13.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Brza pruga, vrline i mane

Dimitrije Boarov: Brza pruga, vrline i mane
Ako je po veličini novca koji će se investirati, onda je jedna od ključnih vesti ove godine da je Vlada Srbije posle dugih pregovora zaključila ugovor o rekonstrukciji pruge Novi Sad – Subotica (108,1 kilometar) “težak” 943 miliona evra sa kineskim kompanijama i bankama (?).

Ovaj “komercijalni ugovor”, kako se naglašava, zaključen je u Sofiji, na sedmom samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a u ime Vlade Srbije ga je potpisala ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Dakako, reč je o ulaganju u okviru kineskog megaprojekta “Jedan pojas, jedan put”, koji je na istom skupu naša premijerka Ana Brnabić pokušala da prikaže kao “sinergetski” za Kinu i Evropsku uniju. Početak realizacije obnove pruge između Novog Sada i granice sa Mađarskom očekuje se iduće godine, a već se razgovaralo i o obnovi pruge između Beograda i Niša. Inače, kompanije koje će izvoditi radove Čajna rejlvej internešenel i Čajna komjunikejšn konstrakšn već rade na rekonstrukciji pruge Beograd – Stara Pazova, dok ruska firma radi na novom tunelu kod Čortanovaca na istoj pruzi.

To su, otprilike, osnovne činjenice o jednom od najvećih poslova zaključenih ove godine u Srbiji, koje su zasad saopštene javnosti. Naravno da tu nedostaje mnogo informacija koje bi Vlada Srbije morala dodati u narednim danima da bismo znali o kakvom pravnom i privrednom poslu se ovde doista radi. Verovatno je reč o kombinaciji kredita kineske izvozne banke (Exim banke) i ugovora o izvođenju radova na rekonstrukciji sa dve kineske kompanije. U vestima iz Sofije, međutim, ne spominje se nijedna kineska banka, pa se ne može tačno reći kakva je formula garancija Srbije da će preduzeće Infrastrukture železnica Srbije, čiji je v.d. direktora Miroljub Jevtić, takođe potpisao ugovor, vraćati preuzeti kredit, to jest plaćati izvođače radova, kao i na koji način će se to činiti, to jest, možda uz kakve tarife će Kinezi transportovati robu obnovljenom prugom od Pireja ka centralnoj Evropi, pa tako naplaćivati uloženo. Nepoznata su, zapravo, i kamata uračunata u ovaj posao (direktna ili indirektna), kao što ništa ne znamo ni o rokovima otplate, itd.

Još pre oko 136 godina Srbija je, zbog obaveza preuzetih na Berlinskom kongresu, bila prinuđena da uz skupi Bontuov zajam za izgradnju pruge Beograd – Vranje, koji je organizovala pariska Generalna unija, prihvati i nepovoljne ugovore o izgradnji te pruge, ali i o njenoj eksploataciji, a sve je “otišlo u strane ruke”, kako su primećivali tadašnji kritičari. Evo samo jednog primera koliko su skupi izvođači koje iznajmljuje kreditor radova. Kako je u svojim memoarima napisao sam Ežen Bontu, s tadašnjom srpskom vladom bila je uglavljena cena izgradnje pruge od 198.000 franaka po kilometru, a kada je Generalna unija bankrotirala, novi izvođač radova koga je angažovao novi kreditor (Narodni Kontoar za Eskont) spustio je cenu izgradnje za 33.000 franaka. Nadamo se da su kineske banke i kineske građevinske firme napustile takvu, nekadašnju praksu i da Srbija neće stranim firmama previše platiti rekonstrukciju pruge, te da će uspeti da uposli i neke od ovdašnjih građevinskih firmi pošto, navodno, u svim takvim poslovima može angažovati domaću operativu do 49 odsto vrednosti posla.

Današnji kritičari navedenog posla sa kineskim kompanijama na pruzi Beograd – Subotica imaju pravo da traže informacije o osnovnim konturama jednog velikog posla od blizu milijardu evra jer to je zaduženje svih građana Srbije, ali bi pri tome trebalo voditi računa da se radovi na rekonstrukciji jedne važne pruge moraju staviti u širi kontekst srpsko-kineske privredne saradnje. Naravno da taj “širi kontekst” ima i svoju ekonomsku, a verovatno i političku cenu, koja će se morati platiti kad nema dovoljno domaćeg kapitala. To, naravno, ne znači da se visina cene bilo kojeg projekta ne može kritikovati ili braniti. Bar je tako, načelno, u većini demokratskih zemalja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side