12.01.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija
Sudeći prema podacima koji su dosad saopšteni, Srbija je na putu da sa francuskom kompanijom Vansi erports (na internetu se može naći Vinci aeroports) zaključi dobar koncesioni posao za beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.

Kao što je poznato, Francuzi su za dvadesetpetogodišnju koncesiju ponudili 501 miliona evra koncesione naknade, obavezu na 732 miliona evra investicija i prihvatili da godišnja taksa na koncesiju iznosi između 5 i 16 miliona evra (u zavisnosti od broja putnika). Vlada Srbije se odlučila za Vansi erports na tenderu u kojem je proces konkursa i odlučivanja trajao praktično tokom cele prošle godine, a odluka je doneta, posle nekoliko kraćih odlaganja, uoči samog pravoslavnog Božića 2018. godine.

Kako je već saopšteno, od koncesione naknade, prema strukturi vlasništva, budžet Republike Srbije bi prihodovao 417 miliona evra, a građani akcionari i drugi vlasnici akcija aerodroma podelili bi 84 miliona evra. Kompanija Vansi je, preko svog predsednika Nikolasa Noteberta, saopštila da bi koncesioni ugovor mogao biti potpisan uskoro, čim budu saopšteni rezultati poslovanja aerodroma “Nikola Tesla” za prošlu godinu. Profit aerodroma u 2018. godini je ministarka Zorana Mihajlović, prema Blicu, procenila na sumu između 28 i 29 miliona evra, a prema Večernjim novostima on je između 24 i 25 miliona evra – podsećajući da je taj profit 2012. godine iznosio svega 130.000 evra. Zadovoljstvo francuskom ponudom izrazili su već i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Vučić je dodao da je visoki koncesioni prihod najviše posledični rezultat sporazuma sa Etihadom o stvaranju Er Srbije pre nekoliko godina.

Negativnu ocenu koncesionog nauma sa beogradskim aerodromom već je dao Pokret slobodnih građana, dok se druge opozicione stranke još nisu oglasile. PSG smatra da državne kompanije koje profitabilno posluju ne treba davati pod koncesiju i da ova vlast zaključuje uvek netransparentne ugovore, obično s tajnim i nepovoljnim aneksima.

Ako ostavimo po strani ponuđene investicije i godišnju klizeću taksu na koncesiju, oko kojih će sigurno biti sporenja i nagvaždanja narednih godina (kao i kod većine drugih koncesija), i pažnju usmerimo na koncesionu naknadu i izbor partnera, možemo reći da je u pogledu beogradskog aerodroma doneta dobra odluka. Prošlo je vreme kada su “vlasnički usamljeni” aerodromi mogli da računaju na prosperitet, a Vansi već posluje sa 35 aerodroma u svetu (12 u samoj Francuskoj, a navodno cilja i poznati pariski aerodrom “Šarl de Gol”) – pa može da sinhronizuje protoke putnika i robe sa različitih destinacija.

Izdavanje našeg glavnog aerodroma u koncesiju lišava nas i daljeg natezanja sa privilegijama Etihada na njemu (nadamo se), a nije loše ni to što ne stavljamo sve u kinesku korpu (kao što smo sve u energetici stavili u rusku babušku). Pri tome, koncesionar dolazi iz Evropske unije, što u načelu nije loše za Srbiju u ovom trenutku, a pri tome to pretpostavlja visoke standarde usluga i odgovornosti. Najzanimljivije je da taj koncesionar prihvata visok rizik – da udvostruči godišnji profit i utrostruči broj putnika do 2030. godine baš na aerodromu u Beogradu, za koji se ne može tvrditi da je dosad smatran nekim bitnim avio-raskršćem, niti se može reći da u Srbiji postoji visok procenat ljudi koji često lete (kao Norvežani, na primer).

Neke od ovih činjenica upućuju na spekulaciju da u celom ovom poslu ima i nekih pozitivnih natruha i politike i geopolitike, sa obe ugovorne strane. Problem političke opozicije u Srbiji je što je vlast, izgleda, obezbedila pristojne koncesione uslove u ovom slučaju, pa je tako pred mogućnošću da unapred i odjednom dobije dvadesetpetogodišnji profit aerodroma (dakako, uz nužni diskont) – što znači da bi tako mogla dodatno da stabilizuje državne finansije i pri tome ojača svoju poziciju. Međutim, ta vlast, čini mi se, oseća da je dugogodišnja propaganda protiv privatizacija i “stranih koncesija” iz takozvanog patriotskog tabora svaki takav posao (osim onih ruskih?) u široj javnosti učinila nepopularnim, pa će sada verovatno izostati i gromoglasno slavljenje inače dobrog posla sa Francuzima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side