04.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans
Koliko vidimo po analizi koju je Fiskalni savet predočio Skupštini Srbije, članovi ovog Vladinog tela nisu zadovoljni sadržinom rebalansa republičkog budžeta. Ne toliko zbog toga što se ove godine povećani državni prihodi, za oko 50 milijardi dinara veći od planiranih, preusmeravaju u povećanu potrošnju, a ne u dodatno smanjenje javnog duga, nego više zbog namena na koje će se očekivani “blagi budžetski suficit” potrošiti, da se uđe u inače projektovani deficit Srbije u ovoj godini od oko 0,5 odsto BDP-a.

FS nedvosmisleno kaže da povećane fiskalne prihode ove godine treba potrošiti na “efikasan podsticaj” privrednom rastu koji, inače, podbacuje.

Pošto FS smatra da je glavni vektor tog podsticaja privrednom rastu u povećanju infrastrukturnih investicija, njegovi članovi primećuju da je prema predloženom rebalansu samo četvrtina povećane potrošnje usmerena na takve investicije, a ostalo će otići na “neproduktivne svrhe”. Preciznije, prema rebalansu koji predlaže Vlada Srbije, glavne “nove stavke” u potrošnji su: devet milijardi dinara troškova specijalnog zakona za rešenje pitanja zaduženih kreditima vezanim za švajcarske franke; devet milijardi dinara za decembarsku jednokratnu pomoć penzionerima; 10 dodatnih milijardi dinara za opremu policije i vojske; sedam milijardi dinara za kamatne troškove prevremeno otplaćenih državnih kredita, dve milijarde dinara za veće plate u državnom sektoru; i, na kraju, 13 milijardi dinara za izgradnju famoznog puta Pojate – Preljina.

Pošto je samo spajanje Kragujevca sa auto-putem, zapravo, jedina povećana investicija u infrastrukturu, FS upozorava da je dosad od predviđene dve milijarde dinara za ovu namenu potrošeno samo 150 miliona, te da je zbog toga nerealno očekivati da će u naredna tri meseca biti utrošeno sve ostalo, ranije predviđeno, a sada ušestostručeno.

Sve druge namene prema rebalansu budžeta FS praktično smatra neproduktivnim i neskladnim s tekućim privrednim rastom, koji je u prvom polugodištu bio oko 2,8 odsto. Pored već ranije iznete kritike znatnog povećanja plata koje se napajaju iz budžeta “opšte države”, FS ponavlja i kritiku izdvajanja dodatnih 10 milijardi dinara za opremu policije i vojske. Sa 46 milijardi izdvojenih za te svrhe u ovogodišnjem budžetu, ističe FS, Srbija izdvaja tri puta veći udeo BDP-a za te namene od prosečnog udela u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Kad smo već spomenuli plate u javnim službama, FS uverljivo skreće pažnju da ono što se sada uvodi rebalansom samo za decembar, iduće godine treba pomnožiti sa 12, što će, dakako, biti znatno veće opterećenje za budžet 2020. U tom pravcu, FS vrlo rezolutno ističe: “Ovakvo povećanje plata u opštoj državi, koje nema utemeljenje u privrednom rastu, fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno.”

Inače, povećanje državnih prihoda ove godine za oko 50 milijardi dinara, kako pregledno iznosi FS, možemo zahvaliti već povećanim zaradama u Srbiji tokom 2019. za oko devet odsto; zatim povećanju potrošnje naftnih derivata i rastu akciza. Taj rast prihoda pokrio bi u ovoj godini ranije planirani budžetski deficit od 22,9 milijardi dinara i doneo suficit od oko 26 milijardi dinara. Posle Vladinog rebalansa potrošnje, Srbija bi ove godine trebalo da zabeleži deficit od 23,6 milijardi dinara.

Fiskalni savet, naravno, zna da je sledeća godina – godina parlamentarnih izbora u Srbiji i da Vlada zbog toga diže plate i jednokratno pomaže penzionere, ali se uzdržava od komentara. S obzirom na sada već hroničnu “javnu nervozu” u političkoj Srbiji, ja bih dodao da su se mogli očekivati i skuplji predizborni finansijski manevri Vlade Srbije od ovih koji se preduzimaju rebalansom budžeta. No, kod nas važi pravilo da nikad nije kasno da se preduzmu i najskuplji potezi kad su “nacionalni interesi” koalicije na vlasti u pitanju, pa otuda moramo sačekati da vidimo šta će se doista dogoditi početkom iduće fiskalne godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side