13.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Brza pruga, vrline i mane

Dimitrije Boarov: Brza pruga, vrline i mane
Ako je po veličini novca koji će se investirati, onda je jedna od ključnih vesti ove godine da je Vlada Srbije posle dugih pregovora zaključila ugovor o rekonstrukciji pruge Novi Sad – Subotica (108,1 kilometar) “težak” 943 miliona evra sa kineskim kompanijama i bankama (?).

Ovaj “komercijalni ugovor”, kako se naglašava, zaključen je u Sofiji, na sedmom samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a u ime Vlade Srbije ga je potpisala ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Dakako, reč je o ulaganju u okviru kineskog megaprojekta “Jedan pojas, jedan put”, koji je na istom skupu naša premijerka Ana Brnabić pokušala da prikaže kao “sinergetski” za Kinu i Evropsku uniju. Početak realizacije obnove pruge između Novog Sada i granice sa Mađarskom očekuje se iduće godine, a već se razgovaralo i o obnovi pruge između Beograda i Niša. Inače, kompanije koje će izvoditi radove Čajna rejlvej internešenel i Čajna komjunikejšn konstrakšn već rade na rekonstrukciji pruge Beograd – Stara Pazova, dok ruska firma radi na novom tunelu kod Čortanovaca na istoj pruzi.

To su, otprilike, osnovne činjenice o jednom od najvećih poslova zaključenih ove godine u Srbiji, koje su zasad saopštene javnosti. Naravno da tu nedostaje mnogo informacija koje bi Vlada Srbije morala dodati u narednim danima da bismo znali o kakvom pravnom i privrednom poslu se ovde doista radi. Verovatno je reč o kombinaciji kredita kineske izvozne banke (Exim banke) i ugovora o izvođenju radova na rekonstrukciji sa dve kineske kompanije. U vestima iz Sofije, međutim, ne spominje se nijedna kineska banka, pa se ne može tačno reći kakva je formula garancija Srbije da će preduzeće Infrastrukture železnica Srbije, čiji je v.d. direktora Miroljub Jevtić, takođe potpisao ugovor, vraćati preuzeti kredit, to jest plaćati izvođače radova, kao i na koji način će se to činiti, to jest, možda uz kakve tarife će Kinezi transportovati robu obnovljenom prugom od Pireja ka centralnoj Evropi, pa tako naplaćivati uloženo. Nepoznata su, zapravo, i kamata uračunata u ovaj posao (direktna ili indirektna), kao što ništa ne znamo ni o rokovima otplate, itd.

Još pre oko 136 godina Srbija je, zbog obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu, bila prinuđena da uz skupi Bontuov zajam za izgradnju pruge Beograd – Vranje, koji je organizovala pariska Generalna unija, prihvati i nepovoljne ugovore o izgradnji te pruge, ali i o njenoj eksploataciji, a sve je “otišlo u strane ruke”, kako su primećivali tadašnji kritičari. Evo samo jednog primera koliko su skupi izvođači koje iznajmljuje kreditor radova. Kako je u svojim memoarima napisao sam Ežen Bontu, s tadašnjom srpskom vladom bila je uglavljena cena izgradnje pruge od 198.000 franaka po kilometru, a kada je Generalna unija bankrotirala, novi izvođač radova koga je angažovao novi kreditor (Narodni Kontoar za Eskont) spustio je cenu izgradnje za 33.000 franaka. Nadamo se da su kineske banke i kineske građevinske firme napustile takvu, nekadašnju praksu i da Srbija neće stranim firmama previše platiti rekonstrukciju pruge, te da će uspeti da uposli i neke od ovdašnjih građevinskih firmi pošto, navodno, u svim takvim poslovima može angažovati domaću operativu do 49 odsto vrednosti posla.

Današnji kritičari navedenog posla sa kineskim kompanijama na pruzi Beograd – Subotica imaju pravo da traže informacije o osnovnim konturama jednog velikog posla od blizu milijardu evra jer to je zaduženje svih građana Srbije, ali bi pri tome trebalo voditi računa da se radovi na rekonstrukciji jedne važne pruge moraju staviti u širi kontekst srpsko-kineske privredne saradnje. Naravno da taj “širi kontekst” ima i svoju ekonomsku, a verovatno i političku cenu, koja će se morati platiti kad nema dovoljno domaćeg kapitala. To, naravno, ne znači da se visina cene bilo kojeg projekta ne može kritikovati ili braniti. Bar je tako, načelno, u većini demokratskih zemalja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side