23.03.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država
Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

U prilog teze da su sudovi i dalje i pod bremenom starih sporova, Milojević je naveo da u višim sudovima ima 1.100 predmeta starijih od deset godina, a u osnovnim sudovima takvih maratonskih, nerešenih sporova ima 1.800. Jedan spor je rekorder, jer traje čak 40 godina.

Dakle, mada su sudovi u Srbiji u 2017. godini rešili 2.335.760 predmeta (među njima i 495.708 onih “starih” iz ranijih godina), u njih je tokom prošle godine dospelo još 2.202,692 nova predmeta. Sve u svemu, izračunato je da u Srbiji ima 1.911.086 nerešenih sudskih sporova, a da se broj sudija u 2017. godini smanjio za 152. Ova poplava novih sudskih predmeta, istina, ne znači samo da nam je pravni poredak i dalje zapušten i prenormiran, nego da i on postaje sve više poprište “zloupotrebe prava” – da bi se tuđe pravo odložilo, da bi se sprečilo izvršenje ugovorenog, da bi se sabotirale zakonom predviđene promene, očuvale neke unosne pozicije ili obezbedili “koruptivni mostovi” do nekog zasebnog interesa.

Inače, navodim brojne ilustracije sudskih sporova da bi i laicima bilo jasno da “pravna država” u Srbiji kuburi i sa poslednjim ešalonom odbrane vladavine prava, sudskim sistemom, iako je taj problem dakako mnogo širi. Pri tome ne treba zaboraviti da je Svetska banka, kako podseća dr Goran Nikolić (Nedeljnik, od 15. marta), vršeći “sudsku reviziju” u Srbiji 2014. godine ukazala na značajne probleme u percepciji nezavisnosti sudstva. Po toj analizi čak 56 odsto advokata, 50 odsto poslovnog i javnog sektora, 33 odsto tužilaca i 25 odsto sudija ocenilo je da u Srbiji sudski sistem nije nezavisan. A ovih dana, tokom rasprava o predlogu amandmana na Ustav Srbije, vidimo da većina sudskih i pravnih udruženja, pa i najviših sudskih institucija, zauzima stav da bi koncipirane promene u izboru sastava najviših sudskih izbornih tela – umanjila nezavisnost sudske vlasti!? A, ima li pravne države gde nema nezavisnog sudstva.

Inače, zanimljivo je da je spomenuto podsećanje dr Nikolića na problem percepcije nezavisnosti sudstva stavljeno u kontekst reformi u domenu ekonomskog sistema i da se problem nedostatka “pravne države” u Srbiji sve više vidi i kao problem nezadovoljavajuće politike kontinuiranog privrednog rasta, koji je nemoguć bez afirmacije tržišne privrede. Goran Nikolić čak kaže da se “praktično celokupan politički sistem i državna uprava zasnivaju na određenom, targetiranom odsustvu vladavine prava”, te da bi bilo naivno verovati da je napredak na ovom polju realan. U tom pravcu on poentira da “selektivna vladavina prava” u suštini sužava konkurenciju na našem tržištu, favorizuje “političke prijatelje centara moći”, a da je za sve to nužan “autoritaran politički sistem”. Pojednostavljeno, reč je o začaranom krugu koji ne tangira strane ulagače (koji imaju “zaštitu” matičnih zemalja), ali suzbija domaću privatnu inicijativu.

I na proteklom Kopaonik biznis forumu, kako čujemo, pitanje pravne države kao pretpostavke bržeg privrednog rasta, ovoga puta je istaknuto čak više nego ranijih godina. Istina, i ranije je spominjano da nemamo dovoljnu zaštitu svojine i ugovora, da nema dovoljno finansijske discipline i ravnopravnosti na tržištu i da siva ekonomija i dalje zauzima trećinu prometa. Novo je, da tako kažemo, samo to što se sve više raspravlja i o fenomenu “pranja novca”, koji je posebno aktuelizovalo potezanja slučaja upisivanja Srbije na “crnu listu” koju objavljuje Međunarodno telo za borbu protiv pranja novca, FATF-a. Pa i to nije novo, jer je reč o izveštaju FATF-a koji se odnosi na 2015. godinu. Zanimljivo je da se kod nas godišnje procesuira tek nekoliko slučajeva “pranja novca”, a svi tvrde da je to jedna od najdinamičnijih ovdašnjih finansijskih grana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side