22.12.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda
Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

Naime, ona je u tom razgovoru, između ostalog, rekla da smo “dosad imali ekonomiju zasnovanu na investicijama i mnogo smo zavisili od privlačenja investitora”, a da je odgovornost njene vlade “da napravi iskorak ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama”. Premijerka Brnabić je potrebu za ovakvim iskorakom obrazložila sledećim rečima: “Kad imate takvu ekonomiju, vi više ne zavisite od investitora, vi zavisite od sopstvenih kapaciteta, pameti i donosite dodatnu vrednost”.

Načelno, nema se šta prigovoriti premijerki Brnabić povodom njene opsednutosti “inovacionom ekonomijom” jer je u normalnom svetu notorno da najbolje žive oni koji “prodaju znanje”, to jest oni koji na podlozi znanja kreiraju nove tehnologije (zajedno sa “novim potrebama”) i prednjače u lansiranju inovacija koje menjaju strukturu globalne ponude. Pogledajte samo šta se, na primer, sve ne događa na svetskom tržištu nafte posle praktične i komercijalne implementacije eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca. Ili, šta se sve dogodilo u svetu komunikacija nakon uspostavljanja globalnih informativnih mreža, itd. Primera je napretek.

Problem je, međutim, u tome što su se koncepcije “inovacione ekonomije” po pravilu afirmisale u državama koje su bile potpuno okrenute svetskom tržištu i koje su zbog toga bile spremne na relativno veoma visoka ulaganja u celokupan sistem obrazovanja – a ne samo na ulaganja u obuku usko specijalizovanih “programera alata” za upotrebu inovacija. Srbija, međutim, sada pokušava da ide prečicom i da mnogo uloži u obuku informatičkog kadra, koji relativno brzo može ovladati svim “veštinama” u upotrebi računara (na primer), ali ne može istom brzinom steći znanja o tome “šta treba izmisliti” da bi se na svetskom tržištu preko inoviranih proizvoda ostvarila dodata vrednost. Uostalom, i sada često spominjana “digitalizacija privrede i društva”, ma koliko korisna sama po sebi, u krajnjoj liniji ima za cilj efikasniju upotrebu rada i kapitala.

Gore citiran isečak izjave premijerke Brnabić, dakako, ne bi bilo korektno mistificirati i on ne znači da će ona zarad igre na “inovacionu ekonomiju” zaustaviti sve podsticaje stranim investitorima (blizu 100 milijardi dinara već je u budžetu za 2018. godinu rezervisano za takve podsticaje) i destimulisati investicije u klasične industrijske kapacitete u Srbiji. Isto tako ne bi bilo fer ovu njenu izjavu smatrati kao njenu oštru kritiku pokušaja njenog prethodnika na mestu predsednika Vlade da privuče što više investitora u Srbiju, pa makar im dodeljivao velike privilegije na unutrašnjem tržištu. Napokon, njenu izjavu ne bi trebalo tumačiti ni kao kamen temeljac u izgradnji alibija za neku buduću, eventualnu “oseku” spoljnih investicija u Srbiju jer, navodno, takva oseka se i ne očekuje.

Ipak, državna politika zasnovana na koncepciji “inovacione ekonomije” u Srbiji morala bi voditi računa o niskom učešću ukupnih investicija u BDP-u, te i dalje visokoj stopi nezaposlenosti u zemlji – nezaposlenosti pre svega onih koji kubure sa osnovnom pismenošću i veoma uskim nivoom opšteg obrazovanja. Zatim, nada da se “inovacionom ekonomijom” “ni iz čega može stvarati nešto” samo pokazuje koliko se zaboravljaju nužne investicije i reforme u sferi obrazovanja. I tako redom, sve do toga da se “pravnom državom” moraju bolje braniti nominalno priznate “privredne slobode” – u čemu Srbija, po svemu sudeći, stoji veoma loše. Ako politika brzog ulaska u model “inovacione ekonomije” zanemari ove probleme i bude vođena metodama “velikog skoka” i političke propagande, od nje neće biti ništa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side