09.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.
Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Tako je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu u izjavi Tanjugu (početkom ove sedmice) procenio da je “potpuno jasno da napuštamo rigorozne mere štednje i da je pravi momenat za fiskalnu relaksaciju, s obzirom na to da se čini da imamo blage znake hlađenja konjunkture, pogotovo u industriji, pre svega prerađivačkoj industriji. Dobro je da je sada težište na razvoju”.

Od spomenuta “tri pravca” ka podršci razvoju (veće plate, smanjenje opterećenja privrede i porast javnih investicija) – poznato je, zasad, da će primanja zaposlenih u javnom sektoru iduće godine porasti između sedam i 12 odsto, da će fiskalno opterećenje rada biti smanjeno za oko jedan odsto, te da će se povećati izdvajanja za javne investicije za oko 30 milijardi dinara. Nikolić je u spomenutom intervjuu Tanjugu posebno ocenio da je “dobro da država daje takt investicijama i, ako pogledamo izvore rasta sa proizvodne strane, jasno je da rast nosi građevinarstvo i da je reč o infrastrukturnim projektima. Ali, to se takvim intenzitetom neće nastaviti dogodine, budući da ne možemo održati stopu rasta u građevinarstvu od 25 odsto”.

Nikolićevo upozorenje da je građevinarstvo u Srbiji ove godine abnormalno povećalo aktivnost, pa je nerealno očekivati da ono može i iduće godine održati visok porast radova, svakako je na mestu. Pri tome treba imati u vidu da ono i inače ne utiče na opštu konjunkturu srpske privrede onoliko koliko je uticalo u nekadašnje, socijalističko vreme jer ne samo da se smanjuje učešće domaće industrije u ugradnji opreme u nove objekte nego i same građevinske radove sve više preuzimaju stranci.

U tom pravcu dovoljno je ovde samo ovlaš izneti nekoliko primera. Evo, u Novom Sadu u izgradnji novog, velikog trgovinskog centra “Promenada” multinacionalnog Lidla radili su uglavnom rumunske firme i rumunski građevinski radnici (na stranu što se oko ovog objekta već zavrtela priča da odobreni projekat nije poštovan i da će biti ugroženo ne samo vodosnabdevanje nego i atmosferska kanalizacija celog grada). Zatim, novi čortanovački željeznički tunel na pruzi Beograd – Novi Sad grade Rusi, na koridoru 11 rade Kinezi, budući “Šumadijski koridor” navodno će graditi američki (bolje reći internacionalni) Behtel, itd. Srpsko građevinarstvo je očigledno ostalo bez krupnijih građevinskih firmi i tehnološki je toliko zaostalo da retko uspeva da dobije krupnije poslove.

Ivan Nikolić, što je zanimljivo, smatra da su projekcije budžeta Srbije za 2019. godinu, u pogledu stope rasta, “konzervativne”, što je u ekonomiji praktično postao eufemizam za oprezno, skromno i realistično planiranje budućnosti. On tako spominje da se posle očekivanog ovogodišnjeg porasta BDP-a Srbije od 4,2 odsto, za iduću godinu projektuje stopa realnog rasta od 3,5 odsto, četiri odsto za 2020. i u 2021. godini isto četiri odsto. Sve će to, naravno, zavisiti i od ekonomskih trendova u svetu.

Prema svemu što smo ovde citirali, stiče se utisak da kvalifikovanje obrisa budžeta za iduću godinu kao “razvojnog budžeta” spada u domen “prejake retorike” iako je u stručnoj terminologiji takvo kvalifikovanje korektno kada se budžetska potrošnja koristi makar i za relativno skroman privredni rast u budućnosti. Sa ovakvim zastojem u reformama u Srbiji (navodno zbog Kosovskog pitanja), o čemu postoje brojna svedočanstva, i s pogoršanjem uslova poslovanja (slučaj Duing biznis liste) “konzervativne” projektovane stope privrednog rasta veće od 3-4 odsto godišnje doista deluju nedostižno.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side