04.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans

Dimitrije Boarov: Budžetski rebalans
Koliko vidimo po analizi koju je Fiskalni savet predočio Skupštini Srbije, članovi ovog Vladinog tela nisu zadovoljni sadržinom rebalansa republičkog budžeta. Ne toliko zbog toga što se ove godine povećani državni prihodi, za oko 50 milijardi dinara veći od planiranih, preusmeravaju u povećanu potrošnju, a ne u dodatno smanjenje javnog duga, nego više zbog namena na koje će se očekivani “blagi budžetski suficit” potrošiti, da se uđe u inače projektovani deficit Srbije u ovoj godini od oko 0,5 odsto BDP-a.

FS nedvosmisleno kaže da povećane fiskalne prihode ove godine treba potrošiti na “efikasan podsticaj” privrednom rastu koji, inače, podbacuje.

Pošto FS smatra da je glavni vektor tog podsticaja privrednom rastu u povećanju infrastrukturnih investicija, njegovi članovi primećuju da je prema predloženom rebalansu samo četvrtina povećane potrošnje usmerena na takve investicije, a ostalo će otići na “neproduktivne svrhe”. Preciznije, prema rebalansu koji predlaže Vlada Srbije, glavne “nove stavke” u potrošnji su: devet milijardi dinara troškova specijalnog zakona za rešenje pitanja zaduženih kreditima vezanim za švajcarske franke; devet milijardi dinara za decembarsku jednokratnu pomoć penzionerima; 10 dodatnih milijardi dinara za opremu policije i vojske; sedam milijardi dinara za kamatne troškove prevremeno otplaćenih državnih kredita, dve milijarde dinara za veće plate u državnom sektoru; i, na kraju, 13 milijardi dinara za izgradnju famoznog puta Pojate – Preljina.

Pošto je samo spajanje Kragujevca sa auto-putem, zapravo, jedina povećana investicija u infrastrukturu, FS upozorava da je dosad od predviđene dve milijarde dinara za ovu namenu potrošeno samo 150 miliona, te da je zbog toga nerealno očekivati da će u naredna tri meseca biti utrošeno sve ostalo, ranije predviđeno, a sada ušestostručeno.

Sve druge namene prema rebalansu budžeta FS praktično smatra neproduktivnim i neskladnim s tekućim privrednim rastom, koji je u prvom polugodištu bio oko 2,8 odsto. Pored već ranije iznete kritike znatnog povećanja plata koje se napajaju iz budžeta “opšte države”, FS ponavlja i kritiku izdvajanja dodatnih 10 milijardi dinara za opremu policije i vojske. Sa 46 milijardi izdvojenih za te svrhe u ovogodišnjem budžetu, ističe FS, Srbija izdvaja tri puta veći udeo BDP-a za te namene od prosečnog udela u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Kad smo već spomenuli plate u javnim službama, FS uverljivo skreće pažnju da ono što se sada uvodi rebalansom samo za decembar, iduće godine treba pomnožiti sa 12, što će, dakako, biti znatno veće opterećenje za budžet 2020. U tom pravcu, FS vrlo rezolutno ističe: “Ovakvo povećanje plata u opštoj državi, koje nema utemeljenje u privrednom rastu, fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno.”

Inače, povećanje državnih prihoda ove godine za oko 50 milijardi dinara, kako pregledno iznosi FS, možemo zahvaliti već povećanim zaradama u Srbiji tokom 2019. za oko devet odsto; zatim povećanju potrošnje naftnih derivata i rastu akciza. Taj rast prihoda pokrio bi u ovoj godini ranije planirani budžetski deficit od 22,9 milijardi dinara i doneo suficit od oko 26 milijardi dinara. Posle Vladinog rebalansa potrošnje, Srbija bi ove godine trebalo da zabeleži deficit od 23,6 milijardi dinara.

Fiskalni savet, naravno, zna da je sledeća godina – godina parlamentarnih izbora u Srbiji i da Vlada zbog toga diže plate i jednokratno pomaže penzionere, ali se uzdržava od komentara. S obzirom na sada već hroničnu “javnu nervozu” u političkoj Srbiji, ja bih dodao da su se mogli očekivati i skuplji predizborni finansijski manevri Vlade Srbije od ovih koji se preduzimaju rebalansom budžeta. No, kod nas važi pravilo da nikad nije kasno da se preduzmu i najskuplji potezi kad su “nacionalni interesi” koalicije na vlasti u pitanju, pa otuda moramo sačekati da vidimo šta će se doista dogoditi početkom iduće fiskalne godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side