15.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Benzin socijalnih protesta

Dimitrije Boarov: Benzin socijalnih protesta
Upadljiva velika nervoza koju su pokazali najviši funkcioneri Srbije povodom nekoliko dana parcijalnih blokada saobraćaja u većim gradovima zbog visokih cena benzina, upućuje na zaključak da je ova vlast, ponesena izbornim uspesima i budžetskim suficitom, zaboravila da sedi na eksplozivnom buretu socijalnog nezadovoljstva i raširenog siromaštva, te da se to (samo pritajeno) nezadovoljstvo ne može kontrolisati mlaćenjem kosovske slame, paradama i stanovima policije i vojske, svetskim političkim turizmom i kontinuiranom borbom protiv “jadnika i bednika” iz opozicije.

 Pokušaji predsednika države Aleksandra Vučića da za te “benzinske proteste” ipak optuži “opoziciju i tajkune”, kao i ministra odbrane Aleksandra Vulina da krivicu baci na “strane obaveštajne službe”, samo pokazuju šta bi vlasti više odgovaralo od bilo kojeg bunta sa socijalnom dimenzijom, pa makar se bunili oni koji nisu najsiromašniji (oni koji imaju šta da voze na benzinski pogon).

Ovaj “benzinski bunt” verovatno se mogao izbeći da je u Vladi Srbije i njenim ministarstvima za finansije i energetiku bilo više mudrosti i smelosti da se akcizna politika poveže sa preciznijim procenama kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu do kraja ove godine, te da se izvrši pritisak na “svetu kravu” srpske energetike, ruski NIS, da ne žuri s povećanjem cena derivata, kao što ume da kasni sa sniženjem cena goriva kada cena nafte u svetu ide nadole.

Na ovom mestu zimus sam već pisao da su akcize na gorivo postale suviše visoke u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Tada sam izneo sledeće podatke: akcize na dizel su između 2010. i 2017. godine povećane sa 30,47 dinara po kg na 53,34 dinara, na benzin sa 44,70 dinara na 54,86 dinara, a na TNG sa 15,24, čak na 41,65 dinara. Tako su srpske akcize u 2017. godini bile oko 118 odsto od proseka zemalja u regionu, pri čemu je bruto nacionalni proizvod Srbije bio svega 68 odsto od proseka susednih zemalja. U martu ove godine akcize su ponovo povećane, pa su cene goriva porasle 5-6 odsto. Vlada Srbije, koja po zakonu o akcizama može uredbama da ih povećava ili snižava za oko 20 odsto (u zavisnosti od svetskih inputa), koristila je ovaj instrument da prigrabi znatan deo benefita koji je prošle i pretprošle godine donelo survavanje cena sirove nafte na svetskim berzama, ali je i NIS-u zapalo mnogo toga, pa je ova kompanija prošle godine povećala profit za neverovatnih 80 odsto. Uzgred, zanimljivo je primetiti da ni na ovim “benzinskim protestima” niko ne viče pod prozorima ruskog NIS-a niti se buni zbog skupog “ruskog benzina”? Valjda se “strani agenti” sa Zapada toga nisu setili nego se uhvatili akciza kao pijan plota.

Sada kada su cene nafte u svetu porasle, Agencija za energetiku (koja, navodno, kao regulatorno telo odobrava cene goriva na domaćem tržištu) i Vlada Srbije mogle su da pokažu nešto strpljenja ili bar suzdržanosti oko poskupljenja goriva jer, kako kažu stručnjaci, posle skoka cena nafte u svetu očekuje se njihova jesenja stagnacija, pa i osetan pad jer naftu ubrzano pumpaju i Amerikanci, i Rusi, i Saudijci – pošto se plaše pada svetske konjunkture koja bi ponovo srubila tražnju za naftom. Međutim, Vlada Srbije i predsednik Vučić nisu shvatili ono što srpski seljaci odavno znaju, da suficit (budžeta, u ovom slučaju) uvek treba dobro kriti jer ako se on naglašava i ako se njime hvališ, uvek se pojavi neko ko se zapita – a zašto da oni plivaju u novcu, a ja u oskudici.

Protesti zbog poskupljenja goriva pokazali su na neki način i “jedinstvo regiona” jer su se (u manjoj meri) raširili i u BiH i u Crnu Goru (kako javljaju mediji). U stvari, Srbija je zbog “mekih granica” povezana sa ovim tržištima, pa i o cenama goriva kod komšija mora da vodi računa i ne sme da dozvoli razmah individualnog i organizovanog šverca goriva zbog prevelikih razlika u cenama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side