26.04.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ćudljiva nafta

Dimitrije Boarov: Ćudljiva nafta
Već smo na kraju četvrtog meseca ove godine, a još nije jasno kako će je svetska ekonomija pregurati. Nekada se, pre nekoliko godina, u ovo vreme o tekućim godišnjim izgledima privrede u svetu moglo, sa mnogo pouzdanja, govoriti na osnovu kretanja cene nafte na globalnom tržištu. Danas to nije moguće, pa se oni koji primećuju da je cena “brent” nafte prošle sedmice poskočila na oko 72 dolara po barelu, ne usuđuju da prognoziraju da će 2019. godina proteći u zavidnoj privrednoj konjunkturi.

Naime, eto primera iz prošle godine, kada je u januaru cena barela bila 66 dolara, pa je u oktobru skočila na 84 dolara, da na kraju, u decembru, padne na 59 dolara. Zbog toga, u prvom kvartalnom biltenu Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Aleksandar Nedučin s mnogo opreznosti prenosi priče iz Norveške o “obnovljenom optimizmu” svetskih naftnih kompanija na početku ove godine i o “povratku samopouzdanja” kod njihovih menadžera (o čemu piše ugledni World Oil Magazin). Nedučin pri tome podseća da je OECD za ovu godinu već spustio prognozu privrednog rasta kod svojih članica sa 3,5 na 3,3 odsto, što svakako utiče na tražnju za naftom. Valjda zbog toga i poznati energetski stručnjak Čarls Nener ove godine čak očekuje pad cena nafte na svetskim berzama.

Možda je na aktuelni, prolećni skok cena nafte u svetu najviše uticala jesenja odluka OPEK-a da u prvom polugođu ove godine smanji ponudu nafte za oko 1,2 miliona barela dnevno. Ipak, čuvena agencija EIA smatra da će prosečna godišnja ponuda nafte u svetu ove godine iznositi oko 101 milion barela dnevno, naspram nešto oko 99,3 miliona tokom prošle godine. To bi, prema njenoj proceni, obezbedilo prosek cene barela tokom ove godine na oko 63 dolara.

Sa ruske strane“u šaljivom tonu” se zahvaljuje američkom predsedniku Trampu što je uveo sankcije Venecueli, što sada takođe podiže cenu nafte i prihode izvoznika (naročito izvoznika “kisele nafte” tipa “ural”). Rusi, načelno, ne likuju zbog porasta cene nafte iako su veliki izvoznici jer se plaše gubitka kupaca i jačanja američke konkurencije. Tako je ruski ministar finansija Anton Siluanov, usred Vašingtona, na jednom ekonomskom forumu nedavno izjavio da bi Rusija sa OPEK-om trebalo da dogovori porast proizvodnje nafte posle juna ove godine kako bi cena nafte pala i zaustavila ekspanziju američkog izvoza nafte iz škriljaca (ta nafta je skuplja od ruske u proizvodnji i alergična je na niske svetske cene). Izvoz nafte iz SAD, inače, iznosio je prošle godine oko dva miliona barela dnevno, skoro dvostruko više nego 2017.

Špekulanti na svetskim berzama ne haju mnogo za izjave onih koji očekuju stagnaciju na tržištima nafte, pa guraju cene naviše, uzdajući se najviše u stabilan privredni rast Kine i pad rezervi nafte u SAD. Uostalom, oni i žive od “duvanja u balone”, koje svojim mušterijama prikazuju kao ružičaste. Uostalom, velika kriza u naftnoj branši, prema opštim procenama, ne može krenuti pre 2025, kada se očekuje da će svetsko tržište automobila početi da zapljuskuju talasi elektromobila po široko prihvatljivim cenama.

Srbiju ne može toliko ugroziti skok cena nafte u svetu koliko je može uzdrmati neka velika recesija. Ipak, cene goriva u Srbiji su, zbog veoma visokih akciza i zahvatanja države, na prilično visokom nivou za domaće kupce. Na primer, među 11 država našeg regiona po visini cena za potrošače Srbija je na šestom mestu po ceni benzina, na trećem mestu po ceni dizela i na trećem mestu po ceni auto-gasa. A od tih 11 država regiona devet imaju veći BDP per capita od Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side