12.01.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija

Dimitrije Boarov: Dobra koncesija
Sudeći prema podacima koji su dosad saopšteni, Srbija je na putu da sa francuskom kompanijom Vansi erports (na internetu se može naći Vinci aeroports) zaključi dobar koncesioni posao za beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.

Kao što je poznato, Francuzi su za dvadesetpetogodišnju koncesiju ponudili 501 miliona evra koncesione naknade, obavezu na 732 miliona evra investicija i prihvatili da godišnja taksa na koncesiju iznosi između 5 i 16 miliona evra (u zavisnosti od broja putnika). Vlada Srbije se odlučila za Vansi erports na tenderu u kojem je proces konkursa i odlučivanja trajao praktično tokom cele prošle godine, a odluka je doneta, posle nekoliko kraćih odlaganja, uoči samog pravoslavnog Božića 2018. godine.

Kako je već saopšteno, od koncesione naknade, prema strukturi vlasništva, budžet Republike Srbije bi prihodovao 417 miliona evra, a građani akcionari i drugi vlasnici akcija aerodroma podelili bi 84 miliona evra. Kompanija Vansi je, preko svog predsednika Nikolasa Noteberta, saopštila da bi koncesioni ugovor mogao biti potpisan uskoro, čim budu saopšteni rezultati poslovanja aerodroma “Nikola Tesla” za prošlu godinu. Profit aerodroma u 2018. godini je ministarka Zorana Mihajlović, prema Blicu, procenila na sumu između 28 i 29 miliona evra, a prema Večernjim novostima on je između 24 i 25 miliona evra – podsećajući da je taj profit 2012. godine iznosio svega 130.000 evra. Zadovoljstvo francuskom ponudom izrazili su već i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Vučić je dodao da je visoki koncesioni prihod najviše posledični rezultat sporazuma sa Etihadom o stvaranju Er Srbije pre nekoliko godina.

Negativnu ocenu koncesionog nauma sa beogradskim aerodromom već je dao Pokret slobodnih građana, dok se druge opozicione stranke još nisu oglasile. PSG smatra da državne kompanije koje profitabilno posluju ne treba davati pod koncesiju i da ova vlast zaključuje uvek netransparentne ugovore, obično s tajnim i nepovoljnim aneksima.

Ako ostavimo po strani ponuđene investicije i godišnju klizeću taksu na koncesiju, oko kojih će sigurno biti sporenja i nagvaždanja narednih godina (kao i kod većine drugih koncesija), i pažnju usmerimo na koncesionu naknadu i izbor partnera, možemo reći da je u pogledu beogradskog aerodroma doneta dobra odluka. Prošlo je vreme kada su “vlasnički usamljeni” aerodromi mogli da računaju na prosperitet, a Vansi već posluje sa 35 aerodroma u svetu (12 u samoj Francuskoj, a navodno cilja i poznati pariski aerodrom “Šarl de Gol”) – pa može da sinhronizuje protoke putnika i robe sa različitih destinacija.

Izdavanje našeg glavnog aerodroma u koncesiju lišava nas i daljeg natezanja sa privilegijama Etihada na njemu (nadamo se), a nije loše ni to što ne stavljamo sve u kinesku korpu (kao što smo sve u energetici stavili u rusku babušku). Pri tome, koncesionar dolazi iz Evropske unije, što u načelu nije loše za Srbiju u ovom trenutku, a pri tome to pretpostavlja visoke standarde usluga i odgovornosti. Najzanimljivije je da taj koncesionar prihvata visok rizik – da udvostruči godišnji profit i utrostruči broj putnika do 2030. godine baš na aerodromu u Beogradu, za koji se ne može tvrditi da je dosad smatran nekim bitnim avio-raskršćem, niti se može reći da u Srbiji postoji visok procenat ljudi koji često lete (kao Norvežani, na primer).

Neke od ovih činjenica upućuju na spekulaciju da u celom ovom poslu ima i nekih pozitivnih natruha i politike i geopolitike, sa obe ugovorne strane. Problem političke opozicije u Srbiji je što je vlast, izgleda, obezbedila pristojne koncesione uslove u ovom slučaju, pa je tako pred mogućnošću da unapred i odjednom dobije dvadesetpetogodišnji profit aerodroma (dakako, uz nužni diskont) – što znači da bi tako mogla dodatno da stabilizuje državne finansije i pri tome ojača svoju poziciju. Međutim, ta vlast, čini mi se, oseća da je dugogodišnja propaganda protiv privatizacija i “stranih koncesija” iz takozvanog patriotskog tabora svaki takav posao (osim onih ruskih?) u široj javnosti učinila nepopularnim, pa će sada verovatno izostati i gromoglasno slavljenje inače dobrog posla sa Francuzima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side