Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
24.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Tada sam, naime, učestvovao u propagiranju potrebe da Srbija što pre izgradi svoj deo evropskog Koridora 10, pa sam, na jednom slabo posećenom promotivnom skupu u spomenutoj podunavskoj varoši, držao govoranciju sa osnovnom tezom da auto-putevi donose privredni razvoj, investicije, radna mesta, i tako redom. Nakon mog izlaganja javila se za reč jedna mlada devojka i pitala me kako to da su Aleksinac, Niš i Leskovac toliko siromašni i zagušeni nezaposlenošću, kad već tri decenije pored njih prolazi auto-put?

Moram priznati da sam bio nekako zatečen ovim naizgled jednostavnim pitanjem, pa sam shvatio da na njega moram odgovoriti nešto ozbiljnije nego što sam prethodno učinio. U stvari, prvo sam pomislio da se izvučem u šaljivom tonu, pa da odgovorim da je to posledica okolnosti da je Srbija decenijama vodila pogrešnu unutrašnju i spoljnu politiku, ali sam se u magnovenju odlučio za teži put – da pokušam ukratko da objasnim da su auto-putevi samo pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja; da oni ne vrede ukoliko se ekonomskim (pa i političkim) sistemom privredni akteri ne motivišu na ulaganja, inovacije i ne prihvate svetsku konkurenciju; da je otplata investicija u auto-puteve mukotrpna ukoliko se tih otplata prihvati država koja nema dovoljno redovnih i podnošljivih fiskalnih prihoda, pa mora porezima da “ubija” svoje privrednike; da su “tranzitni” auto-putevi isplativi samo ako na njima ima dovoljno tereta i putnika, itd.

Sa druge strane, u slabo zagrejanoj sali u kojoj se ta tribina održavala, učinilo mi se da je i taj put dugog i detaljnog objašnjavanja korelacije “javnih investicija” i tekuće ekonomske politike pretenciozan za spomenutu priliku, pa sam krenuo “srednjim putem”, koji je, po pravilu, u ekonomiji, a i u mnogim drugim stvarima – uvek pogrešan. Naime, rekao sam da autoritarne države koje nemaju simpatije za privredne slobode obično grade bar privrednu infrastrukturu, koja se godinama ne koristi na adekvatan, ekonomski efektivan način i tako privatnim ulagačima oduzimaju prostor za akciju u okviru tržišne prohodnosti – ali da se nadam da će Srbija odustati od takvog modela privrednog sistema, te da će umeti, u saradnji sa Evropskom unijom, da obezbedi jeftinija kreditna sredstva za izgradnju infrastrukture i tako obezbedi prostor i za fiskalna rasterećenja koja bi pokrenula ubrzani privredni rast.

Kasnije, sve do danas, ispostaviće se da se malo toga dogodilo u pravcu koji sam u Kladovu pre 10-15 godina sklepao kao racionalan. Infrastruktura u Srbiji gradila se, a i dalje se gradi, veoma sporo, veoma skupo i bez jasnih računica – i na strani troškova, i na strani mogućih prihoda i širih ekonomskih efekata, više radi političke nego eventualne finansijske dobiti. Dovoljno je samo reći da je 350 miliona evra koštala deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dugačka samo 26,35 kilometara, te da je građena oko šest godina, dok je, na primer, samo u gradu Šangaju u Kini izgrađeno 1.600 kilometara auto-puteva za samo 10 godina. Istina, naši političari kažu da je put kroz Grdeličku klisuru bio tehnički veoma zahtevan, a ja bih dodao da je za loše projektante i graditelje svaka gradnja veoma zahtevna i da svi znamo da spomenuta klisura nije neka “sura klisurina”. I najavljena gradnja 30,96 kilometara auto-puta Čačak – Požega na Koridoru 11 biće skupa jer se već procenjuje da će koštati 450 miliona evra, pa se i ona već ocenjuje kao “veoma zahtevna”. Valjda je na neki način “zahtevno” i onih devet kilometara na nedovršenom priključku Kragujevca na auto-put, koji se grade već toliko godina?

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side