05.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Blagotvorna CEFTA

Dimitrije Boarov: Blagotvorna CEFTA
Ideja balkanske carinske unije, koju je zimus lansirao premijer Aleksandar Vučić, nekako je u zapećak gurnula činjenicu da Srbija u okviru stalne rotacije ove godine predsedava Zajedničkim komitetom CEFTA sporazuma i da je ona tokom okruglih deset godina primene ovog sporazuma od njega imala velike koristi.

Reč je, dakako, o prvom jedinstvenom multilateralnom Sporazumu o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi, koji je tadašnji premijer Vojislav Koštunica nekako nevoljno, pod pritiskom Evropske unije, potpisao u Bukureštu. A od njega smo imali neočekivano mnogo koristi.

Istina, izmenjen je izvorni sastav država koje primenjuju CEFTA sporazum jer su neke države u međuvremenu ušle u EU, pa su danas unutar ove trgovinske zone Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Unmik/Kosovo. To jeste spisak evropske sirotinje, ali Srbija u tom društvu ima najveću razmenu sa CEFTA regionom. Prema podacima koje je sakupio Dejan Jovović, pre deset godina trgovinska razmena Srbije sa zemljama CEFTA iznosila je 1,8 milijardi evra, a sada je 2,8, dok je suficit Srbije u razmeni sa članicama CEFTA pre decenije bio 1,1, a danas je 2,1 milijardu evra. Srbija je prošle godine četiri puta više izvezla robe i usluga u te zemlje nego što je uvezla. Jednostavno rečeno, Sporazum CEFTA dao je dobre rezultate i zemlje potpisnice i članice međusobno obave tri četvrtine svoje spoljnotrgovinske razmene. Elem, u proteklih deset godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA povećana je dva i po puta, pa su zemlje JIE i centralne Evrope naš drugi po veličini spoljnotrgovinski partner (posle EU).

U razmeni između CEFTA zemalja, dakako, ima problema sa takozvanim ”necarinskim barijerama”. Dakle, reč je o problemima koji se ne mogu definisati kao isključivo politički nego su u vezi sa specifičnim (a ponekad i prolaznim, konjunkturnim) ekonomskim interesima pojedinih država i njihovih uticajnih kompanija. Uostalom, matrica za necarinske barijere CEFTA sekretarijatazbog toga ipostoji od 2009.godine,od kada je zvanično evidentirano preko 100 različitih necarinskih barijera.

Bilo bi dobro kada tekuće političke svađe na Balkanu ne bi izazvale porast broja ovih barijera jer, podsećam godišnja razmena robe Srbije sa članicama CEFTA sada iznosi oko 3,7 milijardi dolara. Tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije već su značajna za Srbiju, a postavlja se pitanje zašto Srbija ne bi postala (i ostala) i značajan trgovinski partner Albanije ili Kosova – naročito u prehrambenom sektoru. Uostalom, postoji i prostor za proširenje izvoza usluga, koji bi od ove godine trebalo da uđe u fazu ekspanzije i bolje regulacije (nesinhronizovano su rešena autorska prava).

Zašto sve ovo ovde navodim u prilog jednog naizgled “skromnog” ekonomskog međudržavnog projekta, koji je dao odlične rezultate. Zato što mi se čini da mnogi drugi pretenciozni politički projekti i operacije, zbog kojih se Srbija nije obazirala na svoje ekonomske interese – nisu bili od koristi, a neki su donosili i velike štete, a ponekad i državnu sramotu. Iako se ne zalažem za tezu da Srbija pre svakog svog međunarodnog poteza prvo treba da pogleda u svoj novčanik, neke akcije “u odbrani nacionalnog dostojanstva” deluju suviše rasipno i skupo – poput ovog aktuelnog “povlačenja našeg ambasadora iz Pariza na konsultacije” zbog odluke o odbijanju izručenja Haradinaja srpskom pravosuđu, koju je prošle sedmice doneo francuski sud. Jer, ako je ovaj diplomatski manevar preduzet u besu premijera Vučića, to je neprihvatljivo sa gledišta državnog interesa. A ako je donet iz nekog drugog dalekosežnog razloga, na primer onog da se počne popločavanje puta za žestoku svađu sa Evropskom unijom – to je opasno upravo za boljitak građana Srbije kojem se navodno teži. Valjda je prošlo “predizborno vreme” kada se zarad nešto aplauza sa domaće desnice mora rizikovati mnogo veća šteta na spoljnom planu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side