22.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda
Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

Naime, ona je u tom razgovoru, između ostalog, rekla da smo “dosad imali ekonomiju zasnovanu na investicijama i mnogo smo zavisili od privlačenja investitora”, a da je odgovornost njene vlade “da napravi iskorak ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama”. Premijerka Brnabić je potrebu za ovakvim iskorakom obrazložila sledećim rečima: “Kad imate takvu ekonomiju, vi više ne zavisite od investitora, vi zavisite od sopstvenih kapaciteta, pameti i donosite dodatnu vrednost”.

Načelno, nema se šta prigovoriti premijerki Brnabić povodom njene opsednutosti “inovacionom ekonomijom” jer je u normalnom svetu notorno da najbolje žive oni koji “prodaju znanje”, to jest oni koji na podlozi znanja kreiraju nove tehnologije (zajedno sa “novim potrebama”) i prednjače u lansiranju inovacija koje menjaju strukturu globalne ponude. Pogledajte samo šta se, na primer, sve ne događa na svetskom tržištu nafte posle praktične i komercijalne implementacije eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca. Ili, šta se sve dogodilo u svetu komunikacija nakon uspostavljanja globalnih informativnih mreža, itd. Primera je napretek.

Problem je, međutim, u tome što su se koncepcije “inovacione ekonomije” po pravilu afirmisale u državama koje su bile potpuno okrenute svetskom tržištu i koje su zbog toga bile spremne na relativno veoma visoka ulaganja u celokupan sistem obrazovanja – a ne samo na ulaganja u obuku usko specijalizovanih “programera alata” za upotrebu inovacija. Srbija, međutim, sada pokušava da ide prečicom i da mnogo uloži u obuku informatičkog kadra, koji relativno brzo može ovladati svim “veštinama” u upotrebi računara (na primer), ali ne može istom brzinom steći znanja o tome “šta treba izmisliti” da bi se na svetskom tržištu preko inoviranih proizvoda ostvarila dodata vrednost. Uostalom, i sada često spominjana “digitalizacija privrede i društva”, ma koliko korisna sama po sebi, u krajnjoj liniji ima za cilj efikasniju upotrebu rada i kapitala.

Gore citiran isečak izjave premijerke Brnabić, dakako, ne bi bilo korektno mistificirati i on ne znači da će ona zarad igre na “inovacionu ekonomiju” zaustaviti sve podsticaje stranim investitorima (blizu 100 milijardi dinara već je u budžetu za 2018. godinu rezervisano za takve podsticaje) i destimulisati investicije u klasične industrijske kapacitete u Srbiji. Isto tako ne bi bilo fer ovu njenu izjavu smatrati kao njenu oštru kritiku pokušaja njenog prethodnika na mestu predsednika Vlade da privuče što više investitora u Srbiju, pa makar im dodeljivao velike privilegije na unutrašnjem tržištu. Napokon, njenu izjavu ne bi trebalo tumačiti ni kao kamen temeljac u izgradnji alibija za neku buduću, eventualnu “oseku” spoljnih investicija u Srbiju jer, navodno, takva oseka se i ne očekuje.

Ipak, državna politika zasnovana na koncepciji “inovacione ekonomije” u Srbiji morala bi voditi računa o niskom učešću ukupnih investicija u BDP-u, te i dalje visokoj stopi nezaposlenosti u zemlji – nezaposlenosti pre svega onih koji kubure sa osnovnom pismenošću i veoma uskim nivoom opšteg obrazovanja. Zatim, nada da se “inovacionom ekonomijom” “ni iz čega može stvarati nešto” samo pokazuje koliko se zaboravljaju nužne investicije i reforme u sferi obrazovanja. I tako redom, sve do toga da se “pravnom državom” moraju bolje braniti nominalno priznate “privredne slobode” – u čemu Srbija, po svemu sudeći, stoji veoma loše. Ako politika brzog ulaska u model “inovacione ekonomije” zanemari ove probleme i bude vođena metodama “velikog skoka” i političke propagande, od nje neće biti ništa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw