Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
24.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Tada sam, naime, učestvovao u propagiranju potrebe da Srbija što pre izgradi svoj deo evropskog Koridora 10, pa sam, na jednom slabo posećenom promotivnom skupu u spomenutoj podunavskoj varoši, držao govoranciju sa osnovnom tezom da auto-putevi donose privredni razvoj, investicije, radna mesta, i tako redom. Nakon mog izlaganja javila se za reč jedna mlada devojka i pitala me kako to da su Aleksinac, Niš i Leskovac toliko siromašni i zagušeni nezaposlenošću, kad već tri decenije pored njih prolazi auto-put?

Moram priznati da sam bio nekako zatečen ovim naizgled jednostavnim pitanjem, pa sam shvatio da na njega moram odgovoriti nešto ozbiljnije nego što sam prethodno učinio. U stvari, prvo sam pomislio da se izvučem u šaljivom tonu, pa da odgovorim da je to posledica okolnosti da je Srbija decenijama vodila pogrešnu unutrašnju i spoljnu politiku, ali sam se u magnovenju odlučio za teži put – da pokušam ukratko da objasnim da su auto-putevi samo pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja; da oni ne vrede ukoliko se ekonomskim (pa i političkim) sistemom privredni akteri ne motivišu na ulaganja, inovacije i ne prihvate svetsku konkurenciju; da je otplata investicija u auto-puteve mukotrpna ukoliko se tih otplata prihvati država koja nema dovoljno redovnih i podnošljivih fiskalnih prihoda, pa mora porezima da “ubija” svoje privrednike; da su “tranzitni” auto-putevi isplativi samo ako na njima ima dovoljno tereta i putnika, itd.

Sa druge strane, u slabo zagrejanoj sali u kojoj se ta tribina održavala, učinilo mi se da je i taj put dugog i detaljnog objašnjavanja korelacije “javnih investicija” i tekuće ekonomske politike pretenciozan za spomenutu priliku, pa sam krenuo “srednjim putem”, koji je, po pravilu, u ekonomiji, a i u mnogim drugim stvarima – uvek pogrešan. Naime, rekao sam da autoritarne države koje nemaju simpatije za privredne slobode obično grade bar privrednu infrastrukturu, koja se godinama ne koristi na adekvatan, ekonomski efektivan način i tako privatnim ulagačima oduzimaju prostor za akciju u okviru tržišne prohodnosti – ali da se nadam da će Srbija odustati od takvog modela privrednog sistema, te da će umeti, u saradnji sa Evropskom unijom, da obezbedi jeftinija kreditna sredstva za izgradnju infrastrukture i tako obezbedi prostor i za fiskalna rasterećenja koja bi pokrenula ubrzani privredni rast.

Kasnije, sve do danas, ispostaviće se da se malo toga dogodilo u pravcu koji sam u Kladovu pre 10-15 godina sklepao kao racionalan. Infrastruktura u Srbiji gradila se, a i dalje se gradi, veoma sporo, veoma skupo i bez jasnih računica – i na strani troškova, i na strani mogućih prihoda i širih ekonomskih efekata, više radi političke nego eventualne finansijske dobiti. Dovoljno je samo reći da je 350 miliona evra koštala deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dugačka samo 26,35 kilometara, te da je građena oko šest godina, dok je, na primer, samo u gradu Šangaju u Kini izgrađeno 1.600 kilometara auto-puteva za samo 10 godina. Istina, naši političari kažu da je put kroz Grdeličku klisuru bio tehnički veoma zahtevan, a ja bih dodao da je za loše projektante i graditelje svaka gradnja veoma zahtevna i da svi znamo da spomenuta klisura nije neka “sura klisurina”. I najavljena gradnja 30,96 kilometara auto-puta Čačak – Požega na Koridoru 11 biće skupa jer se već procenjuje da će koštati 450 miliona evra, pa se i ona već ocenjuje kao “veoma zahtevna”. Valjda je na neki način “zahtevno” i onih devet kilometara na nedovršenom priključku Kragujevca na auto-put, koji se grade već toliko godina?

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side