27.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide

Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide
Kada su pre desetak dana objavljeni prvi okvirni finansijski rezultati prošlogodišnjeg rada poslovnih banaka u Srbiji, mnogima se učinilo da smo svedoci svojevrsnog iznenađenja, jer je utvrđeno da su banke u 2017. godini ostvarile oko 60 milijardi dinara dobiti.

Dakle, blizu pola milijarde evra profita banke su zaradile u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada kamatnih stopa? Pri tome, jedna “domaća banka”, AIK banka, izbila je na prvo mesto na listi dobitnika, sa 12 milijardi dinara čiste zarade u samo jednoj godini. I to tako što je gotovo utrostručila profit (prethodne, 2016. godine, imala je 4,3 milijarde dinara dobiti). I treća na listi dobitnika u 2017. godini, “domaća” Komercijalna banka, naglo je iskočila iz gubitaka koje je zabeležila 2016. godine (8 milijardi dinara), pa je 2017. godine ostvarila 8,1 milijardi dinara dobitka i zauzela treće mesto na listi dobitnika.

Kako kažu stručnjaci, spomenutu dobit poslovne banke nisu ostvarile preko standardnih usluga (kamata, provizija, naknada, marži) već pretežno od “ostalih poslovnih prihoda”, u kojima značajno mesto imaju i kursne razlike, to jest “jačanje” dinara prema evru i dolaru – pa kad se te razlike praktično dva puta obračunaju, od deviza do dinara i nazad, od dinara ka devizama, prihodi rastu “sami od sebe”. Istine radi, treba naglasiti da je porastu bankarskih zarada znatno doprinelo i prethodno otpisivanje i gašenje gotovo polovine loših plasmana, što je banke uglavnom izvuklo iz vrzinog kola u koje su je vukli neuspešni dužnici i obezbedilo im zdravije poslovanje.

U zvaničnim informacijama koje se lansiraju preko Tanjuga ne spominje se i mogući, takođe značajan faktor bankarskog uspeha prošle godine – da se država Srbija značajno zaduživala i na domaćem finansijskom tržištu, i to po kamatama značajno višim od onih koje su banke plaćale u inostranstvu (pribavljajući “robu za preprodaju”, da se tako kolokvijalno izrazimo). Uprošćeno rečeno, Narodna banka Srbije je i prošle godine držala referentnu kamatnu stopu prilično visoko (između 3 i 4 odsto) i tek je u poslednjih mesec dana dva puta tu osnovnu kamatu (prvo) snizila na 3,25 odsto (sredinom marta), a nedavno (12. aprila) i na tri odsto. Neko bi rekao moglo se to učiniti i ranije, pre nego što je NBS i ovog proleća emitovala državne obveznice.

Izvršni odbor NBS, koji je u proteklih mesec dana čak dva puta snizio baznu dinarsku kamatu, svoju odluku je obrazložio nastavkom neizvesnih tendencija u svetskim finansijama, kao i niskom međugodišnjom baznom inflacionom stopom u martu ove godine (0,8 odsto). Niska inflacija se ne može sporiti, ali ona nije jedina komponenta prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi emisione ustanove jedne države. O tim komponentama znamo relativno malo – ne bi bilo loše ako bi nas Izvršni odbor NBS o tome izvestio nešto opširnije. Kad je reč o neizvesnostima na svetskim finansijskim tržištima (stalna pretnja uzleta kamata), tu bi se trebalo držati pravila da se na događaje ne može reagovati dok se oni doista ne dogode, a uvek biti spreman da će se dogoditi.

Na ovoj stranici već smo blagovremeno pisali i o negativnim stranama “ničim izazvanog” jačanja dinara prema glavnim svetskim valutama, što je, kako smo spomenuli, još jedan volšeban uzrok dobrog poslovanja banaka u Srbiji prošle godine, kao i uzrok mnogih drugih “optičkih varki” u našoj privredi (od smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, pa nadalje). Zanimljivo je primetiti da NBS stalno objavljuje da otkupljuje zamašne sume deviza kako bi sprečila velike i nagle oscilacije deviznog kursa i kako bi se pohvalila porastom deviznih rezervi. To zapravo znači da NBS ipak vodi nekakvu politiku deviznog kursa (u tržišnim uslovima) i dozvoljava dinaru da “jača”. Da li je to dobro za našu privredu, to je već suviše komplikovano pitanje.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side