27.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide
Kada su pre desetak dana objavljeni prvi okvirni finansijski rezultati prošlogodišnjeg rada poslovnih banaka u Srbiji, mnogima se učinilo da smo svedoci svojevrsnog iznenađenja, jer je utvrđeno da su banke u 2017. godini ostvarile oko 60 milijardi dinara dobiti.

Dakle, blizu pola milijarde evra profita banke su zaradile u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada kamatnih stopa? Pri tome, jedna “domaća banka”, AIK banka, izbila je na prvo mesto na listi dobitnika, sa 12 milijardi dinara čiste zarade u samo jednoj godini. I to tako što je gotovo utrostručila profit (prethodne, 2016. godine, imala je 4,3 milijarde dinara dobiti). I treća na listi dobitnika u 2017. godini, “domaća” Komercijalna banka, naglo je iskočila iz gubitaka koje je zabeležila 2016. godine (8 milijardi dinara), pa je 2017. godine ostvarila 8,1 milijardi dinara dobitka i zauzela treće mesto na listi dobitnika.

Kako kažu stručnjaci, spomenutu dobit poslovne banke nisu ostvarile preko standardnih usluga (kamata, provizija, naknada, marži) već pretežno od “ostalih poslovnih prihoda”, u kojima značajno mesto imaju i kursne razlike, to jest “jačanje” dinara prema evru i dolaru – pa kad se te razlike praktično dva puta obračunaju, od deviza do dinara i nazad, od dinara ka devizama, prihodi rastu “sami od sebe”. Istine radi, treba naglasiti da je porastu bankarskih zarada znatno doprinelo i prethodno otpisivanje i gašenje gotovo polovine loših plasmana, što je banke uglavnom izvuklo iz vrzinog kola u koje su je vukli neuspešni dužnici i obezbedilo im zdravije poslovanje.

U zvaničnim informacijama koje se lansiraju preko Tanjuga ne spominje se i mogući, takođe značajan faktor bankarskog uspeha prošle godine – da se država Srbija značajno zaduživala i na domaćem finansijskom tržištu, i to po kamatama značajno višim od onih koje su banke plaćale u inostranstvu (pribavljajući “robu za preprodaju”, da se tako kolokvijalno izrazimo). Uprošćeno rečeno, Narodna banka Srbije je i prošle godine držala referentnu kamatnu stopu prilično visoko (između 3 i 4 odsto) i tek je u poslednjih mesec dana dva puta tu osnovnu kamatu (prvo) snizila na 3,25 odsto (sredinom marta), a nedavno (12. aprila) i na tri odsto. Neko bi rekao moglo se to učiniti i ranije, pre nego što je NBS i ovog proleća emitovala državne obveznice.

Izvršni odbor NBS, koji je u proteklih mesec dana čak dva puta snizio baznu dinarsku kamatu, svoju odluku je obrazložio nastavkom neizvesnih tendencija u svetskim finansijama, kao i niskom međugodišnjom baznom inflacionom stopom u martu ove godine (0,8 odsto). Niska inflacija se ne može sporiti, ali ona nije jedina komponenta prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi emisione ustanove jedne države. O tim komponentama znamo relativno malo – ne bi bilo loše ako bi nas Izvršni odbor NBS o tome izvestio nešto opširnije. Kad je reč o neizvesnostima na svetskim finansijskim tržištima (stalna pretnja uzleta kamata), tu bi se trebalo držati pravila da se na događaje ne može reagovati dok se oni doista ne dogode, a uvek biti spreman da će se dogoditi.

Na ovoj stranici već smo blagovremeno pisali i o negativnim stranama “ničim izazvanog” jačanja dinara prema glavnim svetskim valutama, što je, kako smo spomenuli, još jedan volšeban uzrok dobrog poslovanja banaka u Srbiji prošle godine, kao i uzrok mnogih drugih “optičkih varki” u našoj privredi (od smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, pa nadalje). Zanimljivo je primetiti da NBS stalno objavljuje da otkupljuje zamašne sume deviza kako bi sprečila velike i nagle oscilacije deviznog kursa i kako bi se pohvalila porastom deviznih rezervi. To zapravo znači da NBS ipak vodi nekakvu politiku deviznog kursa (u tržišnim uslovima) i dozvoljava dinaru da “jača”. Da li je to dobro za našu privredu, to je već suviše komplikovano pitanje.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side