Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
24.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Tada sam, naime, učestvovao u propagiranju potrebe da Srbija što pre izgradi svoj deo evropskog Koridora 10, pa sam, na jednom slabo posećenom promotivnom skupu u spomenutoj podunavskoj varoši, držao govoranciju sa osnovnom tezom da auto-putevi donose privredni razvoj, investicije, radna mesta, i tako redom. Nakon mog izlaganja javila se za reč jedna mlada devojka i pitala me kako to da su Aleksinac, Niš i Leskovac toliko siromašni i zagušeni nezaposlenošću, kad već tri decenije pored njih prolazi auto-put?

Moram priznati da sam bio nekako zatečen ovim naizgled jednostavnim pitanjem, pa sam shvatio da na njega moram odgovoriti nešto ozbiljnije nego što sam prethodno učinio. U stvari, prvo sam pomislio da se izvučem u šaljivom tonu, pa da odgovorim da je to posledica okolnosti da je Srbija decenijama vodila pogrešnu unutrašnju i spoljnu politiku, ali sam se u magnovenju odlučio za teži put – da pokušam ukratko da objasnim da su auto-putevi samo pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja; da oni ne vrede ukoliko se ekonomskim (pa i političkim) sistemom privredni akteri ne motivišu na ulaganja, inovacije i ne prihvate svetsku konkurenciju; da je otplata investicija u auto-puteve mukotrpna ukoliko se tih otplata prihvati država koja nema dovoljno redovnih i podnošljivih fiskalnih prihoda, pa mora porezima da “ubija” svoje privrednike; da su “tranzitni” auto-putevi isplativi samo ako na njima ima dovoljno tereta i putnika, itd.

Sa druge strane, u slabo zagrejanoj sali u kojoj se ta tribina održavala, učinilo mi se da je i taj put dugog i detaljnog objašnjavanja korelacije “javnih investicija” i tekuće ekonomske politike pretenciozan za spomenutu priliku, pa sam krenuo “srednjim putem”, koji je, po pravilu, u ekonomiji, a i u mnogim drugim stvarima – uvek pogrešan. Naime, rekao sam da autoritarne države koje nemaju simpatije za privredne slobode obično grade bar privrednu infrastrukturu, koja se godinama ne koristi na adekvatan, ekonomski efektivan način i tako privatnim ulagačima oduzimaju prostor za akciju u okviru tržišne prohodnosti – ali da se nadam da će Srbija odustati od takvog modela privrednog sistema, te da će umeti, u saradnji sa Evropskom unijom, da obezbedi jeftinija kreditna sredstva za izgradnju infrastrukture i tako obezbedi prostor i za fiskalna rasterećenja koja bi pokrenula ubrzani privredni rast.

Kasnije, sve do danas, ispostaviće se da se malo toga dogodilo u pravcu koji sam u Kladovu pre 10-15 godina sklepao kao racionalan. Infrastruktura u Srbiji gradila se, a i dalje se gradi, veoma sporo, veoma skupo i bez jasnih računica – i na strani troškova, i na strani mogućih prihoda i širih ekonomskih efekata, više radi političke nego eventualne finansijske dobiti. Dovoljno je samo reći da je 350 miliona evra koštala deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dugačka samo 26,35 kilometara, te da je građena oko šest godina, dok je, na primer, samo u gradu Šangaju u Kini izgrađeno 1.600 kilometara auto-puteva za samo 10 godina. Istina, naši političari kažu da je put kroz Grdeličku klisuru bio tehnički veoma zahtevan, a ja bih dodao da je za loše projektante i graditelje svaka gradnja veoma zahtevna i da svi znamo da spomenuta klisura nije neka “sura klisurina”. I najavljena gradnja 30,96 kilometara auto-puta Čačak – Požega na Koridoru 11 biće skupa jer se već procenjuje da će koštati 450 miliona evra, pa se i ona već ocenjuje kao “veoma zahtevna”. Valjda je na neki način “zahtevno” i onih devet kilometara na nedovršenom priključku Kragujevca na auto-put, koji se grade već toliko godina?

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side