15.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Benzin socijalnih protesta

Dimitrije Boarov: Benzin socijalnih protesta
Upadljiva velika nervoza koju su pokazali najviši funkcioneri Srbije povodom nekoliko dana parcijalnih blokada saobraćaja u većim gradovima zbog visokih cena benzina, upućuje na zaključak da je ova vlast, ponesena izbornim uspesima i budžetskim suficitom, zaboravila da sedi na eksplozivnom buretu socijalnog nezadovoljstva i raširenog siromaštva, te da se to (samo pritajeno) nezadovoljstvo ne može kontrolisati mlaćenjem kosovske slame, paradama i stanovima policije i vojske, svetskim političkim turizmom i kontinuiranom borbom protiv “jadnika i bednika” iz opozicije.

 Pokušaji predsednika države Aleksandra Vučića da za te “benzinske proteste” ipak optuži “opoziciju i tajkune”, kao i ministra odbrane Aleksandra Vulina da krivicu baci na “strane obaveštajne službe”, samo pokazuju šta bi vlasti više odgovaralo od bilo kojeg bunta sa socijalnom dimenzijom, pa makar se bunili oni koji nisu najsiromašniji (oni koji imaju šta da voze na benzinski pogon).

Ovaj “benzinski bunt” verovatno se mogao izbeći da je u Vladi Srbije i njenim ministarstvima za finansije i energetiku bilo više mudrosti i smelosti da se akcizna politika poveže sa preciznijim procenama kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu do kraja ove godine, te da se izvrši pritisak na “svetu kravu” srpske energetike, ruski NIS, da ne žuri s povećanjem cena derivata, kao što ume da kasni sa sniženjem cena goriva kada cena nafte u svetu ide nadole.

Na ovom mestu zimus sam već pisao da su akcize na gorivo postale suviše visoke u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Tada sam izneo sledeće podatke: akcize na dizel su između 2010. i 2017. godine povećane sa 30,47 dinara po kg na 53,34 dinara, na benzin sa 44,70 dinara na 54,86 dinara, a na TNG sa 15,24, čak na 41,65 dinara. Tako su srpske akcize u 2017. godini bile oko 118 odsto od proseka zemalja u regionu, pri čemu je bruto nacionalni proizvod Srbije bio svega 68 odsto od proseka susednih zemalja. U martu ove godine akcize su ponovo povećane, pa su cene goriva porasle 5-6 odsto. Vlada Srbije, koja po zakonu o akcizama može uredbama da ih povećava ili snižava za oko 20 odsto (u zavisnosti od svetskih inputa), koristila je ovaj instrument da prigrabi znatan deo benefita koji je prošle i pretprošle godine donelo survavanje cena sirove nafte na svetskim berzama, ali je i NIS-u zapalo mnogo toga, pa je ova kompanija prošle godine povećala profit za neverovatnih 80 odsto. Uzgred, zanimljivo je primetiti da ni na ovim “benzinskim protestima” niko ne viče pod prozorima ruskog NIS-a niti se buni zbog skupog “ruskog benzina”? Valjda se “strani agenti” sa Zapada toga nisu setili nego se uhvatili akciza kao pijan plota.

Sada kada su cene nafte u svetu porasle, Agencija za energetiku (koja, navodno, kao regulatorno telo odobrava cene goriva na domaćem tržištu) i Vlada Srbije mogle su da pokažu nešto strpljenja ili bar suzdržanosti oko poskupljenja goriva jer, kako kažu stručnjaci, posle skoka cena nafte u svetu očekuje se njihova jesenja stagnacija, pa i osetan pad jer naftu ubrzano pumpaju i Amerikanci, i Rusi, i Saudijci – pošto se plaše pada svetske konjunkture koja bi ponovo srubila tražnju za naftom. Međutim, Vlada Srbije i predsednik Vučić nisu shvatili ono što srpski seljaci odavno znaju, da suficit (budžeta, u ovom slučaju) uvek treba dobro kriti jer ako se on naglašava i ako se njime hvališ, uvek se pojavi neko ko se zapita – a zašto da oni plivaju u novcu, a ja u oskudici.

Protesti zbog poskupljenja goriva pokazali su na neki način i “jedinstvo regiona” jer su se (u manjoj meri) raširili i u BiH i u Crnu Goru (kako javljaju mediji). U stvari, Srbija je zbog “mekih granica” povezana sa ovim tržištima, pa i o cenama goriva kod komšija mora da vodi računa i ne sme da dozvoli razmah individualnog i organizovanog šverca goriva zbog prevelikih razlika u cenama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side