prihvatila ultimatum Irana da on bude “izuzet” od restrikcije proizvodnje (uprkos starom sunitsko-šiitskom razdoru i međusobnoj naftnoj konkurenciji), kao i to da je Rusija kao “spoljni akter” obećala da će i ona smanjiti svoju izvoznu kvotu da bi dala doprinos oporavku cena nafte na svetskoj pijaci.

Ako novi bečki naftni dogovor iz protekle sedmice (30. novembra) srećno prođe konkretizaciju na sastanku u Dohi (zakazanom za 9. decembar), može se pretpostaviti da će se tekući porast cena nafte na berzama (“brent” je sa 48 dolara za barel u poslednjih desetak dana skočio na 55 dolara) stabilizovati na dostignutom nivou, a moguće i nešto višem – sve do trenutka kada će ekonomska slika 2017. godine (posle Trampove pobede u SAD) postati nešto izoštrenija.

Neki dramatičan dalji skok cena nafte u svetu malo je verovatan. Prvo treba imati u vidu da je dnevna proizvodnja OPEK-a u proteklom novembru, od 34,19 miliona barela dnevno, bila rekordna i da njeno dogovoreno smanjivanje, od 1. januara 2017. godine, na 32,5 miliona barela dnevno ne predstavlja naročito radikalan zaokret u ponudi, tim pre što se procenjuje da su velike zemlje bez nafte (Indija i Kina, pre svega) dobrano napunile rezerve u protekloj godini niskih cena, te da su SAD od nekadašnjeg uvoznika nafte (4-5 miliona barela dnevno) postale samodovoljne (a mogu postati i značajan izvoznik nafte iz škriljaca ukoliko cene nastave da rastu – što OPEK-u ne bi odgovaralo).

Problem OPEK-a je i taj što je Saudijska Arabija prinuđena na defanzivu da bi očuvala kredibilitet kartela, pa je prihvatila da smanji dnevnu proizvodnju sa 10,5 na 10 miliona barela, ali ne treba zaboraviti da je njen udeo na svetskom tržištu najveći, da su njene rezerve najveće i da je fleksibilnost njene proizvodnje, takođe, najveća (uz “devizni jastuk” od 500 milijardi dolara). Što znači da Saudijska Arabija može svaki dogovor i da obori ukoliko ne dobije kompenzacije na nekoj drugoj (političkoj) strani. Inače, Rijad danas ne brine toliko povratak Irana na svetsko tržište jer se smatra da on uskoro ne može preskočiti sada dostignutu dnevnu proizvodnju nešto nižu od četiri miliona barela dnevno (pa mu je dozvoljeno povećanje proizvodnje za oko 90.000 barela dnevno), koliko ubrzani povratak Iraka na staru kvotu od oko pet miliona barela dnevno (zato mu se nameće smanjenje od 400.000 barela dnevno). Naravno, pitanje je i da li će se Ruska federaciji doista pridružiti “samorestrikcijama”, kako je obećala, jer to bi zapravo bio prvi takav slučaj, i to baš u trenutku kada su joj globalne ambicije na vrhuncu, a domaće finansije tek na putu uravnoteženja.

Na opreznost u pogledu dometa bečkog dogovora OPEK-a upućuje i činjenica da Međunarodna agencija za energiju i dalje smatra da će iduće godine svetsko tržište biti zagušeno viškovima neprodate nafte, što je verovatno u korelaciji s neizvesnostima oko buduće globalne ekonomske konjunkture. Pri tome ne treba zaboraviti ni poznatu vezu između deviznog kursa američkog dolara i cena sirove nafte. Ukoliko dolar nastavi da jača, cene nafte će verovatno stati ili čak početi nominalno da padaju (da bi, uprošćeno, realno ostale iste).

Kad je reč o Srbiji, bečki dogovor o nafti ne bi ovde trebalo nikoga da raduje jer će tako biti “dokinut” uvozni benefit koji je, uglavnom, naša država (a ne privreda) imala u razdoblju niskih cena (procenjuje se da je on bio oko pola milijarde dolara godišnje). Inače, u Srbiji je cena barela “brenta”, kako je saopštilo Udruženje naftnih kompanija Srbije, tokom novembra povećana 18,3 odsto, sa 45,59 na 53,94 dolara – a taj pomak će se uskoro “preseliti” u cene derivata. To može da veseli poreznike, ali ne i kupce benzina i dizela.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side