Dimitrije Boarov: Dobar rod pšenice
17.06.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Dobar rod pšenice

Dimitrije Boarov: Dobar rod pšenice
Kišoviti kraj prošle sedmice obradovao je srpske seljake, naročito proizvođače pšenice, pa se uprkos uglavnom okasnele jesenje setve, na oko 580.000 hektara, u Srbiji očekuje dobar rod, “jednak ili bolji od prošlogodišnjeg”.

Na primer, u Vojvodini je prosečan prinos pšenice prošle godine iznosio oko osam tona po hektaru, a ove godine bi mogao doseći i prosek od devet tona po hektaru.

U tom kontekstu zanimljivo je da je, 8. juna, londonski Tomson Rojters, u svom poznatom biltenu “Commodityes naw”, koji objavljuje “stanje” berzanskih roba, ovoga puta objavio i informaciju o stanju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji – pod naslovom u kome se ističe da sada samo “politika vlade zabrinjava učesnike poljoprivredne industrije u Srbiji”, a cilja se na probleme sa regulativom vlasništva nad zemljom i na sužavanje subvencija iz agrarnog budžeta. Izgleda da je to “prva turneja” saradnika Rojtersa po srpskim njivama (posle dužeg vremena), koji ne kriju da su hteli da provere da li stanje na poljima odgovara zvaničnim procenama i očekivanjima.

U ovom Rojtersovom izveštaju navodi se da je vlažnost zemljišta u Vojvodini, kao glavnom žitorodnom pojasu u Srbiji, sada gotovo idealna i da saradnici ovog važnog glasila “na severozapadu Srbije nisu našli nijedno polje na kome pšenica izgleda loše, već, prema izjavama lokalnih poznavaoca, izgleda jednako ili bolje nego prošle godine”. Istina, u Vojvodini je prinos pšenice tradicionalno mnogo viši od nacionalnog proseka od 5,5 tona po hektaru, pa bi ove godine taj prosek mogao u ovim krajevima ići i do devet tona. Žetvu, koja se očekuje za četiri sedmice, mogle bi samo da ugroze prejake kiše i oluje, koje bi dovele do poleganja pšenice i pojavu bolesti.

Rojters zatim podseća da je Srbija prošle godine izvezla samo 500.000 tona pšenice, a ove godine bi se on mogao uvećati. No, tu treba biti oprezan, s obzirom da su izgledi roda pšenice dobri širom Evrope, pa će i na tržištu na Crnom moru (Konstanca), kome Srbija gravitira, konkurencija biti zaoštrena, te se ove godine očekuje relativno niska cena hlebnog žita, što smanjuje izvozne izglede.

Kad je reč o kukuruzu, Rojters navodi da i polja zasađena ovom kulturom u Srbiji sada izgledaju dobro, ali da će za ovogodišnji rod biti presudne vremenske prilike u julu i avgustu (tajming kukuruza u Srbiji je potpuno isti kao u SAD, napominje ova agencija). Rojters podseća da su proizvođači kukuruza u Srbiji imali velike gubitke zbog suše 2012. godine i da se od te katastrofe mnogi nisu finansijski oporavili do današnjeg dana. Inače, i prošle, 2015. godine, suša je umanjila godišnji rod kukuruza.

Ove dosta uopštene ocene o stanju žitarica u Srbiji Tomson Rojtersa ovde navodimo ne zbog toga što one donose neke nama nepoznate činjenice i okolnosti, nego zbog toga što je dobro što se srpska poljoprivreda vraća u domen svetski čitanih biltena, što bi moglo da znači da se ova naša privredna grana i u međunarodnim okvirima doživljava kao zanimljiv akter.

Kad je reč o domaćim vestima sa srpskih njiva zasejanih pšenicom treba primetiti da je već počela uobičajena predžetvena diskusija o ceni pšenice novog roda. Novosadski Dnevnik (od 5. juna) zasad samo donosi pojedinačne “kalkulacije” proizvođačke cene ove godine, pa se tako navodi da bi se ona mogla postaviti na granicu od 17,8 dinara za kilogram na njivama u Vojvodini. Navodno se u Ministarstvu poljoprivrede kalkuliše sa “republičkom cenom” od 18,2 dinara za kilogram. Većina ipak smatra da će se seljacima ponuditi 15 dinara za kilogram (plus PDV). Na drugoj strani, ima dakako proračuna da seljaci neće imati profita bez cene od 20 dinara za kilogram (bez PDV-a), itd.

Kad je reč o trenutnoj ceni pšenice “na zeleno” koju evidentira Novosadska berza, ona se prošle sedmice kretala na nivou od nešto više od 17 dinara za kilogram, sa PDV-om. Žarko Galetin, direktor novosadske Produktne berze je zbog toga ocenio da cena pšenice ove godine neće biti toliko loša kako se strahovalo i da će ona u vreme žetve “biti bliže ceni od 16 dinara nego ispod toga”.

Sve u svemu, ukoliko ne dođe do nekih izuzetno velikih padavina i ukoliko temperatura ne padne ispod 25 stepeni, žetva pšenice će verovatno početi 25. juna. Osim izgleda za dobar rod dobra je vest i sa svetskih berzi na kojima je cena pšenice krenula naviše, uprkos očekivanog dobrog roda širom sveta – pa se doskorašnji nivo od 14, ovih dana popeo na 16 dinara po kilogramu, naravno po kursu Narodne banke Srbije. Kad bi devizni dinar kliznuo naniže, srpska pšenica bi odjednom bila konkurentna na svetskoj pijaci.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side