Dimitrije Boarov: Budžet za 2014.
11.11.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Budžet za 2014.

Dimitrije Boarov: Budžet za 2014.
Predlog budžeta Srbije za 2014. godinu predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode od 1.113 milijardi dinara. Deficit budžeta bio bi 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, „što je manje nego ove godine”, kako je izjavio ministar finansija Lazar Krstić, nakon što je Vlada 1. novembra usvojila predlog budžetskog zakona.

Ako ove, zasad, šture podatke uporedimo za julskim rebalansom budžeta za ovu 2013. godinu (tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića), kada su bili predviđeni prihodi budžeta od 873,4 milijarde dinara i rashodi od 1.051,7 milijardi dinara (sa deficitom budžeta od 178,3 milijarde dinara, što je procenjeno da će zahvatiti 4,7 odsto BDP-a Srbije) – možemo izračunati da Vlada Srbije za iduću godinu planira nominalno povećanje budžetskih prihoda za nešto preko 6,5 odsto, nešto manje povećanje rashoda, za blizu šest odsto, sam deficit bi se povećao za blizu tri odsto (oko pet milijardi), dok bi njegovo učešće u BDP Srbije bilo manje za 0,1 procentnih poena.

No, „konsolidovani deficit”, dakle onaj koji se javlja kao razlika između svih javnih troškova i prihoda i budžeta svih nivoa (od republike do opština) ostao bi na zamašnih šest odsto BDP-a.

Ako pri tome pođemo od zvanične procene da će inflaciona stopa iduće godine iznositi 5,5 odsto, te da će realan BDP Srbije porasti za oko jedan odsto - onda „ugrubo” možemo reći da država ni za iduću godinu ne planira nikakve značajnije promene ni u javnim prihodima, ni u javnim rashodima, ni u privrednoj konjunkturi. Dakle, živećemo podjednako loše kao i ove godine – ali, paradoksalno je to reći, i to bi mogao biti relativan uspeh, s obzirom na inerciju loših prilika.

Sirovo rečeno, ministar finansija Lazar Krstić i Vlada, čini se da su ovoga puta bili „realistični” u planiranju državnog budžeta, iako su nedavno najavljivali „veliki zaokret” u gazdovanju javnim novcem i „godinu velike štednje” i „krupnih reformi” – uz obrazloženje da se „dalje ovako ne može”. Pri tome ipak nije jasna Krstićeva izjava u kojoj on kaže da je „budžet pravljen realno, a ne u političke svrhe” (Politika, 3. novembar).

Iako je on tu „realnost” pokušao da stavi u kontekst navodnih priča o ministarstvima kojima se mogu smanjivati raspoložive pare, i onima koje su favoriti budućeg budžeta, možda je u podsvesti imao i nešto drugo. U stvari, njegova izjava bi mogla i da znači da će iduća godina biti „izborna godina”, a da se, uprkos toj okolnosti, nije išlo na planiranje „društva iznenadnog obilja” i „gradnju kula i gradova”, što se obično čini u predizbornim prilikama.

Na drugoj strani, u samim osnovnim proporcijama budžeta za 2014. godinu, ne vide se efekti nekih najavljenih krupnijih promena u ekonomskoj politici i privrednom sistemu – ni u pozitivnom, ni u negativnom smeru. Jedino što Krstić u tom smislu najavljuje je promena državnih davanja „ispod crte” – valjda misli na državne garancije za zaduživanje javnog sektora i druge prikrivene troškove.

Prema tome, iako bi bilo netačno reći da je Krstić „prepisao domaći zadatak” od Dinkića, pa budžet neće biti instrument promena (a morao bi biti), zasad bi se moglo konstatovati da je taj budžet projektovan isuviše rutinski i po inerciji potrošnje. A to znači da će Srbija i iduće godine morati da uzajmi oko pet milijardi evra.

Iako je je Krstić, u spomenutom intervjuu Politici, bio suzdržan u odgovoru na pitanje da li će Vlada Srbije krenuti na novi aranžman sa MMF-om – iz drugih njegovih ocena proizilazi da on to ne isključuje, pošto očekuje „pogoršanje” uslova zaduživanja Srbije iduće godine. Istina, on je tu procenu rekao sa jezičkom vratolomijom na kojoj bi mu mogao pozavideti i nekadašnji legendarni šef Federalnih rezervi Pol Volker. Naime, Krstić je spomenutu ocenu izneo na sledeći način: „Globalna situacija na makroekonomskom tržištu je i dalje dobra, iako lošija nego pre šest meseci, a očekujem da će svakako biti još lošija”.

Pojednostavljeno bi se sve to moglo karikirati ovako - „situacija je dobra, ali bi mogla biti još lošija”, a pošto mi u budžetu „realno” ne predviđamo značajne promene u odnosu na ovu godinu, čeka nas novo zaduživanje, što ne možemo sve namiriti bilateralnim prijateljskim sporazumima sa Rusijom i Emiratima, pa ćemo verovatno morati nadalje da emitujemo evro obveznice, iako se na domaćem tržištu svi otimaju za naše menice, te je tako naša situacija sada dobra i sa rebalansiranim budžetom za ovu godinu, ali bi mogla biti još gora.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side