Dimitrije Boarov: Čorba iz bosanskog lonca
14.02.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Čorba iz bosanskog lonca

Dimitrije Boarov: Čorba iz bosanskog lonca
'Bosanska buna' verovatno je dobrano uzdrmala sve političke i ekonomske dvorove u Srbiji, a najviše predstavlja 'lošu vest' za sve koji očekuju da se posle parlamentarnih izbora ovde doista krene u neke krupnije ekonomske, pa i državne reforme.

Ili, obrnuto, možda će ta vest dobro doći svim protivnicima reformi, to jest svima onima koji tvrde da se liberalne reforme ne mogu sprovoditi tamo gde je siromaštvo toliko rašireno da je na pobunu uvek spremno suviše mnogo ljudi koji nemaju šta da izgube. A najrealnije je očekivati da će se pobuna siromašnih i nezaposlenih u Bosni, posle parlamentarnih izbora, iskoristiti kao „alibi” za ponovno odlaganje ekonomskih reformi u Srbiji.

Vođa naprednjaka Aleksandar Vučić čini se da je dobro osetio da njemu i njegovoj politici sada, kada mu se smeši potpuna vlast u Srbiji, iako „traži legitimitet za duboke reforme”, ne odgovara socijalna eksplozija (bilo koje vrste) u komšijskoj državi, a pogotovu mu ne odgovara da se tamo pale i pljačkaju i sama sedišta državne vlasti (pa i vikendice državnih funkcionera), u koje on ovde baš namerava da se naseli „u budućnosti u koju veruje”. To se videlo i po njegovoj hitnoj akciji da se smiri proces „antikorupcijskog” podlokavanja pozicije Milorada Dodika u Republici Srpskoj, koji je po mnogo čemu tipičan „tajkun-političar”, to jest onaj koji je bukvalno spojio ličnu političku i finansijsku moć – a to mu je proteklih godina omogućavalo i kontinuirano „maženje” iz Beograda, naročito kada su u njemu stolovali Koštunica i Tadić.

U tom pravcu ne verujem ni da se Vučić obradovao kada je čuo da i neki ljudi koji opsedaju Predsedništvo BiH u Sarajevu, sa transparentima i kamenicama u rukama, misle da u toj državi korupcija ne bi bila toliko velika da su tamo na vlasti Dačić i Vučić koji bi, navodno, političare-pljačkaše uhapsili bez pardona (koliko sam „na uho” razumeo). Povodom ove tragikomične izjave „čoveka iz gomile” treba se setiti onog starog problema svake populističke politike: kako pobunjenoj masi objasniti da nisu svi političari i tajkuni „narodne krvopije”, nego samo oni koji ne priznaju apsolutnu vlast „narodnog vođe” i dominaciju „narodne stranke”?

Najtužniji „zvanični komentar” Beograda na događaje u Bosni (dat Tanjugu, 9. februara) zapao je srpskom ministru za trgovinu u ostavci Rasimu Ljajiću, šefu Socijaldemokratske partije (jedine partije takve nominalne ideološke orijentacije, koju je osnovala prethodna vlast, adoptirala ona sledeća, aktuelna, pa u predizbornu koaliciju već uzela i neka buduća). On je, naime, izjavio „da se u Srbiji ne mogu dogoditi nemiri poput onih koji se proteklih dana dešavaju u BiH, kako zbog činjenice da je politički stabilnija od te države, tako i zbog bolje socijalno-ekonomske situacije”. Malo šta je u ovoj Ljajićevoj izjavi suvislo i tačno jer, mada su ekonomski pokazatelji u Srbiji, doista, za nijansu nešto bolji nego i BiH – notorno je poznato da su Srbija, BiH, Albanija, Makedonija i Moldavija najsiromašnije zemlje u Evropi. A tamo gde je siromaštvo toliko rašireno neukusno je i govoriti o političkoj stabilnosti (osim ako ministar nije mislio na političku stabilnost neke Belorusije, na primer).

Bosanska socijalna buna trebalo bi, između ostalog, da vrati i pažnju Evropske unije na balkanski region, jer se u tom slučaju pokazuje da model „starateljstva” koji je tamo primenjen nije adekvatan, te da se samo donacijama i ekonomskim povlasticama, tamo gde su političke elite i društvene institucije tanke i sa lopovskom tradicijom, ne mogu rešavati duboki ekonomski i socijalni problemi, pogotovu oni poratni. Zapravo, po mom mišljenju, Zapad je apsolutno malo novca uložio na Balkanu, izgovarajući se razvijenom lokalnom korupcijom, a naročito je veoma malo učinio da izgradi i stabilizuje demokratski sistem u celom regionu i da podupre elementarno prosvećivanje naroda.

Dakako, neredi u Bosni poučni su najviše za Srbiju, pa i za „reformske snage” koje u njoj traže promene „ognjem i mačem”. Očigledno se kurs ka reformama mora pojačati, ali se od Evrope moraju tražiti ozbiljnija sredstva za „socijalnu zaštitu” velikih masa egzistencijalno ugroženih ljudi – da nas, po ko zna koji put, neka „socijalna gibanja” ne bi konzervirala u olovnom zagrljaju neefikasne, centristički arogantne i uvek podmitljive države.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.02.2014, 20:28h ds69111

    Најсирмашније европске земље су Украјина, Русија, Грузија и Арменија. Можда су оне за Боарова у Азији?

  • 14.02.2014, 09:09h novosađanin (1)

    Složio bih se u velikoj meri sa cenjenim komentatorom i komentarom da nema početne naznake koja se dalje provlači kao nit kroz tekst i zamenjuje teze:nije siromaštvo osnovna kočnica liberalnih reformi već upravo nekritička implementacija i sprovođenje liberalnih (nazvano: evropskih)reformi od strane korumpiranih političara uzrok siromaštva...i iskustvo koje jasno utiče na idejnu osnovu "bune" i opravdane zahteve "bundžija"

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side