04.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans
Koliko vidimo po analizi koju je Fiskalni savet predočio Skupštini Srbije, članovi ovog Vladinog tela nisu zadovoljni sadržinom rebalansa republičkog budžeta. Ne toliko zbog toga što se ove godine povećani državni prihodi, za oko 50 milijardi dinara veći od planiranih, preusmeravaju u povećanu potrošnju, a ne u dodatno smanjenje javnog duga, nego više zbog namena na koje će se očekivani “blagi budžetski suficit” potrošiti, da se uđe u inače projektovani deficit Srbije u ovoj godini od oko 0,5 odsto BDP-a.

FS nedvosmisleno kaže da povećane fiskalne prihode ove godine treba potrošiti na “efikasan podsticaj” privrednom rastu koji, inače, podbacuje.

Pošto FS smatra da je glavni vektor tog podsticaja privrednom rastu u povećanju infrastrukturnih investicija, njegovi članovi primećuju da je prema predloženom rebalansu samo četvrtina povećane potrošnje usmerena na takve investicije, a ostalo će otići na “neproduktivne svrhe”. Preciznije, prema rebalansu koji predlaže Vlada Srbije, glavne “nove stavke” u potrošnji su: devet milijardi dinara troškova specijalnog zakona za rešenje pitanja zaduženih kreditima vezanim za švajcarske franke; devet milijardi dinara za decembarsku jednokratnu pomoć penzionerima; 10 dodatnih milijardi dinara za opremu policije i vojske; sedam milijardi dinara za kamatne troškove prevremeno otplaćenih državnih kredita, dve milijarde dinara za veće plate u državnom sektoru; i, na kraju, 13 milijardi dinara za izgradnju famoznog puta Pojate – Preljina.

Pošto je samo spajanje Kragujevca sa auto-putem, zapravo, jedina povećana investicija u infrastrukturu, FS upozorava da je dosad od predviđene dve milijarde dinara za ovu namenu potrošeno samo 150 miliona, te da je zbog toga nerealno očekivati da će u naredna tri meseca biti utrošeno sve ostalo, ranije predviđeno, a sada ušestostručeno.

Sve druge namene prema rebalansu budžeta FS praktično smatra neproduktivnim i neskladnim s tekućim privrednim rastom, koji je u prvom polugodištu bio oko 2,8 odsto. Pored već ranije iznete kritike znatnog povećanja plata koje se napajaju iz budžeta “opšte države”, FS ponavlja i kritiku izdvajanja dodatnih 10 milijardi dinara za opremu policije i vojske. Sa 46 milijardi izdvojenih za te svrhe u ovogodišnjem budžetu, ističe FS, Srbija izdvaja tri puta veći udeo BDP-a za te namene od prosečnog udela u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Kad smo već spomenuli plate u javnim službama, FS uverljivo skreće pažnju da ono što se sada uvodi rebalansom samo za decembar, iduće godine treba pomnožiti sa 12, što će, dakako, biti znatno veće opterećenje za budžet 2020. U tom pravcu, FS vrlo rezolutno ističe: “Ovakvo povećanje plata u opštoj državi, koje nema utemeljenje u privrednom rastu, fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno.”

Inače, povećanje državnih prihoda ove godine za oko 50 milijardi dinara, kako pregledno iznosi FS, možemo zahvaliti već povećanim zaradama u Srbiji tokom 2019. za oko devet odsto; zatim povećanju potrošnje naftnih derivata i rastu akciza. Taj rast prihoda pokrio bi u ovoj godini ranije planirani budžetski deficit od 22,9 milijardi dinara i doneo suficit od oko 26 milijardi dinara. Posle Vladinog rebalansa potrošnje, Srbija bi ove godine trebalo da zabeleži deficit od 23,6 milijardi dinara.

Fiskalni savet, naravno, zna da je sledeća godina – godina parlamentarnih izbora u Srbiji i da Vlada zbog toga diže plate i jednokratno pomaže penzionere, ali se uzdržava od komentara. S obzirom na sada već hroničnu “javnu nervozu” u političkoj Srbiji, ja bih dodao da su se mogli očekivati i skuplji predizborni finansijski manevri Vlade Srbije od ovih koji se preduzimaju rebalansom budžeta. No, kod nas važi pravilo da nikad nije kasno da se preduzmu i najskuplji potezi kad su “nacionalni interesi” koalicije na vlasti u pitanju, pa otuda moramo sačekati da vidimo šta će se doista dogoditi početkom iduće fiskalne godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side