23.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država
Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

U prilog teze da su sudovi i dalje i pod bremenom starih sporova, Milojević je naveo da u višim sudovima ima 1.100 predmeta starijih od deset godina, a u osnovnim sudovima takvih maratonskih, nerešenih sporova ima 1.800. Jedan spor je rekorder, jer traje čak 40 godina.

Dakle, mada su sudovi u Srbiji u 2017. godini rešili 2.335.760 predmeta (među njima i 495.708 onih “starih” iz ranijih godina), u njih je tokom prošle godine dospelo još 2.202,692 nova predmeta. Sve u svemu, izračunato je da u Srbiji ima 1.911.086 nerešenih sudskih sporova, a da se broj sudija u 2017. godini smanjio za 152. Ova poplava novih sudskih predmeta, istina, ne znači samo da nam je pravni poredak i dalje zapušten i prenormiran, nego da i on postaje sve više poprište “zloupotrebe prava” – da bi se tuđe pravo odložilo, da bi se sprečilo izvršenje ugovorenog, da bi se sabotirale zakonom predviđene promene, očuvale neke unosne pozicije ili obezbedili “koruptivni mostovi” do nekog zasebnog interesa.

Inače, navodim brojne ilustracije sudskih sporova da bi i laicima bilo jasno da “pravna država” u Srbiji kuburi i sa poslednjim ešalonom odbrane vladavine prava, sudskim sistemom, iako je taj problem dakako mnogo širi. Pri tome ne treba zaboraviti da je Svetska banka, kako podseća dr Goran Nikolić (Nedeljnik, od 15. marta), vršeći “sudsku reviziju” u Srbiji 2014. godine ukazala na značajne probleme u percepciji nezavisnosti sudstva. Po toj analizi čak 56 odsto advokata, 50 odsto poslovnog i javnog sektora, 33 odsto tužilaca i 25 odsto sudija ocenilo je da u Srbiji sudski sistem nije nezavisan. A ovih dana, tokom rasprava o predlogu amandmana na Ustav Srbije, vidimo da većina sudskih i pravnih udruženja, pa i najviših sudskih institucija, zauzima stav da bi koncipirane promene u izboru sastava najviših sudskih izbornih tela – umanjila nezavisnost sudske vlasti!? A, ima li pravne države gde nema nezavisnog sudstva.

Inače, zanimljivo je da je spomenuto podsećanje dr Nikolića na problem percepcije nezavisnosti sudstva stavljeno u kontekst reformi u domenu ekonomskog sistema i da se problem nedostatka “pravne države” u Srbiji sve više vidi i kao problem nezadovoljavajuće politike kontinuiranog privrednog rasta, koji je nemoguć bez afirmacije tržišne privrede. Goran Nikolić čak kaže da se “praktično celokupan politički sistem i državna uprava zasnivaju na određenom, targetiranom odsustvu vladavine prava”, te da bi bilo naivno verovati da je napredak na ovom polju realan. U tom pravcu on poentira da “selektivna vladavina prava” u suštini sužava konkurenciju na našem tržištu, favorizuje “političke prijatelje centara moći”, a da je za sve to nužan “autoritaran politički sistem”. Pojednostavljeno, reč je o začaranom krugu koji ne tangira strane ulagače (koji imaju “zaštitu” matičnih zemalja), ali suzbija domaću privatnu inicijativu.

I na proteklom Kopaonik biznis forumu, kako čujemo, pitanje pravne države kao pretpostavke bržeg privrednog rasta, ovoga puta je istaknuto čak više nego ranijih godina. Istina, i ranije je spominjano da nemamo dovoljnu zaštitu svojine i ugovora, da nema dovoljno finansijske discipline i ravnopravnosti na tržištu i da siva ekonomija i dalje zauzima trećinu prometa. Novo je, da tako kažemo, samo to što se sve više raspravlja i o fenomenu “pranja novca”, koji je posebno aktuelizovalo potezanja slučaja upisivanja Srbije na “crnu listu” koju objavljuje Međunarodno telo za borbu protiv pranja novca, FATF-a. Pa i to nije novo, jer je reč o izveštaju FATF-a koji se odnosi na 2015. godinu. Zanimljivo je da se kod nas godišnje procesuira tek nekoliko slučajeva “pranja novca”, a svi tvrde da je to jedna od najdinamičnijih ovdašnjih finansijskih grana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side