26.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ćudljiva nafta

Dimitrije Boarov: Ćudljiva nafta
Već smo na kraju četvrtog meseca ove godine, a još nije jasno kako će je svetska ekonomija pregurati. Nekada se, pre nekoliko godina, u ovo vreme o tekućim godišnjim izgledima privrede u svetu moglo, sa mnogo pouzdanja, govoriti na osnovu kretanja cene nafte na globalnom tržištu. Danas to nije moguće, pa se oni koji primećuju da je cena “brent” nafte prošle sedmice poskočila na oko 72 dolara po barelu, ne usuđuju da prognoziraju da će 2019. godina proteći u zavidnoj privrednoj konjunkturi.

Naime, eto primera iz prošle godine, kada je u januaru cena barela bila 66 dolara, pa je u oktobru skočila na 84 dolara, da na kraju, u decembru, padne na 59 dolara. Zbog toga, u prvom kvartalnom biltenu Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Aleksandar Nedučin s mnogo opreznosti prenosi priče iz Norveške o “obnovljenom optimizmu” svetskih naftnih kompanija na početku ove godine i o “povratku samopouzdanja” kod njihovih menadžera (o čemu piše ugledni World Oil Magazin). Nedučin pri tome podseća da je OECD za ovu godinu već spustio prognozu privrednog rasta kod svojih članica sa 3,5 na 3,3 odsto, što svakako utiče na tražnju za naftom. Valjda zbog toga i poznati energetski stručnjak Čarls Nener ove godine čak očekuje pad cena nafte na svetskim berzama.

Možda je na aktuelni, prolećni skok cena nafte u svetu najviše uticala jesenja odluka OPEK-a da u prvom polugođu ove godine smanji ponudu nafte za oko 1,2 miliona barela dnevno. Ipak, čuvena agencija EIA smatra da će prosečna godišnja ponuda nafte u svetu ove godine iznositi oko 101 milion barela dnevno, naspram nešto oko 99,3 miliona tokom prošle godine. To bi, prema njenoj proceni, obezbedilo prosek cene barela tokom ove godine na oko 63 dolara.

Sa ruske strane“u šaljivom tonu” se zahvaljuje američkom predsedniku Trampu što je uveo sankcije Venecueli, što sada takođe podiže cenu nafte i prihode izvoznika (naročito izvoznika “kisele nafte” tipa “ural”). Rusi, načelno, ne likuju zbog porasta cene nafte iako su veliki izvoznici jer se plaše gubitka kupaca i jačanja američke konkurencije. Tako je ruski ministar finansija Anton Siluanov, usred Vašingtona, na jednom ekonomskom forumu nedavno izjavio da bi Rusija sa OPEK-om trebalo da dogovori porast proizvodnje nafte posle juna ove godine kako bi cena nafte pala i zaustavila ekspanziju američkog izvoza nafte iz škriljaca (ta nafta je skuplja od ruske u proizvodnji i alergična je na niske svetske cene). Izvoz nafte iz SAD, inače, iznosio je prošle godine oko dva miliona barela dnevno, skoro dvostruko više nego 2017.

Špekulanti na svetskim berzama ne haju mnogo za izjave onih koji očekuju stagnaciju na tržištima nafte, pa guraju cene naviše, uzdajući se najviše u stabilan privredni rast Kine i pad rezervi nafte u SAD. Uostalom, oni i žive od “duvanja u balone”, koje svojim mušterijama prikazuju kao ružičaste. Uostalom, velika kriza u naftnoj branši, prema opštim procenama, ne može krenuti pre 2025, kada se očekuje da će svetsko tržište automobila početi da zapljuskuju talasi elektromobila po široko prihvatljivim cenama.

Srbiju ne može toliko ugroziti skok cena nafte u svetu koliko je može uzdrmati neka velika recesija. Ipak, cene goriva u Srbiji su, zbog veoma visokih akciza i zahvatanja države, na prilično visokom nivou za domaće kupce. Na primer, među 11 država našeg regiona po visini cena za potrošače Srbija je na šestom mestu po ceni benzina, na trećem mestu po ceni dizela i na trećem mestu po ceni auto-gasa. A od tih 11 država regiona devet imaju veći BDP per capita od Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side