22.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda
Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

Naime, ona je u tom razgovoru, između ostalog, rekla da smo “dosad imali ekonomiju zasnovanu na investicijama i mnogo smo zavisili od privlačenja investitora”, a da je odgovornost njene vlade “da napravi iskorak ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama”. Premijerka Brnabić je potrebu za ovakvim iskorakom obrazložila sledećim rečima: “Kad imate takvu ekonomiju, vi više ne zavisite od investitora, vi zavisite od sopstvenih kapaciteta, pameti i donosite dodatnu vrednost”.

Načelno, nema se šta prigovoriti premijerki Brnabić povodom njene opsednutosti “inovacionom ekonomijom” jer je u normalnom svetu notorno da najbolje žive oni koji “prodaju znanje”, to jest oni koji na podlozi znanja kreiraju nove tehnologije (zajedno sa “novim potrebama”) i prednjače u lansiranju inovacija koje menjaju strukturu globalne ponude. Pogledajte samo šta se, na primer, sve ne događa na svetskom tržištu nafte posle praktične i komercijalne implementacije eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca. Ili, šta se sve dogodilo u svetu komunikacija nakon uspostavljanja globalnih informativnih mreža, itd. Primera je napretek.

Problem je, međutim, u tome što su se koncepcije “inovacione ekonomije” po pravilu afirmisale u državama koje su bile potpuno okrenute svetskom tržištu i koje su zbog toga bile spremne na relativno veoma visoka ulaganja u celokupan sistem obrazovanja – a ne samo na ulaganja u obuku usko specijalizovanih “programera alata” za upotrebu inovacija. Srbija, međutim, sada pokušava da ide prečicom i da mnogo uloži u obuku informatičkog kadra, koji relativno brzo može ovladati svim “veštinama” u upotrebi računara (na primer), ali ne može istom brzinom steći znanja o tome “šta treba izmisliti” da bi se na svetskom tržištu preko inoviranih proizvoda ostvarila dodata vrednost. Uostalom, i sada često spominjana “digitalizacija privrede i društva”, ma koliko korisna sama po sebi, u krajnjoj liniji ima za cilj efikasniju upotrebu rada i kapitala.

Gore citiran isečak izjave premijerke Brnabić, dakako, ne bi bilo korektno mistificirati i on ne znači da će ona zarad igre na “inovacionu ekonomiju” zaustaviti sve podsticaje stranim investitorima (blizu 100 milijardi dinara već je u budžetu za 2018. godinu rezervisano za takve podsticaje) i destimulisati investicije u klasične industrijske kapacitete u Srbiji. Isto tako ne bi bilo fer ovu njenu izjavu smatrati kao njenu oštru kritiku pokušaja njenog prethodnika na mestu predsednika Vlade da privuče što više investitora u Srbiju, pa makar im dodeljivao velike privilegije na unutrašnjem tržištu. Napokon, njenu izjavu ne bi trebalo tumačiti ni kao kamen temeljac u izgradnji alibija za neku buduću, eventualnu “oseku” spoljnih investicija u Srbiju jer, navodno, takva oseka se i ne očekuje.

Ipak, državna politika zasnovana na koncepciji “inovacione ekonomije” u Srbiji morala bi voditi računa o niskom učešću ukupnih investicija u BDP-u, te i dalje visokoj stopi nezaposlenosti u zemlji – nezaposlenosti pre svega onih koji kubure sa osnovnom pismenošću i veoma uskim nivoom opšteg obrazovanja. Zatim, nada da se “inovacionom ekonomijom” “ni iz čega može stvarati nešto” samo pokazuje koliko se zaboravljaju nužne investicije i reforme u sferi obrazovanja. I tako redom, sve do toga da se “pravnom državom” moraju bolje braniti nominalno priznate “privredne slobode” – u čemu Srbija, po svemu sudeći, stoji veoma loše. Ako politika brzog ulaska u model “inovacione ekonomije” zanemari ove probleme i bude vođena metodama “velikog skoka” i političke propagande, od nje neće biti ništa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side