22.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda
Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

Naime, ona je u tom razgovoru, između ostalog, rekla da smo “dosad imali ekonomiju zasnovanu na investicijama i mnogo smo zavisili od privlačenja investitora”, a da je odgovornost njene vlade “da napravi iskorak ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama”. Premijerka Brnabić je potrebu za ovakvim iskorakom obrazložila sledećim rečima: “Kad imate takvu ekonomiju, vi više ne zavisite od investitora, vi zavisite od sopstvenih kapaciteta, pameti i donosite dodatnu vrednost”.

Načelno, nema se šta prigovoriti premijerki Brnabić povodom njene opsednutosti “inovacionom ekonomijom” jer je u normalnom svetu notorno da najbolje žive oni koji “prodaju znanje”, to jest oni koji na podlozi znanja kreiraju nove tehnologije (zajedno sa “novim potrebama”) i prednjače u lansiranju inovacija koje menjaju strukturu globalne ponude. Pogledajte samo šta se, na primer, sve ne događa na svetskom tržištu nafte posle praktične i komercijalne implementacije eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca. Ili, šta se sve dogodilo u svetu komunikacija nakon uspostavljanja globalnih informativnih mreža, itd. Primera je napretek.

Problem je, međutim, u tome što su se koncepcije “inovacione ekonomije” po pravilu afirmisale u državama koje su bile potpuno okrenute svetskom tržištu i koje su zbog toga bile spremne na relativno veoma visoka ulaganja u celokupan sistem obrazovanja – a ne samo na ulaganja u obuku usko specijalizovanih “programera alata” za upotrebu inovacija. Srbija, međutim, sada pokušava da ide prečicom i da mnogo uloži u obuku informatičkog kadra, koji relativno brzo može ovladati svim “veštinama” u upotrebi računara (na primer), ali ne može istom brzinom steći znanja o tome “šta treba izmisliti” da bi se na svetskom tržištu preko inoviranih proizvoda ostvarila dodata vrednost. Uostalom, i sada često spominjana “digitalizacija privrede i društva”, ma koliko korisna sama po sebi, u krajnjoj liniji ima za cilj efikasniju upotrebu rada i kapitala.

Gore citiran isečak izjave premijerke Brnabić, dakako, ne bi bilo korektno mistificirati i on ne znači da će ona zarad igre na “inovacionu ekonomiju” zaustaviti sve podsticaje stranim investitorima (blizu 100 milijardi dinara već je u budžetu za 2018. godinu rezervisano za takve podsticaje) i destimulisati investicije u klasične industrijske kapacitete u Srbiji. Isto tako ne bi bilo fer ovu njenu izjavu smatrati kao njenu oštru kritiku pokušaja njenog prethodnika na mestu predsednika Vlade da privuče što više investitora u Srbiju, pa makar im dodeljivao velike privilegije na unutrašnjem tržištu. Napokon, njenu izjavu ne bi trebalo tumačiti ni kao kamen temeljac u izgradnji alibija za neku buduću, eventualnu “oseku” spoljnih investicija u Srbiju jer, navodno, takva oseka se i ne očekuje.

Ipak, državna politika zasnovana na koncepciji “inovacione ekonomije” u Srbiji morala bi voditi računa o niskom učešću ukupnih investicija u BDP-u, te i dalje visokoj stopi nezaposlenosti u zemlji – nezaposlenosti pre svega onih koji kubure sa osnovnom pismenošću i veoma uskim nivoom opšteg obrazovanja. Zatim, nada da se “inovacionom ekonomijom” “ni iz čega može stvarati nešto” samo pokazuje koliko se zaboravljaju nužne investicije i reforme u sferi obrazovanja. I tako redom, sve do toga da se “pravnom državom” moraju bolje braniti nominalno priznate “privredne slobode” – u čemu Srbija, po svemu sudeći, stoji veoma loše. Ako politika brzog ulaska u model “inovacione ekonomije” zanemari ove probleme i bude vođena metodama “velikog skoka” i političke propagande, od nje neće biti ništa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side