27.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide
Kada su pre desetak dana objavljeni prvi okvirni finansijski rezultati prošlogodišnjeg rada poslovnih banaka u Srbiji, mnogima se učinilo da smo svedoci svojevrsnog iznenađenja, jer je utvrđeno da su banke u 2017. godini ostvarile oko 60 milijardi dinara dobiti.

Dakle, blizu pola milijarde evra profita banke su zaradile u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada kamatnih stopa? Pri tome, jedna “domaća banka”, AIK banka, izbila je na prvo mesto na listi dobitnika, sa 12 milijardi dinara čiste zarade u samo jednoj godini. I to tako što je gotovo utrostručila profit (prethodne, 2016. godine, imala je 4,3 milijarde dinara dobiti). I treća na listi dobitnika u 2017. godini, “domaća” Komercijalna banka, naglo je iskočila iz gubitaka koje je zabeležila 2016. godine (8 milijardi dinara), pa je 2017. godine ostvarila 8,1 milijardi dinara dobitka i zauzela treće mesto na listi dobitnika.

Kako kažu stručnjaci, spomenutu dobit poslovne banke nisu ostvarile preko standardnih usluga (kamata, provizija, naknada, marži) već pretežno od “ostalih poslovnih prihoda”, u kojima značajno mesto imaju i kursne razlike, to jest “jačanje” dinara prema evru i dolaru – pa kad se te razlike praktično dva puta obračunaju, od deviza do dinara i nazad, od dinara ka devizama, prihodi rastu “sami od sebe”. Istine radi, treba naglasiti da je porastu bankarskih zarada znatno doprinelo i prethodno otpisivanje i gašenje gotovo polovine loših plasmana, što je banke uglavnom izvuklo iz vrzinog kola u koje su je vukli neuspešni dužnici i obezbedilo im zdravije poslovanje.

U zvaničnim informacijama koje se lansiraju preko Tanjuga ne spominje se i mogući, takođe značajan faktor bankarskog uspeha prošle godine – da se država Srbija značajno zaduživala i na domaćem finansijskom tržištu, i to po kamatama značajno višim od onih koje su banke plaćale u inostranstvu (pribavljajući “robu za preprodaju”, da se tako kolokvijalno izrazimo). Uprošćeno rečeno, Narodna banka Srbije je i prošle godine držala referentnu kamatnu stopu prilično visoko (između 3 i 4 odsto) i tek je u poslednjih mesec dana dva puta tu osnovnu kamatu (prvo) snizila na 3,25 odsto (sredinom marta), a nedavno (12. aprila) i na tri odsto. Neko bi rekao moglo se to učiniti i ranije, pre nego što je NBS i ovog proleća emitovala državne obveznice.

Izvršni odbor NBS, koji je u proteklih mesec dana čak dva puta snizio baznu dinarsku kamatu, svoju odluku je obrazložio nastavkom neizvesnih tendencija u svetskim finansijama, kao i niskom međugodišnjom baznom inflacionom stopom u martu ove godine (0,8 odsto). Niska inflacija se ne može sporiti, ali ona nije jedina komponenta prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi emisione ustanove jedne države. O tim komponentama znamo relativno malo – ne bi bilo loše ako bi nas Izvršni odbor NBS o tome izvestio nešto opširnije. Kad je reč o neizvesnostima na svetskim finansijskim tržištima (stalna pretnja uzleta kamata), tu bi se trebalo držati pravila da se na događaje ne može reagovati dok se oni doista ne dogode, a uvek biti spreman da će se dogoditi.

Na ovoj stranici već smo blagovremeno pisali i o negativnim stranama “ničim izazvanog” jačanja dinara prema glavnim svetskim valutama, što je, kako smo spomenuli, još jedan volšeban uzrok dobrog poslovanja banaka u Srbiji prošle godine, kao i uzrok mnogih drugih “optičkih varki” u našoj privredi (od smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, pa nadalje). Zanimljivo je primetiti da NBS stalno objavljuje da otkupljuje zamašne sume deviza kako bi sprečila velike i nagle oscilacije deviznog kursa i kako bi se pohvalila porastom deviznih rezervi. To zapravo znači da NBS ipak vodi nekakvu politiku deviznog kursa (u tržišnim uslovima) i dozvoljava dinaru da “jača”. Da li je to dobro za našu privredu, to je već suviše komplikovano pitanje.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw