Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"
09.10.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"
Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.


Godinama sam se preko novina zalagao da se državna javna preduzeća “korporativizuju”, to jest (uprošćeno) približe statusu akcionarskih društava (makar sa državom kao jedinim akcionarom) kako bi na svim tržištima, uključujući i finansijska, nastupala kao i sva druga (privatna) preduzeća u koliko-toliko konkurentnim uslovima, te preko regularno izabranog menadžmenta postala bar za nijansu “nezavisnija” od nadležnih birokratizovanih ministarstava – i kako bi u perspektivi “diversifikovala” izvore kapitala, to jest otvorila se i privatnim ulagačima iz zemlje i inostranstva. Sada kada je beogradski dnevnik Danas otkrio na koji način su “subvencionisane” dve firme u kojima je država Srbija veliki akcionar (Telekom i Er Srbija), stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u te firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

Iako odmah treba reći da je ekonomska “korona-kriza” naterala većinu vlada u svetu da posegnu za netipičnim merama pomoći svojim privredama, pa zašto onda to ne bi činila i Vlada u Srbiji, u našem slučaju postoji bitna razlika u odnosu na većinu demokratskih i tržišnih privatnih ekonomija. Kod nas se razlozi za teškoće javnih preduzeća ne nalaze samo u domenu pada prometa u firmama s većinskim državnim vlasništvom tokom korona-pandemije nego i u mnogo čemu drugom što je povezano sa inercijom takozvanog “nacionalnog interesa”, političkim manipulacijama, a verovatno i s korupcijom, koja takve manipulacije uvek prati iz neposredne blizine.

Ove hipoteze lako je objasniti okolnostima u spomenuta dva slučaja – Telekoma i Er Srbije, prema zasad dostupnim (nedovoljno potpunim) podacima. Prvo, iako današnja potreba Telekoma za oko 200 miliona evra gotovine (u dinarima), za koliko je ta firma emitovala svoje obveznice, nije uzrokovana samo prošlogodišnjim nedovoljno razjašnjenim “otkupom” malog kablovskog operatera Kopernikus po basnoslovnoj ceni od baš 200 miliona evra nego i drugim akvizicijama i investicijama koje su zaduženost te firme povećali iznad milijardu evra, nameće se utisak da je taj posao definitivno pokazao zašto je tu firmu trebalo prodati posle onog tendera od pre nekoliko godina, kada Vlada Srbije nije bila zadovoljna ponuđenom cenom (od valjda 600-700 miliona evra, koliko služi sećanje), pa je od prodaje odustala. Sada je sve bilo smišljeno kao “finansijski triler”. Telekom je emitovao obveznice, četiri banke su ih otkupile iza leđa svih drugih potencijalnih ulagača, a istog dana je Narodna banka Srbije otkupila između trećine i polovine tih obveznica (NBS neće da kaže tačan broj) po, navodno, “tržišnim uslovima”. Pošto NBS nije više investiciona banka, znači da su pare za ovaj posao “odštampane”.

Drugo, u slučaju ER Srbije još ne znamo ko je i kako otplatio ili reprogramirao srpski deo duga te kompanije suvlasniku (Etihadu), to jest nekom Fondu kod kojeg se on zadužio za zajedničku firmu, u iznosu od 57,6 miliona dolara. Problem je, zapravo, stari i svodi se na pitanje nije li za Srbiju i njen “nacionalni interes” preskupo da ima svoju vazduhoplovnu kompaniju (51 odsto vlasništva) i kako ta kompanija posle pada prevoza od 57,3 odsto u prvom polugodištu ove godine može da objavi da je sama rešila problem otplate dospelih 57,6 miliona dolara duga, kada je prošle godine navodno imala tri puta manji profit.

Pošto su još neka javna preduzeća, na papiru pretvorena u korporacije, najavila emisije obveznica, ostaje nam zebnja da Srbija počne ponovo nekontrolisano da se širi iznad gubera, što se obično završava navalom inflatornih pritisaka.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side