12.01.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija
Sudeći prema podacima koji su dosad saopšteni, Srbija je na putu da sa francuskom kompanijom Vansi erports (na internetu se može naći Vinci aeroports) zaključi dobar koncesioni posao za beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.

Kao što je poznato, Francuzi su za dvadesetpetogodišnju koncesiju ponudili 501 miliona evra koncesione naknade, obavezu na 732 miliona evra investicija i prihvatili da godišnja taksa na koncesiju iznosi između 5 i 16 miliona evra (u zavisnosti od broja putnika). Vlada Srbije se odlučila za Vansi erports na tenderu u kojem je proces konkursa i odlučivanja trajao praktično tokom cele prošle godine, a odluka je doneta, posle nekoliko kraćih odlaganja, uoči samog pravoslavnog Božića 2018. godine.

Kako je već saopšteno, od koncesione naknade, prema strukturi vlasništva, budžet Republike Srbije bi prihodovao 417 miliona evra, a građani akcionari i drugi vlasnici akcija aerodroma podelili bi 84 miliona evra. Kompanija Vansi je, preko svog predsednika Nikolasa Noteberta, saopštila da bi koncesioni ugovor mogao biti potpisan uskoro, čim budu saopšteni rezultati poslovanja aerodroma “Nikola Tesla” za prošlu godinu. Profit aerodroma u 2018. godini je ministarka Zorana Mihajlović, prema Blicu, procenila na sumu između 28 i 29 miliona evra, a prema Večernjim novostima on je između 24 i 25 miliona evra – podsećajući da je taj profit 2012. godine iznosio svega 130.000 evra. Zadovoljstvo francuskom ponudom izrazili su već i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Vučić je dodao da je visoki koncesioni prihod najviše posledični rezultat sporazuma sa Etihadom o stvaranju Er Srbije pre nekoliko godina.

Negativnu ocenu koncesionog nauma sa beogradskim aerodromom već je dao Pokret slobodnih građana, dok se druge opozicione stranke još nisu oglasile. PSG smatra da državne kompanije koje profitabilno posluju ne treba davati pod koncesiju i da ova vlast zaključuje uvek netransparentne ugovore, obično s tajnim i nepovoljnim aneksima.

Ako ostavimo po strani ponuđene investicije i godišnju klizeću taksu na koncesiju, oko kojih će sigurno biti sporenja i nagvaždanja narednih godina (kao i kod većine drugih koncesija), i pažnju usmerimo na koncesionu naknadu i izbor partnera, možemo reći da je u pogledu beogradskog aerodroma doneta dobra odluka. Prošlo je vreme kada su “vlasnički usamljeni” aerodromi mogli da računaju na prosperitet, a Vansi već posluje sa 35 aerodroma u svetu (12 u samoj Francuskoj, a navodno cilja i poznati pariski aerodrom “Šarl de Gol”) – pa može da sinhronizuje protoke putnika i robe sa različitih destinacija.

Izdavanje našeg glavnog aerodroma u koncesiju lišava nas i daljeg natezanja sa privilegijama Etihada na njemu (nadamo se), a nije loše ni to što ne stavljamo sve u kinesku korpu (kao što smo sve u energetici stavili u rusku babušku). Pri tome, koncesionar dolazi iz Evropske unije, što u načelu nije loše za Srbiju u ovom trenutku, a pri tome to pretpostavlja visoke standarde usluga i odgovornosti. Najzanimljivije je da taj koncesionar prihvata visok rizik – da udvostruči godišnji profit i utrostruči broj putnika do 2030. godine baš na aerodromu u Beogradu, za koji se ne može tvrditi da je dosad smatran nekim bitnim avio-raskršćem, niti se može reći da u Srbiji postoji visok procenat ljudi koji često lete (kao Norvežani, na primer).

Neke od ovih činjenica upućuju na spekulaciju da u celom ovom poslu ima i nekih pozitivnih natruha i politike i geopolitike, sa obe ugovorne strane. Problem političke opozicije u Srbiji je što je vlast, izgleda, obezbedila pristojne koncesione uslove u ovom slučaju, pa je tako pred mogućnošću da unapred i odjednom dobije dvadesetpetogodišnji profit aerodroma (dakako, uz nužni diskont) – što znači da bi tako mogla dodatno da stabilizuje državne finansije i pri tome ojača svoju poziciju. Međutim, ta vlast, čini mi se, oseća da je dugogodišnja propaganda protiv privatizacija i “stranih koncesija” iz takozvanog patriotskog tabora svaki takav posao (osim onih ruskih?) u široj javnosti učinila nepopularnim, pa će sada verovatno izostati i gromoglasno slavljenje inače dobrog posla sa Francuzima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw